Forum Ratnika Svetlosti

Draga Cvetak, i ja imam problem sa anksioznoscu, pa iz svog iskustva kazem da mi je takodje pomagala i jos uvek mi pomaze afirmacija koju je Nikola napisao: "Za mene je bezbedno da...". To mozes da radis u trenutku kada ti se napad anksioznosti desava "Ja sam sada bezbedna i zasticena", mozes da odredis afirmaciju za konkretno ono sto te cini anksioznom "Ja mene je bezbedno to i to". A mozes da radis i afirmaciju za anksioznost generalno. Pomislis na anksioznst nekoliko puta u toku dana i kazes: "Blagosiljam te s' ljubavlju i pustam te da odes".

Hvala 257, može se reći da je osećaj obostran, pošto i ja čitajući tvoje postove osećam radost

Draga Cvetak. Strah je briga zbog onoga što bi se moglo dogoditi u budućnosti, a taj smo osećaj stvorili ili zbog nečega što se desilo u prošlosti, što ne bi voleli da se ponovi. Ili još gore uopšte se nije desilo.
Mi se konstantno plašimo da bi se to nešto ili moglo ponoviti, ili ako se nije desilo da bi se moglo ostvariti. A ne shvatamo da je sve to projekcija našeg uma. Naša mentalna aktivnost ne prestaje u strahu da ako stanemo sa razmišljanjem i sa vrtenjem scenarija, da nam se možda može desiti mentalna smrt. Jer naš Ego ne zna da smo mi duhovna i besmrtna bića.
Znači prvo i osnovno je zaustaviti se. Pokušaj da se usredsrediš na sadašnji trenutak. Na ono što se trenutno dešava. I videćeš da ništa od tvojih strahova nije tu, nije prisutno u sadašnjem trenutku. Mi smo u stanju da nam prolaze dani i meseci u razmišljanu o nečemu što se nikada neće desiti.
Umesto da se fokusiramo na sadašnji trenutak i na ono što se trenutno dešava u našem životu. Da li je to vožnja u prevozu, kuvanje ručka, razgovor sa prijateljima, bilo šta...Skoncentriši se na to. Posmatraj to što se dešava kao da si treće lice. Bavi se time i preuzmi Akciju. Znači ako kuvaš ručak samo to i radi, prepusti se toj radnji i time odmori svoj um. Bitno je da ga non stop zanimaš, jer kad si ti u akciji usedrsređena na ono što radiš i um treba da bude u funkciji toga, a ne da Um kntroliše tebe.
Mi smo glavni i mi treba i da upravljamo svojim životom. A ne da prepuštamo naučenom istreniranom i naplašenom EgoUmu da koristeći svoj odbrambeni mehanizam uveče i nas u vrzino kolo strahova. Najbitnije je shvatiti da se mi služimo umom a ne on nama!
E kad jednom to shvatiš, i kada uvidiš da su svi tvoji strahovi posledica nekontrolisanih misli o prošlosti i briga za budućnost, naći ćeš se u sadašnjosti. A svest o tome te zaista može osloboditi jednom za uvek od strahova.
Ja bih ti isto preporučila afirmacije koje su ti Mila i Nikola naveli, kao i redovnu meditaciju jer ona najbolje pomaže u navikavanju na život u sadašnjem trenutku.

To koliko verujemo sebi, zavisi koliku smo snagu i ljubav prema sebi probudili i pronašli u sebi. Ako volimo sebe, ako verujemo da smo svoji gospodari i da mi direktno gradimo svoj svet i sebe, onim što govorimo i osećamo i mislimo, tada je naša vera u sebe nešto što svakim danom raste.
To je naprosto tolika beskrajna snaga u svakom smislu te reči na bilo kojem polju života.
Čovek koji ispoljava, ono što misli i oseća, svoju kreativnost i talente, oseća se živ, radostan i ima osećaj ispunjenog življenja.Tada je njegova vera u sebe moćna snaga!

leci wrote:To koliko verujemo sebi, zavisi koliku smo snagu i ljubav prema sebi probudili i pronašli u sebi.

Leci ovo si tako ljepo rekla.

Divno rečeno Leci

Zar nismo svi došli ovde da bi osetili radosti ispunjenog života

A to nam omogućava samo beskrajna ljubav i vera u sebe same

Nikola, Krijesnice jel' ste imali osecaj da cete svakog momenta poludeti, izgubiti kontrolu nad sobom, u toku tih napada?

Cao Cvetak! Sad sam video tvoju poruku. Meni se ponekad desavaju napadi kad idem u restoran na rucak, i bas je zeznuto. I meni se cini kao da cu da poludim, pocne srce da lupa ubrzano, sve mi smeta gde god da pogledam, ali ja u tim pocetnim trenucima kazem sebi Nikola ti si bezbedan i siguran ovde, to kazem cim primetim pocetak napada ne cekam da eskalira. I posle nekoliko puta izgovorenih afirmacija meni je mnogo bolje, vratim se u normalu. Kad se setim ranije, dok sam setao ulicom meni se sve vrti u glavi, cini mi se kao da cu da padnem na ulici i svi ce da bulje u mene, imao sam strah da idem ulicom, pogotovu na otvorenom prostoru. Ali sad je bolje, ne razmisljam mnogo o tome, ne pricam o tome, ako se desi ja samo udarim na afirmacije i prodje . Pozzzz

Nkola, koliko imas godina ako se sme znati.

30 god.

Cvetak wrote:Nikola, Krijesnice jel' ste imali osecaj da cete svakog momenta poludeti, izgubiti kontrolu nad sobom, u toku tih napada?

Nisam imala osjećaj da ću poludjeti, ali sam znala da gubim kontrolu samim time što si dopuštam napad.
U jednom periodu sam imala osjećaj da ludim, ali to nije imalo veze s napadima. Međutim, bojala sam se da bi me moja eventualna ludost mogla ponovno dovesti do napada.