Zdravo drustvo
U posljednjih mjesec dana primjenjujem ho'oponopono, i primjecujem neke pozitivne promjene
Ove sedmice sam se posebno zainteresovala za ciscenje casom vode. No, nisam sigurna da li sam sve to najbolje razumjela i sta tacno znace mjerhurici koji se jave, sto se tice nekog "problema" jave se skroz sitni, a vezano za drugi problem krupniji mjehurici, a sto se tice nekih "problema" gotovo da i nema mjehurica prvih 1-2 dana a onda se jave, a ima i obrnutih slucajeva!
Rado bih cula vasa iskustva i saznanja u vezi ove metode
Hvala vam, volim vas
Ja sam jutros imala poplavicu u stanu. Dodjose majstori, kazu tesko je naci deo koji je potrebno zameniti na radijatoru, mozda za nekoliko dana, cela zgrada nece imati grejanje tih dana; spominjali su cak i busenje betona i kopanje do cevi. A ja hopsala, hopsala, hopsala. Majstori su ipak uspeli da pronadju taj deo; pronasli su ga samo na jednom mestu, ali su ga pronasli. Malo su isekli i zavarili jedan deo, uradili posao tako fino da su se i sami zacudili da je to uspelo, svi imamo grejanje. Eto, kao da se pre nekoliko sati nikakav cirkus nije dogadjao .
Snežana , to sa casom kod mene izgleda tako sto na papiric napisem problem koji zelim da ocistim, zatim naspem u casu nesto vise od pola vode, obratim se vodi sa zeljom da "ocisti" problem i razrjesi u moju i opstu korist( ne namecem rjesenje!) i hopsajuci stavim tu casu na papiric sa ispisanim problemom, tu vodu mijenjam 2-3 puta dnevno
Mila, divan primjer pozitvnog djelovanja hopsanja
Savet:
Stavite sliku sebe kao bebe, ili iz nekog dečjeg perioda, a onda čaša vode koju menjate ujutru i naveče 3/4, izgovorite rečenice, zatražite čišćenje svega negativnog u vama, delotvornije je nego da namenski želite čišćenje nečeg određenog, jer mi ne znamo šta treba da se čisti.
Mnogo bolje voda reaguje na audio i na vizuelno...s tim da kada kažem ''vizuelno'' bolje reaguje na sliku vas, nego na pisana slova (kada pišemo problem na papiru).
Da odgovorim samom sebi na onaj "blog" post od pre neki dan.....
Od sveg hopsanja i želje da učinim poneko dobro delo.... stanem jednom momku pre neki dan (stopirao je), povezem ga dokle je išao i ostanem kraći za sunčane naočare.... Slučajno ili namerno ne bi znao reći... al cvikera nema. Nisam ih još ni otplatio!
Očigledno to još nisam otpustio, pošto me i dan danas "svrbi" ta činjenica, ali eto... budi pametan
Nije mi sad neka posebna tuga ... čisto mi onako ljudski krivo.... ali onda dolazi ključno pitanje: Šta to radim pogrešno?
Hvala Sibb za ovaj savjet
Primjenit cu ga, a zanima me koliko dugo, tj. koliko dana drzis casu na toj slici iz djetinjstva? Da li se orjentises na osnovu mjehurica ili ??
DraxNS, ne može niko ništa da ti uzme, niti mi možemo nešto nekom da uzmemo.
UZIMAMO I KRADEMO SAMO OD SEBE.
Ali fora je što se umnoženo vraća, i dobro i zlo.
Stars, opušteno.
Ja stavim čašu vode, i to menjam ujutru i naveče, ništa ne posmatram šta se dešava, zaboravim to.
Ja to radim svaki dan, oduzme mi 1 sekundu svakako.
Kopka me šta je to u nama što izaziva ovakve događaje? Konkretno šta je to u meni što je pokrenulo sled događaja da se naočare izgube? Koje informacije/programi su na delu?
Analitički um... znam da davim sa pitanjima, ne samo ovde već i tamo gde je najbitnije... ali me zanima.
I znam da svakako nemam čime (samo 15 informacija od 15 miliona) da izanaliziram, niti da u krajnjem slučaju zaista znam šta je za mene najbolje... ali hej, pa nisam savršen a uz to sam radoznao
Na kraju ne znam ni zašto sad pišem ovu poruku... ali mi je tako "došlo", isto kao što mi sad dolazi da je ni ne pošaljem...
DraxNS, skroz te razumem!!! Prolazim kroz ista pitanja i podpitanja, i kroz iste dileme da li da pišem ili da ne pišem... Da ne pominjem da čistim, čistim i da se samo na momenat pomirim sa trenutnim stanjem života, ne ono da sam sretna, ali bar prazna, bez onog haosa u glavi i duši, a da samo mala sitnica sve to iznova poljulja i opet haos, opet brige, patnja, opet pitanja i podpitanja, i na kraju misao “Pa ja ništa nisam očistila za ova 4 meseca čim se iste situacije iznova i iznova pojavljuju.“.
Ne znam zašto ti se desilo to sa naočarima, ali nekako mi je prva misao bila vezana za „poverenje“, možda nemaš poverenje u život, u ljude i trebalo bi da poradiš na tome. Imam dve poznanice koje su baš prave, prave vernice, ali ne ono da skrušeno sede kući i mole se po cele dane, nego ono jure na sve strane, rade, putuju, druže se... Kada ih tako vidim da su danas tu, sutra tamo, danas s ovim ljudima, sutra s onim, idu one bila ponoć bilo podne, kuće uvek otključane... pitam ih kako se ne boje da ih neko ne napadne, ne pokrade, ne ubije, ne povredi, obe mi odgovaraju isto, a to je da toliko veruju Bogu da su potpuno sigurne da ih On čuva uvek, svugde i sa svima, da On neće dozvoliti da im se desi nešto iz čega On neće moći izvući neko dobro. I stvarno ih čuva!!! Kada negde ne treba da se pojave tačno ih na neki način spreči da odu, kada nešto ne treba da kažu tačno im zapetlja jezik, a kada negde treba da se pojave prosto ih tamo odvede i kada nešto treba da kažu prosto to izgovore a da o tome nisu ni razmišljale. Kada ih neko i povredi, uvredi, ošteti za nešto, kao da su povređene ili zbunjene samo na tren, tačno se vidi scena da im Bog obnovi snagu i one idu dalje potpuno sretne. Ali, kažem ti, potpuno prirodno su Mu prepuštene da ih vodi. I mislim da se njima dvema ne bi desilo da ih lik pokrade, ali ako bi im se to i desilo njih dve bi na tu situaciju odreagovale tipa „Bog zna zašto je to dozvolio.“ E sad, da ne bi mislio da ti nešto pametujem, čisto da ti kažem da je i meni teorija dobro poznata, ali praksa...
.
