Forum Ratnika Svetlosti

Nekad je potrebno i iskreno reći šta misliš da su osobine koje nekog ograničavaju, mada mislim da taj pristup pali samo kod ljudi koji
su stvarno spremni da čuju i reaguju kad čuju.

E, da sijalice, znam da sam negde procitala
Znam licno imam takvih primera u kuci.
i meni samoj bila potrebna pomoc i podrska nisam je imala, a vapila sam za njom
Voljna jesam da pomognem,
ali sam shvatila da osim sto gubim energiju, telesno reagujem i to nije nikako ok.

Volim ja njih ali...
ako oni nece sebi da pomognu kako ja da im pomognem ?

Ako ne zele.. a ne zele..

Moj otac je kategoricki odbijao sve..svaku pomo, ali bila sam mu savrsen primer, mislim da sam mu itekako pomogla svojim padom i svojim dizanjem, svojim osmehom da se pokrene..

Verujem i znam da je na pravom putu.

"ISCELJIVANJEM SEBE MI NAJVISE POMZAEMO LJUDIMA U NASOJ OKOLINI "

Cim pre to shavtimo to tim bolje

uvek se spustim na razinu deteta..(obostrana ja to radim malo drugaciuje od opisa u knjizi..) razumem tek onda i tek onda jedino ne reagujem telesno, ali ponekad taj ego ume biti jak pa kaze, ali promena je moguca, ja sam se promenila.. no kada je ucenik spreman i ucitelj se pojavi u pravom trenutku..

Ono najviše što možemo dati drugima je to, da sami budemo srećni. To je snaga koja menja sve oko nas. tako možemo najbolje pomoći drugima.

Hvala Bogu da postoji reč izvini i oprosti, koje olakšavaju i umiruju našu unutrašnju buru. Ja se uvek osećam spašeno i olakšano kada izgovorim ove reči. Poteknu suze i pretvore se u smeh i shvatimo koliko je besmisleno biti ljut i uznemiren.

By leci at 2009-01-17

By leci at 2009-03-22

By leci at 2009-01-17

E svaka cast za temu i za vasa misljenja
Jos jedna potvrda mog misljenja da treba krenuti od sebe, od rada na sebi, od ciscenja svog dvorista pa tek onda tudjeg
Juce izgubih energiju objasnjavajuci drugarici da ne moze spasiti sve, da ne moze pomoci onome ko zeli biti zrtva i ko ne zeli izaci iz uloge zrtve
A ona uporno zeli biti samaricanka...neka je nek gubi energiju na one koji pomoc ne zele, sta joj mogu, samo a je pustim
To vam je deo ega i gordosti
Das nekom alat a ako ne ko ne zeli nauciti da radi ne mozes ti raditi za njega
I onda sam joj poslala link Od Luize Prevazilazenje barijera V deo sto nam je draga Vina prevela havla Vina i tad joj je bilo jasno kako da pomogne drugima ne gubeci vreme i energiju uzalud

Jedno 5 osoba do sada za ova tri meseca koliko ja enormno napredujem sam izgubila tj nisam ih izgubila jer ih nikada nisam ni posedovala, ali su otisli svojim putem jer iako sam im dala alatke kako da prevazidju probleme, da poboljsaju svoj zivot oni naprosto ili nisu dovoljno hrabri ili ne zele izaci iz uloge zrtve..

Tako je to jedni dolaze, drugi odlaze pogotovo ako vi radite na sebi, onda je to neminovno

A sto se tice ega, pa svi se mi iz dana u dan borimo sa nasim egom, i to je normalno, pitanje je dozvoliti mu ili ne da radi svoj posao
A reci kao izvini i oprastam ti su alatke za sprecavanje visoko funkcionalnog rada ega
isto kao i zao mi je, volim te, hvala ti
Iako je Vina u pravu da te reci ne treba da budu samo izrecene vec da zaista tako osecamo..
u pocetku mi je bilo jako tesko, spustiti svoju gordost, ne dati egu da radi, i kada sam izgovarala sve ovo ja nisam tako osecala, ali sam se borila i dan danas se borim da kad me njegovi roditelji izbacuju svakodnevno iz moje ravnoteze jer su negativni po prirodi ja i kad to izgovaram, nekad osecam, nekad ne, ali se trudim da osecam da kada kazem
Zao mi je - da mi je zaista zao zbog osecanja koja imam prema njima u tom trenutku kada me iznerviraju, zao mi je sto je uopste doslo do te situacije
kazem volim te - iako je(svekrvu) u tom trenutku mozda zaista ne volim ja nateram sebe, nekako... ljubav kao ljubav radi za sebe u univerzumu, al bitna stvar je ovde da se trudim da to bude tako, da je volim, i kazem sebi, ona je ipak majka coveka koga volim ceo zivot, ona je nesrecna jer ne zeli da joj bude bolje, imala je takva zivot, pa na kraju moj ego popusti pa joj kazem da je volim - mislim ne licno njoj vec ovako, u univerzum...
pa kazem izvini
i na kraju oprastam i njoj i sebi

Mislim da je to poenta
Izboriti se sa svojim egom i svojom gordosti
pozitiva

Hm, ja volim svoj Ego . Znate ,to je ljubav od skoro. Nisam jos pobedila u svim situacijama , ali ni ne zelim. Ranije sam bila baas ponosna, vazda nesto u pravu i slicne gluposti. Ja nepogresiva. Budalastina ziva. Ne umem da objasnim taj osecaj sad, jednostavno kao da vidim bolje, jasnije, boje su fenomenalne oko mene i oko ljudi, u sagovorniku vidim uvek nesto lepo,zelis svaki dan da ucinis nesto dobro za bilo koga, ovo vazi kad mi je vibracija normalna, ne spustena. pomenula sam vec negde da imam te male padove, pa sta, pustis i opet se desi nesto dobro. Jer ocekujem dobro, cujem dobro i vidim samo dobro. Sada mi uopste nije tesko da kazem : hej, stani, izvini, molim te( sebi: oprosti, volim te).Ali sada su te situacije na minimumu, sad se svi nesto izvinimo istovremeno. Prosto je tako. Znas da je to lekcija koja ti je potrebna , potrazis odgovor, on uvek dodje. Podvlacim, ovo je u vecini situacija, ne u svim( imam ja jos portala da otvorim)

Ja se već godinu dana skidam sa Ega kao sa heroina. I mislim da bih se lakše skinula sa heroina.
Mada, mnogo mi u tome pomaže mišljenje da smo svi MI-Mi, da nema izdvojenih između nas, da me niko ne napada i da ne moram da se branim. Ponekad kad je ljubavna veza u pitanju još osetim da bih ja prešla u njegov sektor i nešto malo izmenila u njegovom životu smatrajući da će moj time biti bolji, ali sada se bar zaustavim pre nego što išta kažem.
Ne radim neke posebne stvari zbog kojih se moram izvinjavati, ali čak sad razmišljam da li treba da se izvinjavam ili da podučim osobu da ne bi trebala da očekuje izvinjavanje od nekog i da se nauči da ne može niko da je povredi. Malo se lomim oko toga.

Kada se izvinjavaš nekome, to je kao da kažeš sebi, žao mi je što je došlo do nerazumevanja. Ti se ustvari u isto vreme izvinjavaš i daješ Oproštaj.
Meni je to najviše pomoglo u borbi sa sopstvenim Egom...Prosto puštaš drugome da bude ono što jeste, i želiš mu da pronađe svoj mir i sigurnost

Meni problem pravi da prestanem da ubeđujem druge da nisu u pravu iako znam da nisu. Nisu sa moje tačke gledišta.
Nekad upadnem u tu zamku, a nekad se i osvestim na vreme i puštam druge da misle šta god smatraju ispravnim. I budem u miru sama sa sobom.

Uh kako sam sa žarom znala pričati o Lujzi Hej mojim ukućanima i o pozitivnim mislima i prosto se ljutila što neće pozitivno da misle. Ma bezobraznici neviđeni.
Sad uglavnom pustim, naročito što se osvešćivanja tiče, svako će se probuditi kad mu dođe vreme, ne mogu to silom postići (na žalost ).
Kad sam tek počela sa ovom literaturom, čudila sam se kako je moguće da svi o tome ne znaju i dolazilo mi je da vičem na sav glas i da objašnjavam do besvesti.
Sad znam da ko želi istinu, doći će do nje, ja sam tu da pružim smernice ako me neko pita. Naglasak na - ako me pita.

Felisiti wrote: Uh kako sam sa žarom znala pričati o Lujzi Hej mojim ukućanima i o pozitivnim mislima i prosto se ljutila što neće pozitivno da misle. Ma bezobraznici neviđeni.
Sad uglavnom pustim, naročito što se osvešćivanja tiče, svako će se probuditi kad mu dođe vreme, ne mogu to silom postići (na žalost ).
Kad sam tek počela sa ovom literaturom, čudila sam se kako je moguće da svi o tome ne znaju i dolazilo mi je da vičem na sav glas i da objašnjavam do besvesti.
Sad znam da ko želi istinu, doći će do nje, ja sam tu da pružim smernice ako me neko pita. Naglasak na - ako me pita.

Čini mi se da smo svi prošli kroz to i jaoš uvek prolazimo. Postoje te situacije. Ti naleti prevelike želje da nekoga do koga nam je stalo prizovemo u naš svet, i da mu ponudimo odgovore koji nama zvuče tako jednostavno. A tom nekome je u tom trenutku, sve što pokušavaš da mu kažeš tako nerazgovetno i daleko
Ali svaki put kada se to desi ja kažem sebi sve je u redu jer svako ima svoju ličnu istinu, kao i način da je spozna i da je sam sa sobom razreši

Ranije, pre moje 32 godine, imala sam straaasnu potrebu da "budem tu" ljudima iz moje okoline. A nekako sam i bila okruzena takvim ososbama( ha, ZP na delu)koje uzivaju u svojim problemima a ja ih resavam. Da vam ne pričam kad se upalio prekidač kod mene, pa sam to htela sa svima da podelim, svima da kažem kako je sve jednostavno, tu u nama, svi odgovori su tu.Pa, gledali su me malkice čudno.Moram priznati da se moj krug prijatelja znatno smanjio, ali i promenio( imam ta divna drugarstva iz detinjstva koja negujemo, i svesni smo naših razlika )što je naravno -odlično sad. Nemam više tu potrebu da vučem za rukav meni drage ljude i pričam. Sad me sami pitaju. I opet imam osećaj da nisu spremni da čuju šta imam da kažem. Najteže je zavući se u sebe i izvrnuti sebe kao čarapu i promeniti stare obrasce. Većina misli da postoji šarena pilula koju popiju, zaspe i probude se kao novi . Sad ne pričam na sav glas, više je to u sebi.