Osjećaji su naši najbolji učitelji

[jelena]

Pitam se.

Koliko pratimo naše osjećaje?
Dali su oni naš kompas kroz život?

Mislim da trebamo dobro osluškivati svaki osećaj jer oni su naši najbolji učitelji.
Evo kopiraću jedan tekst koji sam ranije napisala.

Bog (univerzum) na razne načine pokušava da nas vratii sebi..
Sve što se dešava oko nas razni ljudi i događaji su tu da nam pokažu pravi put,da nas vrate nama samima.
Sve što se dešava oko nas je odraz(ogledalo)našeg unutrašnjeg stanja misli,osjećaja,reakcija.
Ako smo nezadovoljni sa sobom onda će nam svest kroz druge ljude i njihove reakcije pokušati ukazati na što u sebi trebamo obratiti pažnju, šta promeniti.Ako nismo u stanju tad to shvatiti onda će se gomilati novi događaji oko nas koji će nas upućivati na isto.

Ako nam neko kaže da smo na primjer neodgovorni.
Za trenutak trebamo zastati prije nego li reagujemo na tu provokaciju i zapitamo se šta osećamo u tom trenutku.Ako je naša reakcija na to burna to znači da mi duboko u sebi smatramo iz nekog razloga da smo neodgovorni (možda zbog nekog događaja iz prošlosti koji nesvesno nosimo u sebi).Ne trebamo biti ljuti na tu osobu zato što to ponekad neko kaže u nekom efektu a da to stvarno i ne misli,nakon pet minuta potpuno zaboravi na to.A mi se za te njihove reči hvatamo stalno razmišljajući o tome i dajući tim mislima snagu.I te misli postanu naša preokupacija,muče nas.Trebamo stati takvom razmišljanju i zapitati se zbogčega je ta reč izazvala toliko burnu reakciju u nama.Doćićemo do zaključka da neke stvari nesvesno držimo u sebi i da se tih događaja iz prošlosti moramo osloboditi.Na taj način univerzum nam ukazuje na neke svoje skrivene obrazce kojih se moramo rešiti.
Zato kad god neki događaji izazovu u nama burnu reakciju zastanimo i upitajmo se šta je pravi uzrok tome.
Uvjek je uzrok nezadovoljstvo i nedovoljno ljubavi prema sebi.Zato moramo poraditi na ljubavi prema sebi.Moramo se voleti i prihvatiti takvi kakvi jesmo jer mi već jesmo savršeni trebamo to spoznati i tada će se sve oko nas promjeniti.Ljudi događaji ma sve.
Kad sebe volimo i prihvatamo onda nas i drugi vole i prihvataju mi tad zračimo čistom energijom na sve oko nas.Mjenjamo i sebe i druge a da tog nisu svjesni.

Zato takvim ljudima koje univerzum stavlja na naš put trebamo biti zahvalni jer oni su u stvari naši učitelji.
A naši najbolji učitelji su naši osjećaji.
Zato osluškujmo naše tjelo jer naši osjećaji će nam pokazati pravi put.
Put slobode i bezuslovne ljubavi.

Preuzeto sa: http://bezuvjetnaljubav.blogspot.com/20 ... usava.html

[DenVik]

Slazem se Jelena.
Ima jedna mnogo dobra tema na forumu,"Emocije kao kompas", htela sam da je aktiviram , ali moze i ovako. Valjda smo vec konektovani jedni sa drugima i bez neta pa mislimo slicno.
Ranije sam mislila da imam dar sto mi je intuicija razvijena( imala sam 15 god),vremenom sam pocela da osecam jace i kao da cujem glas sebe, koji kad god nisam poslusala- zazalila sam.
Cujem odlicno sebe i bez meditacije i bez odvajanja od bilo cega. Ionako ne meditiram vec mesec dana , imam neke svoje metode osluskivanja sebe, volim da istrazujem, isprobam, a kako drugacije?Umem odlicno da osetim osobu naspram sebe, ne znam kako,ali jednostavno je tako. Daleko sam jos od toga da osecam ljubav prema svima i sebi 24h/7 dana u nedelji, jos uvek volim sve svoje emocije i imam utisak da nisam spremna jos sve da ih otpustim, jedino sto sada pravim odlicne preseke situacija i vise verujem sebi.
Emocije jesu nas kompas kroz zivot.

[jelena]

Slazem se Jelena.
Ima jedna mnogo dobra tema na forumu,"Emocije kao kompas", htela sam da je aktiviram , ali moze i ovako.

Prije nego što sam pokrenila temu tražila sam dali ima neka slična ali nisam vidjela,tražila sam pod osjećajima.
P.S:Oprosti Spoygg nadam se da ćeš me ispraviti.

[DenVik]

Zasto bi te ispravljao? Forum postaje ogroman, ja jos nisam sve procitala, idem metodom slucajnog pogotka . Tema je dobra i treba da se isprati.

[jelena]

Slazem se Jelena.Čujem glas sebe, koji kad god nisam poslusala- zazalila sam.

Ista stvar i kod men.Evo jedan primjer:stoji čaša na pultu i proleti mi misao da je sklonim a ja to neučinim odmah pomislim poslje ću i nakon minute djete mi slučajno zakači za nju i razbije je(srećom bez povrede).Puno je bilo i još ima tih primjera.

Cujem odlicno sebe i bez meditacije i bez odvajanja od bilo cega. Ionako ne meditiram vec mesec dana , imam neke svoje metode osluskivanja sebe, volim da istrazujem, isprobam, a kako drugacije?Umem odlicno da osetim osobu naspram sebe, ne znam kako,ali jednostavno je tako.

Ponovo ista stvar i kod mene.I ja sam neko vreme meditirala(pokušavala)ali mi jednostavno unutrašnji glas govori da nema potrebe kao što kažeš imam i ja neke metode osluškivanja sebe.Jednostavno puštam osećajima da me vode i sve teče nekako prirodno i spontano.

Jos uvek volim sve svoje emocije i imam utisak da nisam spremna jos sve da ih otpustim, jedino sto sada pravim odlicne preseke situacija i vise verujem sebi.
Emocije jesu nas kompas kroz zivot.

Slažem se sa tobom emocije treba voljeti jer su tu sa razlogom sa ciljom da upoznamo sebe i iskusimo sve oko sebe.

[Зоран]

Super tema. Sve me više oduševljava ovaj forum.... Hvala vam...

Osećaji jesu naši najbolji učitelji, ali oni neprijatni osećaji u nama. Moje gledište je da nam se ti neprijatni osećaji javljaju da bismo više upoznali sebe i ispravili sve ono u čemu grešimo. Kada rešimo jedan takav osećaj, onda nas preplavi osećaj dobrog raspoloženja, tek da se odmorimo pa da nastavimo dalje. Ne verujem da ćemo kroz ceo život sve istražiti, ali se potrudimo da to bude što više. I zahvalimo se Bogu jer nam omogućuje da neprestano učimo...

I mislim da ne postoji negativno i pozitivno, samo prijatno i neprijatno. A naše je da balansiramo i sve prijatne i neprijatne situacije svedemo na nulu. Tu počinje mir, sklad i balans. I odatle se sve može...

[jelena]

Zorane upravo tako i ja razmišljam.
A prijatne i neprijatne situacije svodimo na nulu ona kada kroz osjećaje naučimo što smo trebali naučiti.
Kada postanemo dovoljno mudri i bez otpora koračamo kroz život.
Tada puštamo Boga da se ispoljava kroz nas i prepuštamo njegovom vodstvu.

[Buki]

Evo i ja da prozborim koju, iako je kasno i spava mi se

Što se tiče osećaja i emocija, ajd da razgraničimo šta je šta. Pominjete i jedno i drugo u istom kontekstu, to i jestu iste stvari samo različitog intentziteta. Emocija je burano ispoljavanje osećanja, bar sam ja tako shvatio (ispravite me ako grešim).
E sad, ponekad je dobro da nas emocije vode, a ponekad ne. Osećaj je uvek blag, bio negativan ili pozitivan, i njega treba slušati uvek. Emocija besa, hmm da li nju treba slušati? i dont think so

Moje gledište je da nam se ti neprijatni osećaji javljaju da bismo više upoznali sebe i ispravili sve ono u čemu grešimo.

Ovo mi se svidelo, šta je to što stvara neprijatan osećaj. Nemir, u vezi bilo čega, težnja ka apsolutnom miru, na neki pogrešan način, stvara u nama te negativne emocije ili osećanja, koji nas u stvari povezuju sa nama samima. Baš kao što si ti rekao, znači, nemir možemo smatrati kao odvojenost od samih sebe ( dizbalans nečega ). Nemir nas tera da se smirimo, da udjemo u svoju suštinu, kad osetimo taj mir, nemir sam od sebe nestaje, kako pa ispunjava ga naša suština. Samim tim, javlja se radost, spokojnost itd. Pozitivna osećanja preplavljuju organizam i to bi bilo neko praćenje osećaja. Na koji način stižemo do mira? Pa svako ima svoj put, ovo smo rekli bezbroj puta, ali valja ga pomenuti opet.
Znači zaključak, pratite svoje osećaje, da bi ste našli suštinu Jer to bi bio neki univerzalan zadatak svih nas.

Eto dosta od mene za sad, spava mi se, pa i nemam koncentraciju veliku. Nabacao sam ovde dosta toga, što može da se prodiskutuje, ali to ćemo ostaviti za neki drugi put

[jelena]

Buki je napisao:
Emocija besa, hmm da li nju treba slušati?

Ja mislim da sve osjećaje ili emocije treba slušati.
Koja god emocija da se pojavi za nju postoji nekakav uzrok,većinom mislimo da je uzrok osoba koja ga izaziva a neshvaćamo da je uzrok u nama.Neko naše unutrašnje nezadovoljstvo izaziva takve reakcije,trebamo shvatiti koje i poraditi na njima.

Što se tiče jakih emocija poput bjesa po meni je najbolje da sa suočimo sa njim tako što ćemo ga u potpunosti osjetiti biti svjeni njega,a ne izbacivati psovkama ili kako god vani.Kada bacimo svjest na njega on se stapa i tišina zauzima njegovo mjesto.Tako treba raditi i sa jakim bolom ili tugom.

Mene kada zaboli nešto recimo stomak samo se smirim i u potpunosti osetim bol(ne bježim od njega)već ga osjetim.Nakon nekog vremena osjetim kako energija tu raste i bol nestaje stapa se.Bacam svjest na to mjesto i bol nestaje.

Meni pomaže....

[Buki]

Emocija na koju sam mislio, je bes, da li ćeš bes da iskališ na sebi ili na sagovorniku, ako ti se ona javi i da li ćeš je slediti ?

Osećaj i emocija, to nije jedno te isto, odnosno jeste, ali kad se pojavi emocija, treba biti bar malo obazriv, normalno ako je negativna,a i ako je pozitivna. Emocije zaslepljuju druga osećanja, nadvladavaju ih, kada si srećna, previše, vidiš nekoga koga nisi videla 10 godina, zaletiš se preko ulice, ne gledajući ni levo ni desno(burna pozitivna emocija) i kola naleću... Hmm, šta misliti o takvom slučaju, da li bi bilo pametno poslušati takvu emociju?
Treba biti umeren u svemu, a emocija nije umeren osećaj, sve je samo to nije, iako je pozitivan nije umeren. Normalno, kad ti naleti tako, pozitiva, uživaš u njoj Ali treba razlikovati osećaj od emocije, jer to nikako nije isto.
Osećaj se javi, tera te na akciju, npr. vidiš nekog lepog momka, svidja ti se, padne ti na pamet da mu pridješ, ali se uplašiš da nećeš znati šta da pričaš, da će ti se zavezati jezik (kao on je mnogo lep ) i ti ne poslušaš sebe, situaciju koju je stvorio univerzum, trebaš da iskoristiš, osećaji se ne javljaju za dž, emocije takodje, ali iskušenja ima uvek, da li ćemo da poletimo za emocijom ili pustit da se ona malo smiri i osetiti šta u stvari treba da radimo, to je umetnost, a nisu svi umetnici u svim oblastima, nažalost. Ne trebate da krivite sebe, za neku "propuštenu" priliku, možda je baš ta prilika, propuštena, probudila u vama neku želju, pa sledeću (još bolju) nećete propustiti
Slučajnosti nema, da se razumemo, pa tako da i "propuštena" prilika nije bez razloga propuštena