Forum Ratnika Svetlosti

Ti Krijesnice kao da mene opisuješ
Kroz svoje školovanje isto sam bila svašta samo ne svoja...
Suočena s nizom predrasuda ali i s manjkom samopouzdanja nekako sam se zatvorila u sebe, već sama po sebi drugačija a onda još da sam pokazala i pravu sebe hmm, ne znam kako bi to izgledalo...
Sad učim biti svoja, kod mene je tu bio glavni nekakav strah da ako budem svoja da će me ljudi odbaciti i da ću još teže funkcionirati u društvu nego do sada...
Kad sam počela raditi na tome pokazalo se suprotno jer učim se biti svoja i odgovorna, učim se voljeti sebe i misliti lijepo o sebi...
Samim time valjda bolje zračim i takve ljude i privlačim...
Naučila sam voljeti samoću, više mi paše kvalitetna samoća nego druženje pod svaku cijenu i neki isprazni razgovori...
Učim se ne ovisiti tj. učim se biti slobodna od tuđih mišljenja stavova i prosudbi o meni...
Ako se nekom nešto ne sviđa zastanem i zapitam se da li je to njegova projekcija neka ili sam zbilja možda krivo postupila...
Ako sam pogriješila prihvatim kritiku i postupim u skladu s tim
Ako je nečija prosudba samo odraz njegovog svijeta i shvaćanja prihvatim to kao njegovo mišljenje, ne vežem se emotivno uz to i ne dopuštam da me to poljulja u mojim uvjerenjima...
Eto npr. u zadnjih godinu i pol radim svakodnevno duhovne vježbice meditacije i tako, svašta nešto, uglavnom navečer, to je nešto što volim i u čemu uživam i to moje društvo zna...
Bilo je tu pokušaja tipa:
daj kud ćeš
pa sjedi sad s nama
pa daj ajmo cugat
pa možeš to danas preskočit
pa šta uopće imaš od toga to su gluposti
Ja uvijek zastanem i zapitam se želim li to raditi, i kad shvatim da doista želim i da je to nešto što mene ispunjava samo se nasmijem okrenem sve na šalu i odem svojim poslom
Sad su se svi navikli na to, znaju da to radim svaku večer i nitko više oko toga ne pravi nekakve probleme a i dalje me vole i dalje smo si dobri...
Znači može se biti svoj jer ako poštuješ sebe i slijediš svoj unutrasnji glas a pri tome si svjestan toga što radiš cijeniš i svoju i tuđu slobodnu volju to ti se i vraća...
Kad sam se bojala biti svoja našla sam hrpu razloga za to, svi su mi bili krivi ali eto učim i polako shvaćam tu predivnu istinu da sve dolazi iz moje glave i da baš i je ljepota u tim različitostima i poštivanju istih jer uvijek možeš saznati nešto novo.

jaspis wrote: Samim time valjda bolje zračim i takve ljude i privlačim...
Naučila sam voljeti samoću, više mi paše kvalitetna samoća nego druženje pod svaku cijenu i neki isprazni razgovori...
Učim se ne ovisiti tj. učim se biti slobodna od tuđih mišljenja stavova i prosudbi o meni...
Ako se nekom nešto ne sviđa zastanem i zapitam se da li je to njegova projekcija neka ili sam zbilja možda krivo postupila...
Ako sam pogriješila prihvatim kritiku i postupim u skladu s tim
Ako je nečija prosudba samo odraz njegovog svijeta i shvaćanja prihvatim to kao njegovo mišljenje, ne vežem se emotivno uz to i ne dopuštam da me to poljulja u mojim uvjerenjima...

Slažem se. Ovo su lekcije koje i ja sebi samoj predajem svaki dan, jer su to razlozi zbog kojih sam i glumila dosad. Nastojim si svakog dana reći da sam posve neovisna o tuđim mišljenjima. Jednako prihvaćam i kompliment i kritiku. Poslušam, zahvalim se, ali ne dopuštam da patim zbog kritike ili da se uzvisujem zbog komplimenta. Jer su i to samo mišljenja. A istina je ono što jest, neovisno o tome tko je što rekao.

I tako... Razmisljam ja ovih dana u cemu je uopste smisao toga da budemo autenticni, svoji? U poslednje vreme, o ovoj temi se prica intenzivnije nego ikad pre; da li je to "previse buke ni oko cega"? Svi smo ljudi, svi smo nesavrseni, svi smo ovde "na istom zadatku" i svi cemo odavde otici. Pa, zbog cega bi trebalo da se izborimo za to da budemo autenticni, zbog cega bi trebalo da naglasimo svoju razlicitost; kada smo svi ustvari jedno isto?

Odlucila sam da sagledam nas forumase sa strane, da budem neutralni posmatrac (koliko je to moguce biti). Toliko razlicitih ljudi na jednom mestu. Svako ima svoj pristup zivotu; voli razlicite stvari, misli razlicito o istim pojavama, iste stvari radi na razlicit nacin. Cak neretko, razlicite reci koristimo da bismo opisali istu pojavu.

Gledam nas tako i mislim... Svako je na forum doneo nesto novo, sveze i jedinstveno. Koliko smo kao pojedinci razliciti, toliko smo kao celina sjajni. I ovu misao bih prosirila na nivou cele civilizacije. Kada bi svako prihvatio sebe, kada bi svako spoznao smisao svoje jedinstvenosti i pri tome pustio druge da budu ono sto jesu - kako bi sjajan zivot bio na ovoj Planeti.

Mislm da je u ovom tvom poslednjem pasusu upravo ključ razloga zašto bismo bili autentični. Radi raznovrsnoti i radosti što nas ima različitih.
A što se tiče teme ja sam bar 50% svoj ostatak pripada Vini

Hvala,Mila. Ovo je kompliment, lep i jak.

Svi smo mi deo celine i u svakome od nas je sva božja mudrost. Nekada to ne uvidimo, pa nam Univerzum pošalje osobe koje su oko nas da u njima pronađemo sebe. Sve ono što nam se sviđa i ne sviđa u nama, a nismo svesni toga, svidi nam se ili ne svidi kod drugih. Zato je potrebno svu svoju ljubav usmeriti ka drugima i kada sve oko sebe zavolimo bezuslovno, eto nam i bezuslovne ljubavi prema sebi... Sve je tako blizu, a tako daleko. Sve je tako dostižno, a tako neverovatno. Izbor je uvek u nama...

Svoji smo tek kada postignemo tu bezuslovnu ljubav...

Odlično rečeno.
Sve što se dešava oko nas je posledica naših misli.
Sve osobe oko nas su naši putokazi i sve nas upućuju na nas same...
Zato ih netrebamo osuđivati i trebamo shvatiti koju nam poruku nose.
Kada na taj način naučimo gledati naše odnose sa drugima onda ih neosuđujemo i nemamo potrebu da ih mjenjamo jer shvaćamo da se mi trebamo mjenjati.

Pa, hvala vam što ste oko mene...

Trebamo se zahvaliti sebi jer mi smo ti koji privlačimo osobe oko sebe.
Mi činimo tu veliku promjenu i univerzum nas nagrađuje takvim divnim ljudima.Univerzum raste i raste...Zar to nije prekrasno.
Kad se prepustimo Božijem vodstvu...
Onda je sve pet..

Naravno da je prekrasno. Dobro, hvala meni što sam prizvao tako sjajne osobe oko sebe..