Periodi sumnje/razocarenja?

Moć misil, kako misliti pozitivno, kako izgraditi zdrav stav, sumnja, ljubav, ljubav prema sebi, zahvalnost
User avatar
Vina
Posts: 200
Joined: 20 Aug 2012, 04:54
Contact:

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by Vina »

Najviše sam ih imala u početku svog otkrivanja umetnosti dopuštanja, kada još uvek (po mom tadašnjem mišljenju) nisam imala dovoljno dokaza oko sebe koji bi mi dali veru i snagu i motivaciju za dalje.
Onda kada sam mnogo konkretnije živela u ruševinama i posledicama starog načina razmišljanja, kada me je sve to okruživalo, kada mi je bilo očigledno, ispred mene, svaki dan gledam u to - ono što mi se ne sviđa, ono što bi da menjam. Tada mi je bilo najteže i tada sam imala najveće boli. Što je i normalno. Kada posmatramo lepo, ne možemo se osećati loše.

Ne mogu da kažem da sam imala periode depresije i razočarenja i sumnje dugo, možda na dan ili pola dana, i to je to. Zato što sam po karakteru veoma živahna osoba i nikada nisam razumela ljude koji pate u tišini danima u depresiji, uvek mi je to bilo dosadno i nisam imala strpljenja za tu sporu patnju. Ta moja osobina mi je puno pomogla u ovom slučaju.
Drugo, moja želja za boljim životom je bila OGROMNA ali prejaka, snažna, ma ono...kugla užarene enegije želja! :D I to me je treznilo svaki put kada upadnem u melanholiju, svaki put kada me raspali loša manifestacija, kada mi se desi nešto što namernim kreatorima ne treba da se dešava. E onda bi rekla: Znaš šta! Ima da bude kako JA hoću, ma samo tako! Jesi me čuo??!! (Obraćala sam se svom demonu otpora) Kad mogu mnogi možeš i ti! Izgoreću sad, ma borim se do kraja, al' ima da te pobedim samo tako! U suzama sam govorila ove rečenice sebi, i imale su efekta, dobila sam snagu od njih.

Osećala sam beskrajno dno u stoomaku, odsečene noge, paniku i apsolutno potpuni osećaj bespomoćnosti. To je nešto najgore ja mislim.

Tada sam jedino uz pomoć Abrahama, Luiz, Grega Brejdena i Stiva Čendlera uspela da nastavim dalje. Njihova učenja sam uhvatila ZDRAVO ZA GOTOVO i jednostavno samo pičila napred, bez pitanja, bez dvoumljenja, glavom bez obzira. Rešila sam il' ću živeti, il' ću živeti onako kako ja želim, i to je to.

Sada, kada mnoge stavri mnogo bolje razumem, osećaji težine i nestrpljenja sada su providni i jasno gledam kroz njih, kroz svoja besmislena ubeđenja i menjam ih dan za danom.

Definitivno se do oblačića sa anđelčićima ne dolazi lakom vožnjom, i karta je veoma skupa, ali kada jednom prebrodiš neku veću prepreku u životu, ti si nezaustavljivi zmaj. :D

@Tijana super ti je dodatak afirmaciji, sviđa mi se :)
Ti si ono o čemu razmišljaš najveći deo vremena.
User avatar
Tijana
Posts: 22
Joined: 19 Aug 2012, 21:16
Location: Backa Palanka

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by Tijana »

Lepo si rekla sve je to normalno...
Normalno je da kada otkrijemo nesto novo reagujemo kao deca , sa nestrpljenje, a usput je jos dobro , sjajno nam je , mozda padnemo ali super nam je dignemo se i idemo za tim , nestrpljivi smo jer je nas ego bio dugo u egu deteta ili kriticizma ( kritikujuceg roditelja) , dugo smo bili zarobljeni i sada bi sev na brzinu, a treba usporiti uhvatiti to dete pa polako strepenik po stepeniik bez zurbe..
Kada mi se javljalo nestrpljenje pitala sam svoje dete ja od milosta tepam sebei( svom detetu ) " Milice mozes li da prreskocis dve stepenice odg."aha"..mozes li tri od jednom,,"hm"? e, a da idemo jednu po jednu"moze"..zvuci "ludo" to sam ucila na trepaiji..ega itd.. Tako da savrseno dobro znam kada sam u kom egu, ako sam povredjena, osetila se tako u egu deteta sam.

Setim se uvek reci moje Nate ( psihoterapeutkinja) sada vec prijateljkice i podrska mi, Tijana ne moras uvek da budes na visini zadatka ( to je za strpljenje) sasvim je normalno da ne budes uvek na visini zadatka i od 24 sata 60 posto smo u egu deteta.
Normalano i nestrp;jenje, ali sada kada znam kao moje nestrpljenje funkcionise, uhvatim ga, isto kao misao i pitam se kuda zurim i dodam ono sto meni licno pomaze, ( a tebi se svidja ) i nestane , nestrpljivost.
User avatar
leci
Posts: 351
Joined: 19 Aug 2012, 21:28

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by leci »

Da Tijana, taj razgovor sa detetom u nama je predivna stvar, i može puno da pomogne u savlaćivanju nestrpljenja!
He he he korak po korak, pa polako svojim tempom i ne upoređivati se sa nikim, jer svako ima svoj tempo i to je u redu i normalno.
Image
User avatar
aurelia
Posts: 21
Joined: 20 Aug 2012, 09:57

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by aurelia »

jao,ti low battery days..svi ih imamo,a pogotovo mi pocetnici :( ..Tada krene neko sivilo,tmurnost,pa ne pomazu ni afirmacije,ni disanje,jednostavno je koncentracija nula za bilo sta od toga. Mada :) otkrila sam jedan prilicno luckasti nacin da to *operisem* i uvek upali ;)
Dakle,kad god pocinjem da se praznim(sto je hvala Bogu u poslednje vreme sve redje) ja sednem ispred ogledala i nasmejem se,cisto onako bez razloga,samo se smejem. U pocetku,to je samo vestacki,pomalo usiljeni osmeh,i pomalo izgledam kao neki hippe freak,ali onda kako nastavim da blenem :) u svoj nasmejani lik,u mojoj glavi se svasta odigrava. Kao da neki glasovi krenu da mi se motaju po glavi tipa *ej Sandra vidi sto ti je danas lepa kosa* *gle,gle,vidi sto si slatka :) ,prosto zracis :lol: ,ma daj,hajde pogledaj jos jednom,prava si srecnica,zar ne vidis kako je lep dan..* i tako dalje,u tom trenutnku moj osmeh postaje iskren,i u meni se bude razne emocije,prava euforija,kao da sunce krene jace da sija,oko mene su boje intenzivnije,zvuci jasniji,mirisi lepsi,ma totalni mali paradise oko mene :D :D :D Tada vec ja uzimam stvari u svoje ruke,i krenem da afirmisem,da se zahvaljujem,da budim taj pozitivni vulkan u meni,aktiviram tu bombu srece sve dok ne pukne i ulepsa mi dan i popravi raspolozenje :D
Tada ustanem,duboko udahnem,zahvalim se i krenem napolje da nadjem zrtvu koju cu zaraziti svojom pozitivom :) Ipak je lepse kad se radost podeli :D
User avatar
Mina u Sreci
Posts: 124
Joined: 22 Aug 2012, 21:37
Location: U sreci
Contact:

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by Mina u Sreci »

aurelia wrote:jao,ti low battery days..svi ih imamo,a pogotovo mi pocetnici :( ..Tada krene neko sivilo,tmurnost,pa ne pomazu ni afirmacije,ni disanje,jednostavno je koncentracija nula za bilo sta od toga. Mada :) otkrila sam jedan prilicno luckasti nacin da to *operisem* i uvek upali ;)
Ooo...pa daleko si ti od pocetnika. Ti si vec veliki majstor ;)
Savrsena metoda!
User avatar
aurelia
Posts: 21
Joined: 20 Aug 2012, 09:57

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by aurelia »

Hvala Mina!!! :)
User avatar
leci
Posts: 351
Joined: 19 Aug 2012, 21:28

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by leci »

@Aurelija
Dobro si ti to smislila, bravo!
Da znaš da ću i ja to probati kada mi dođe neki izazov raspoloženja, ovu tvoju tehniku. Do sada sam samo govorila afirmacije ili onako iskreno razgovarala sa odrazom u ogledalu ali se nikada nisam smejala, baš ti je ovo dobro, oduševilo me !
Image
User avatar
Ametyst
Posts: 40
Joined: 20 Aug 2012, 18:24
Contact:

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by Ametyst »

Aurelia super ti je to sa ogledalom. Stvarno pomaže. Izgovarala sam afirmacije pred ogledalom i prije ali uz smijeh je puno bolje. Image
User avatar
BBdjuric75
Posts: 3
Joined: 22 Aug 2012, 21:05

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by BBdjuric75 »

Ja takodje kad osetim da mi se nivo pozitivnosti spusta,kad pocinjem da panicim i osetim lupanje u zelucu,sto je karakteristicno za nas rakove :D ,kad mi nivo samopouzdanja opada,sednem ispred ogledala,ali bas sednem na moj tabure!!!,kako kaze Luiz,ne u kupatilu,stojeci itd..da ne bih odustala ili pobegla od ogledala :) ,udahnem i izdahnem par puta i onda pricam sa sobom (bude tu i suza po nekad) :) ,hvalim sebe,afirmisem da je sve za moje najvece dobro,da ce iz svake situacije proizici samo najbolje za mene,da je sve za moju najvecu korist...bodrim sebe do iznemoglosti nekad i po sat vremena i uspeva mi da se vratim u pozitivnu vibraciju...od mnogih vezbi koje radim,ova pred ogledalom kad sam oci u oci sa sobom nekako mi najvise prija da vratim dobro raspolozenje i pozitivnu vibraciju,da osetim jacinu u sebi...
Pocinjem i ja sa smehom,fenomenalna ideja...mozda cu izgledati sebi blesavo ali ce mi sigurno pomoci da se brze vratim u pozitivnu vibraciju..jer me nekad zabole ledja dok se druzim sa sobom pred ogledalom :D :D :D :D :D
User avatar
aurelia
Posts: 21
Joined: 20 Aug 2012, 09:57

Re: Periodi sumnje/razocarenja?

Post by aurelia »

Hvala,drago mi je da vam se svidja :) Ljudi kazu da ako zelis osmeh,moras prvo da ga das i eto...zasto ga ne bh poklonila sebi :lol: na kraju krajeva,sve pocinje od nas samih :D Zelim vam divan dan !!!!!! ;)
Post Reply