Re: Kraj doba polariteta
Posted: 25 Mar 2013, 13:31
Kyra sve je to normalno kao što si i sama rekla:" nemože se prašina očistiti ako se nedigne prašina i ruke zaprljaju".
Kao što si i ti napisala nemožemo se Bogu prepustiti dok neotpustimo stare šeme to jest neprestanemo se identificirati sa raznim mislima(umom).
Dok god traje identifikacija sa raznim mislima postoji patnja, Um stvara patnju.Onog trenutka kada smo spremni pustiti te misli da su tu ali se ne identificirati sa njima oko tih misli se stvara prostor (praznina)i onda jasno uviđamo da mi nismo te misli da je to sve iluzija Uma(Ega) sa kojim nas on drži u šaci.Kada jasno spoznamo da smo mi taj prostor ili praznina te misli su i dalje tu ali mi se ne identifikujemo sa njima i tako im nedajemo snagau i one gube moći te jasno vidimo kako se udaljavaju od nas.SPOZNAJEMO DA MI NISMO TE MISLI,MI SMO PRAZNINA,TIŠINA.
Tek tad polako se počinjemo prisjećati tko smo mi ustvari.
Um će se ponovo vratiti a mi kad se to desi samo trebamo pokušati ostati u toj praznini (tišini),i on će postepeno gubiti svoju jačinu.
Patnja je jako važna jer nas ona postiče na promjenu i jača našu želju za slobodom.
Evo postaviću jedan film "Bog čudesa"u kojem ćemo vidjeti samo jedan dio od Božijih čuda.
Taj film je fascinantan zato što nam pokazujeme koliko je Bog čudesan i kolika je njegova briga za nas i sva živa bića.Trebamo se što češće prisjetiti da se on brine za nas i da nam je već dao sve što nam je potrebno za prekrasan život u raju.Kad smo krenuli za Umom odvojili smo se od spoznaje da smo već savršeni i počeli smo tražili zadovoljstva na raznim drugim mjestima koji nas nisu zadovoljili.Izgubili smo iz vida kolika je njegova briga za nas.Kada se brine za tolika živa bića kako se tek nebi brinuo za nas.
Kad bi posmatrali prirodu i životinje oko nas jjjjaaakkoooooo punoooo bi od njih naučili.
A najbitnijoj stvari koju bi nas naučili je kako se predati Božijem vodstvu i vjerovati mu.
JER ON NAS TAKO PUNO VOLI.
http://www.youtube.com/watch?v=7EoPtj5cK-M&sns=fb
Kao što si i ti napisala nemožemo se Bogu prepustiti dok neotpustimo stare šeme to jest neprestanemo se identificirati sa raznim mislima(umom).
Dok god traje identifikacija sa raznim mislima postoji patnja, Um stvara patnju.Onog trenutka kada smo spremni pustiti te misli da su tu ali se ne identificirati sa njima oko tih misli se stvara prostor (praznina)i onda jasno uviđamo da mi nismo te misli da je to sve iluzija Uma(Ega) sa kojim nas on drži u šaci.Kada jasno spoznamo da smo mi taj prostor ili praznina te misli su i dalje tu ali mi se ne identifikujemo sa njima i tako im nedajemo snagau i one gube moći te jasno vidimo kako se udaljavaju od nas.SPOZNAJEMO DA MI NISMO TE MISLI,MI SMO PRAZNINA,TIŠINA.
Tek tad polako se počinjemo prisjećati tko smo mi ustvari.
Um će se ponovo vratiti a mi kad se to desi samo trebamo pokušati ostati u toj praznini (tišini),i on će postepeno gubiti svoju jačinu.
Patnja je jako važna jer nas ona postiče na promjenu i jača našu želju za slobodom.
Evo postaviću jedan film "Bog čudesa"u kojem ćemo vidjeti samo jedan dio od Božijih čuda.
Taj film je fascinantan zato što nam pokazujeme koliko je Bog čudesan i kolika je njegova briga za nas i sva živa bića.Trebamo se što češće prisjetiti da se on brine za nas i da nam je već dao sve što nam je potrebno za prekrasan život u raju.Kad smo krenuli za Umom odvojili smo se od spoznaje da smo već savršeni i počeli smo tražili zadovoljstva na raznim drugim mjestima koji nas nisu zadovoljili.Izgubili smo iz vida kolika je njegova briga za nas.Kada se brine za tolika živa bića kako se tek nebi brinuo za nas.
Kad bi posmatrali prirodu i životinje oko nas jjjjaaakkoooooo punoooo bi od njih naučili.
A najbitnijoj stvari koju bi nas naučili je kako se predati Božijem vodstvu i vjerovati mu.
JER ON NAS TAKO PUNO VOLI.
http://www.youtube.com/watch?v=7EoPtj5cK-M&sns=fb