(Ne)Poverenje

[Зоран]

Pa, rekao bih da nas razočara naše očekivanje od tih ljudi a ne ljudi sami. Svako sebi želi najbolje i svako to radi na najbolji način koji zna, ali smo opet i različiti. Mislim da je veoma bitno uvek imati na umu da ne moramo sve znati i kontrolisati, nego da se prepustimo životu.

[jovanajovana10]

tako je Zorane.
ja uvek isto krecem od pozitivnog stava dok se ne dokaze suprotno
prvi post ove teme sam napisala u fazi velikog razocarenja...
ali juce i danas sam dozivela 3odvojene soznaje koje su me rapametile totalno
naime,bila sam razocarana u 2 osobe
i dogodile su mi se stvari gde sam bila stavljena prvo u siuaciju jedne pa u situaciju druge
prosto namerno ili slucajno nasla sam se na njihovom mestu
sve sam shvatila u trenutku!
doslo mi je bilo da placem od srece i od tuge
kada sam shvatila,boze,koliko je njima tesko kako sam mogla da se naljutim i da u mojim ocima izgube poverenje,kako sam bila slepa zato kako je njima
znaci-uvek se potpuno stavi na necije mesto
bezobzirnost i nepoverenje prema nekome je cista iluzija,opticka varka-zasto bi neko unistio nase uzajamno poverenje i bio bezobziran? sigurno da je tom nekome jako tesko i da ne ume da ispolji to ili resi svoj problem... ja znam da mene moje okruzenje voli jako i da me nebi tek tako izigrali,ali znam to tek sada.

kao 3 spoznaja"stavi se na njegovo mesto"
malo pre sam dozivela nesto vema jako
jedna devojka u studenskoj menzi je kupila ostatke iz tudje hrane,nosila kuci sa brdom jeftinh paketa
svi joj se smeju svakog dana za ruckom dok trazi drugima da joj daju
iskreno sam se naglas zapitala-sta je to nju nateralo na tako nesto? nikada joj se nisam smejala,uvek mi je bilo zao i zelela sam da znam sta joj se dogadja
malo pre smo cekale bus zajedno i mic po mic,ispricala mi je strasnu zivotnu pricu
da sam ja jos uvek u fazonu-kakva je ona lavica! ona je jace covek od svih nas za ruckom kad se saberemo
tako da-nepoverenje ili ono sto mi tako nazivamo
okacimo maci o rep!
niko na svetu nije zao ni los ni bezobrazan niti bilo sta-samo se uvek ali uvek sa sto vise informacija o njemu treba staviti na njegovo mesto.

[Зоран]

Bravo, Jovana. Ovo je prava priča. Treba u svakome videti deo nas i voleti sve oko sebe. Samo slati iskrenu ljubav tim divnim kreacijama samog Boga bez ikakvog očekivanja. Sve dok se ne naučimo da to radimo bez ikakvih očekivanja, računanja, preračunavanja, vaganja i sličnih stvari, nećemo moći da ih shvatimo. A kada shvatimo, onda gledamo sasvim drugim očima. Upravo sam čitao Žikinu priču sa psom. Od svega oko sebe možemo naučiti puno, samo treba da dobro osmotrimo svet oko sebe. Od životinja, na primer, može da se nauči kako se bezuslovno voli, od drveta može da se nauči kako biti čvrst i fleksibilan u isto vreme, i još puno toga. Sve imamo, samo treba da posmatramo i shvatamo.. A sve smo bolji u tome...

[Buki]

Jovančice, drago mi je da si rešila bar problem, kako poverovati drugima
Slažem se sa svačijim postom koji je izrečen do sad, manje više.

Po mom mišljenju, dok sami sebi ne poverujemo, nećemo moći nikome. Dok sami sebe ne usrećimo, nećemo moći nikoga. Dok sami sebi ne oprostimo nećemo moći nikome. Ono što skrivamo od drugih, oni to osećaju na kilometar, treba biti iskren, a iskrenost je veoma važna što se poverenja tiče. Kad postanemo neiskreni, ljudi se istog momenta odvajaju od nas, kao što se i sami odvajamo od sebe. Kad slažeš sam sebe, odvoio si se od suštine, i tako se ostali odvajaju od tebe.
Kad poveruješ sebi i budeš iskren sam prema sebi, uvidećeš gde grešiš(kao što si ti uvidela) i popravićeš to. Pogrešan način postupanja uvidjamo tek kad odemo do krajnje granice, kad više ne može lošija situacija biti, i tad saznamo koji je problem u pitanju i sa lakoćom ga rešimo.
Saznanje o postojanju problema je pola posla. Ali samo pravo i istinsko uvidjanje greške-problema-prepreke, dovodi nas do rešenja.
Treba dodati da sve ima istu važnost, ništa nije manje ili više bitno od ostalog. Koliko je bitno drvo u našem dvorištu, koliko je bitan kamen, ili pesak, isto toliko smo i mi bitni.

[Зоран]

Tako je, Buki. Eto jedne dobre ideje za novu temu. "Iskrenost"....

[jovanajovana10]

ja ne znam kako sam mogla na mom avataru da napisem »prvo upozaj pa sudi« i sve vreme mi je bio pred ocima -a ja nisam videla to,trazila sam resenje svuda
cesto se desava da nam je stvar koju trazimo ispred nosa svakog dana!
pa se pitamo-kako sam bio slep? kako?
resenje je u nama i tu ispred ociju ocigledno!
shvatila sam isto tako zasto sam se umesala u tu Zikinu temu-trebao mi je u tom trenutku covek od poverenja koji ce biti uvek tu,cista srca-i ispostavilo se da mi treba ustvari pas:-)
sve to ima veze jedno sa drugim,sve je povezano (Zikin pas,devojka iz menze,sve)
nista se ne desava bez razloga ,ni najbanalnije stvari,nista
Zorane,savetujem ti da se ukljucis u temu "spoznaje" ili tako nesto na forumu
imao bi sta da kazes.
:-*

[Зоран]

Hoću, Jovana. Samo se još uvek privikavam na forum, pa će sve doći u nekom svom roku. Nekada previše pokušavamo shvatiti stvari umesto da samo posmatramo. Mislim da tu i stoji najveća prepreka našoj spoznaji. Naviknutost uma da sve mora biti objašnjeno i dokazano. Ali, kada utvrdimo šta nas usporava, izbacićemo to iz čamca, pa nastaviti da veslamo ka moru života.

[jovanajovana10]

upravo tako!
kao sto Buki rece ,kada smo u najvecem problemu,ako sednemo svesni trenutka i posmatramo drvo u dvoristu-mozda ce nam bas ono dati navecu spoznaju do sada!
stvar licnog nepoverenja je stvar nepoverenja prema zivotu
a koliko sam puta sanjala da gubim glas kada sam htela da vristim u snu a nisam bila u stanju ni rec da izusim,to je samo bio zivot koji je hteo da mi dovikne »tu je ispred tebe,pogledaj,bezbedna si«ali zivot nema suflera i ne ume da govori i mucio se toliko puta da mi dovikne da sam sigurna,osetila sam se uzasno u takvim snovima ,videla sam kako je i njemu jer ne moze da govori
svejedno,bezbedni smo,treba imati poverenja u zivot i kroz zivot
:-*

[Зоран]

Naša unutrašnja savršenost uvek zna šta je najbolje za nas, dok mi sami to ne znamo uvek. E, zato učimo taj novi, univerzalni jezik, i trudimo se, kao u školi...

[jovanajovana10]

...i ta skola u nasem zivotu ne staje i ne prekida se nikada ni onda kada to zelimo
zivot nema prekidac "on" i "off"
<3<3<3