NE BUDITE PREOZBILJNI

[Zika]

Ništa što je preterano nije dobro pa i biti stalno ozbiljan. Ja sam nekako to uskladio pa umem da budem i ozbiljan a i luckast.
Ovo je jedna luckasta priča.

ZABAVA NA MOJ NAČIN
Slušao sam razne priče o penzionerdkom životu dok sam još radio. Ljudi kažu da je strašno dosadno kad više ne ideš na posao, ubijaju se ljudi od dosade, svađaju se sa ženom, postaju mrzovoljni, život izgubi svaku vrednost. Nisam nikada mogao da verujem u to ali naravno nisam bio siguran. Rešio sam da lično ispitam takav život i penzionisao sam se 10 godina pre vremena. Nije to tako davno bilo samo pre tričavih 22 godine. Sve priče su bile neistinite a uverio sam se da sam ja bio u pravu. Nikad mi nije bilo dosadno a život je postao mnogo interesantniji i zabavniji. Radim šta hoću i kad hoću a ako baš nešto nemogu kažem sebi da to baš i neću da radim. Što se zabave tiče, toga imam na pretek. Uvek nađem čime ću se zabaviti.

Juče sam otišao na veliki šoping centar. Brzo sam završio sa pazarenjem i izašao napolje na parkiralište. Bilo je još dosta rano a kući mi se nije žurilo ma da znam da bih našao dosta posla da me zabavi. Nekako mi rad nije baš neka zabava izuzev ako nađem nešto sto ne moram da uradim. Onda je se taj rad pretvori u zabavu i obavljam ga sa zadovoljstvom. Ništa neobično u tome i ne razlikujem se od hiljada drugih ljudi. Primetio sam da mnogima čak i bračne „obaveze“ postanu neka vrsta „moranja“ i neinteresantne i kao takve ih izbegavaju. Meni se to nije dešavalo iz prostog razloga jer sam znao da žene vrlo često imaju glavobolju, što znači da te „obaveze“ prestaju da budu moranje. Pošto sam i ja kao i svi Balkanci rođen za inat, sve što ti se više ne dozvoljava, sve ti postaje interesantnije i stvara veću želju da baš to radiš. Pošto smo svi različiti, različite stvari nam se događaju. Eto, baš onomad mi jedan prijatelj pričao da je zatekao ljubavnika kod svoje žene. Kaže, „Zamisli kolika je to budala, ne mora a on to ipak radi. Za neverovati kakvih sve budala ima u svetu.“

Pošto se iz opravdanih razloga nisam žurio kući, zapalim jednu cigaricu, naslonim se na zid (koliko je naš jezik nepravilan ako se na slona nasloniš onda bi trebalo da se kaže nazidao sam se) i počnem da gledam raznoliki svet okolo. Ponekad mi se učini da vidim samo žene i da se pitam gde je taj muški svet ali ako se bolje zagledam primetim da ima muškog. Posmatrao sam žene u prolazu i primetio da svaka ima neki deo tela koji mi se dopada. Počeo sam u mašti da svaki deo (koji je bio vidljiv, naravno) upotrebim za stvaranje jedne žene. Ne nisam ja bukvalno prilazio i uzimao određene delove, nego onako samo zamislio. Ubrzo sam dobio sliku takve žene baš po meri, onako kao kad kod šnajdera naručite odelo. Nisam imao potrebu da ih dalje posmatram jer je u mašti već stvorena takva, koja je doduše nestala onog momenta kada sam otvorio oči. Ostao sam još malo tu „nazidan“, završavajući cigaretu. Stavio sam ruku u džep i napipao (uvek u džepu nadjem nešto čime bih se igrao), ne nije to što ste pomislili, napipao sam daljinski za otključavanje vrata moga auta. Na njemu je i jedno dugme za sirenu (vrlo korisno ako nemogu da nađem svoj auto u moru parkiranih automobila), sirena se tri puta oglasi i sva svetla počnu da migaju. Tako igrajući se pritisnem i dugmence za sirenu...neki ljudi koji su se u prolazu nalšli baš kod mog auta, toliko su skočili u vis, smešno, ne može smešnije biti, baš zabavno. Sačekam malo i kad god vidim nekoga pored auta ja pritisnem i tuuu, tuu, tuuuuu, skokovi u različitim stilovima a neki da su na olimpijadi dobili bi prvu nagradu. Ludilo od zabave. Najinteresantniji su bili skokovi „naprednih“ žena (sa vidljivo velikim delovima ispred njih) ma da su bile interesantne i „nazadne“ (malo više razvijeni zadnji delovi). Kladio sam se sam sa sobom dali će one skočiti višlje ili pak ti „napredni“ delovi. Naravno nekada sam dobio opkladu a nekada i izgubio. Pošto isuviše zabave može da postane dosadno, krenem ka svom autu ali za svaki slušaj, da neko od skakača nije dobio ideju da sačeka i vidi čiji je to auto, krenem malo zaobilazno, što bi Lale rekle „okolo kere pa na mala vrata“.

Usput primetim jednog policajca kako piše tiket (za kaznu). Pogledam bolje i vidim da je neko parkirao ukoso i zauzeo dva mesta. Odmah sam znao da je to uradio neki muškarac jer žene nikada ne parkiraju tako. Pridjem mu sa željom da se još malo zabavljam i kažem mu

- Vidim da si zaludan i nemaš ništa pametnije da radiš. Verovatno si sve kriminalce već pohvatao pa je došao na red i pošten, radni svet.

Nije me ni pogledao već je odmah počeo da piše novi tiket za polomnjeno stop svetlo.

- Baš si stvarno zaludan i iživljavaš se.

Bez reči je počeo da piše novi tiket, istrošene gume, ovog puta.

- Baš si neki idiot, samozadovoljavajući idiot.

Bez reči, novi tiket, polomljeno ogledalo.

- E, ne samo da si besposleni idiot, nego si i glup i da nisi pandur ništa nebi umeo da radiš.

Bez ijednog pogleda-novi tiket. Nisam pogledao za šta je. Pošto sam smatrao da je taj nesretnik dobio dosta tiketa nisam više komentarisao. Pandur je prvi put podigao glavu i pogledao me. Gledao me je par sekundi očekujući novi komentar i onda sa izrazom zadovoljstva prozborio

- Želim vam lep dan.

Okrenuo se i dostojanstveno, sa raskrečenim nogama kao holivudski kauboj, počeo da se udaljava a ja krenem ka svom autu. Hteo sam da sačekam i vidim izraz lica nesretnika, vlasnika auta ali sam se predomislio. Dovoljno zabave za danas. Stigao sam kući u vrlo lepom raspoloženju i čak sam i sudove oprao.

Neka mi sada samo neko kaže da je penzionerski život dosadan.

[leci]

E Žiko šaljivđžijo, a ono sa daljinskim ti je super! Nasmejao si me od srca, hvala ti.
U pravu si kada kažeš da čovek mora pronaći taj balans u sebi, između ozbiljnosti i zafrkancije i spremnosti na šalu.
Ma kakva dosada u penzionerskim danima, to ne postoji! Ja uopšte ne verujem u dosadu, jer čovek uvek ima bezbroj mogućnosti da radi nešto što mu prija, bilo da je to nešto ozbiljno ili neka zeza.
Ja isto ne radim, i uvek svaki tren nešto prčkam, nešto radim i zabavljam se. Samo mi spontano dođe šta bih volela da radim ovog trena i to radim.
Evo danas sam okopavala zemlju oko bresaka, pa odgore stavim slamu, tako kada zalijem bude dugo vlaga. Obožavam da radim u bašti sa povrćem i sa cvećem, to mi je omiljena zabava napolju. Onda sam kupila lešnike, pa smo ćerka i ja nešto radile na kompu i toliko smo se zabavljale i zafrkavale da smo se smejale do suza.
Volim da se igram sa mojim psom Bibijem, bacam mu loptu do besvesti i tako svaki sledeći tren nešto se zbiva.

[Ametyst]

Moj djed je odnedavno penzioner i on se super zabavlja. Svaki dan mu je zabavan. Čita knjige, igra šah, druži se, vozi biciko, šeta, ima igralište blizu kuće pa svaki dan ili trči ili uči malu djecu da igraju fudbal i košaku, ide na izlete, kurseve... Nema nikakvih obaveza i briga. Prije je imao uzrečicu "Situacija je zabrinjavajuća",a sada kaže situacija je, malo zastane da se nasmije i kaže vrlo dobra.

[Zika]

Samo cu reci U ZDRAVOM DUHU I ZDRAVO TELO (ne, nisam pogresio).

[Vina]

Ah koliko puta samo shvatamo sve toliko ozbiljno, previše ozbiljno! A život je tu radi naše zabave i razmene radosti. Toliko gluposti namećemo sebi pa to je čudo. Preuzmemo od roditelja, od društva, okoline...čak i kada je sve u redu, mi nađemo nešto što je jaaaako ozbiljno i u vezi čega treba brinuti.
Igra i zabava, razonoda, ali ona prava u kojoj smo 100 posto budni i uživamo je najlekovitija stvar, i treba da naviknemo sebe, da se reprogramiramo za segmente kada se zabavljamo u svom danu. Ne nedelji, DANU! To je veoma bitno, u suprotnom pregorimo i izgubimo pojam zašto radimo šta god da radimo, gde smo i gde idemo.

[Mina u Sreci]

Ranije, dok sam bila jos nesto ozbiljnija govorila bih mom muzu: sta izvodis gluposti, moramo ozbiljno da razgovaramo.a on bi se na to jos vise blesavio.
Onda sam se promenila i pocela da se blesavim sa njim. I sava tema je lakO resena, kroz zezanje.

[leci]

Tako je, kada čovek gleda šaljivim očima, uvek spreman na zezu, sve je lepše i lakše, čak se i izazovne situacije lakše razmotaju a bude i zabavno. jeeeeeeeeeee

[Naly Younis]

Zabavljam se i ja kad god imam priliku....Pogotovo na radnom mjestu...

[leci]

Često posmatram svoju ćerku, ona kada nema ništa drugo, sama stvara priliku za zezanciju. Nenadmašni je zabavljač, prosto otvorila je taj čepić ozbiljnosti, pa radost i zafrkancija kulja i poliva, he he he .
Ja se učim od nje da budem, veselija i da se zafrkavam što češće, to bolje.

[Zika]

Drage moje ratnice, zivot postaje mnogo lepsi kada se postigne balans izmedju veselosti i ozbiljnosti.