Koliko verujemo sebi?

Moć misil, kako misliti pozitivno, kako izgraditi zdrav stav, sumnja, ljubav, ljubav prema sebi, zahvalnost
User avatar
sarah
Posts: 495
Joined: 05 Sep 2012, 13:24

Koliko verujemo sebi?

Post by sarah »

Nikad nisam bila pobornik tehnika kao čudotvornog leka za poboljšanje života, pogotovu ako to podrazumeva neke rekvizite ili disciplinovano pridržavanje nekih rituala itd... Pri tome sam da ako bilo čime pkušavamo da dignemo energiju a ne osećamo to što radimo zaista iznutra u sebi, dobijamo samo zamaskiranu mentalnu nagradu za trud :? jer kad tad će se energija spustiti, a onda opet nastupa osećaj praznine...Uostalom ideja svih tih tehnika i jeste u tome da nas motiviše da se pokrenemo, a dokle ćemo stići to samo zavisi od nas.
Ljudi uglavnom očekuju da dobiju gotovu formulu uspeha, tačan recept kolko čega je potrebno dodati i tačno koliko vremena sačekati da se čudo desi i da se želja ostvari.
Rad na sebi je Ljubav i ogromno strpljenje.
Za svakog od nas putovanje je drugačije, i isplanirano od nas samih pre nego smo došli u ovaj materijalni svet. Kada čitam i radim na sebi pratim na šta moje unutrašnje telo reaguje i osećam kako sasvim prirodno to postaje deo mene.
Posmatrajući sebe možemo naučiti mnogo više nego tražiti rešenje na drugom mestu. Naravno da mislim da je svaki savet dobro došao i divna je stvar kad možeš sa drugima podeliti svoja iskustva. Ali pozitivne misli proizvodi samo strpljiva ljubav prema sebi i rad na sebi...
Ako te ostavi partner ti nisi sam, imaš sebe i voliš sebe i u dubini sebe znaš zašto je to dobro za tebe i samo se na to fokusiraš.
Ako dobiješ otkaz ti nisi nesposoban, imaš veru u sebe, i u dubini sebe znaš da je to dobro za tebe, i da ćeš npr sad imati šansu da radiš nešto što voliš, počinješ da osećaš zahvalnost zbog toga, i samo se fokusiraš na taj osećaj i sve tako...
Poruka za srećan život je u nama, i čeka da bude otkrivena :)
Krijesnica

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by Krijesnica »

Sarah, ljubavi, riječi su ti zlatne < 3 Ni sama ne bih mogla ovo bolje sročiti!

Tek sada upoznajem čari ljubavi prema sebi, kao da su me određene okolnosti natjerale da se posvetim sebi i pronađem radost unutar sebe. I ma koliko te okolnosti bile mukotrpne i teške, zahvalna sam na svakoj stvarčici koja me natjerala da se okrenem sebi.

Nema mi ljepšega nego ujutro otvoriti oči i reći samoj sebi: Kako je lijepo što sam živa!
User avatar
sarah
Posts: 495
Joined: 05 Sep 2012, 13:24

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by sarah »

Hvala ti draga Krijesnice :)

Svako od nas ima svoju ličnu istinu, i ličnu potragu. Mi smo svi jedno ali svako od nas je unikatni nezamenljivi deo jednoga.
Kad se posvetimo sopstvu i kada verujemo sebi i pratimo svoje srce, mi menjamo sebe, a time i svet kojm smo nezadovoljni i čiji smo neizostavni deo.
Sve polazi iz nas, ali da bi se pokrenuli treba učiti voleti sebe, i ceniti to što smo unikatni deo Univerzuma, i univerzum će na to sigurno odgovoriti.
Bila sam motivisana da napišem ovaj post zato što mi se čini da dosta ljudi traži rešenje u drugome i vrti se u krugu zapostavljajući sebe, što je samo zamka našeg nesigurnog egouma.
Krijesnica wrote: Tek sada upoznajem čari ljubavi prema sebi, kao da su me određene okolnosti natjerale da se posvetim sebi i pronađem radost unutar sebe. I ma koliko te okolnosti bile mukotrpne i teške, zahvalna sam na svakoj stvarčici koja me natjerala da se okrenem sebi.


Tako je, tek kad počneš da ceniš i loše stvari koje su ti se desile, to je znak da si na putu vraćanja sopstvu. Jer razumeš da ti je bilo potrebno nešto što će da te tregne iz dubokog sna u kojem nas drži naš egoum, a Bog nam šalje blagoslove (koje mi možda u trenutku ne razumemo) prikrivene u poteškoće da nas podseti na ono što je bitno, na ljubav prema sebi.
Krijesnica

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by Krijesnica »

sarah wrote:
Bila sam motivisana da napišem ovaj post zato što mi se čini da dosta ljudi traži rešenje u drugome i vrti se u krugu zapostavljajući sebe, što je samo zamka našeg nesigurnog egouma.
Istinu zboriš, jer jednom kada čovjek shvati da je sve u njemu i da je sve oko njega projekcija njega samoga, tada prestaju pitanja. Jer, što da čovjek više pita, kada zna da su odgovori u njemu? Bez sumnje, problema i prepreka će biti i dalje, ali onda se vraćaš sebi, tražiš odgovore u sebi, a ne vani. Jer, ono što je izvana, i jest svojevrsni odgovor tebe samoga. A odgovori se uvijek mogu preoblikovati, sva sreća pa smo vječito u doticaju s kreativnom silom pomoću koje stvaramo sve ono što vidimo oko sebe.

Otkad sam to spoznala, riješila sam se nesanice. Svjesna sam da u svakom trenutku mogu promijeniti ono što mi se događa. Više nema noći da legnem u krevet i brinem se oko nečega... Ako takve misli i dođu, brzo ih se riješim govoreći sebi da odmah radim promjenu. Toga trena odlučujem da se stvari mijenjaju i onda mirno zaspim, jer, stvari su se upravo počele mijenjati! Čemu briga? Sve je to u meni, i ako mi se nešto ne sviđa, već sutra ujutro toga više nema u mom životu. A ako nešto želim, odmah idućeg jutra pronalazim način da to i dobijem. To je cijela filozofija.

Biti tih i gledati unutar sebe. Ništa drugo.
User avatar
Monja
Posts: 201
Joined: 14 Oct 2012, 15:23

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by Monja »

Krijesnica wrote:Biti tih i gledati unutar sebe. Ništa drugo.
Ovo mi je baš leglo, super si to rekla, Krijesnice :)
Nema tog delanja koje može da nadomesti neusaglašenost energija. - Abraham
User avatar
sarah
Posts: 495
Joined: 05 Sep 2012, 13:24

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by sarah »

Biti tih, tako je :P Negde sam pročitala da Bog živi u tišini.
Kada meditiramo možemo primetiti, da kako se mi utišavamo da se ostali zvukovi pojačavaju, npr neki najobičniji kućni zvukovi na koje inače ne obraćamo požanju...To je dobar znak, kada si u tišini primećuješ svaki kontrast i čula ti se izoštravaju, a zvuk jednostavno prolazi kroz tebe.
U dubini sopstva je okean tišine. Na površini tog okeana su moguće bure, ali što se dublje spuštamo ispod površine, uvidećemo da duboko u nama vlada neprikosnoveni mir.
Tom analogijom kad god nas preplavi burna reakcija i koliko god da je olujna, uvek treba da se podsetimo da je ispod te olujne površine savršeni mir koji nam je uvek na dohvat ruke :)
Cvetak
Posts: 8
Joined: 04 Feb 2013, 16:41

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by Cvetak »

Draga Krijesnice, procitala sam da je strah tvoje ogranicenje. I ja imam ogromne strahove. Ali sam i anksiozna i imam panicne napade, sve to proizaslo iz straha. Jel' moze neko da mi napise, pomogne kako da se resim svega toga? Hvala vam unapre.
User avatar
Član 257
Posts: 803
Joined: 25 Oct 2012, 11:30
Contact:

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by Član 257 »

Sarah, Krijesnice...oduvali ste me. Ovo je tako divno što ste napisali...
Sarah, naježila sam se od miline...
"Vaše unutrašnje biće vas uvek vodi ka onome šta želite. Ono vas nikada ne štiti od nečeg drugog." Abraham
Krijesnica

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by Krijesnica »

Cvetak wrote:Draga Krijesnice, procitala sam da je strah tvoje ogranicenje. I ja imam ogromne strahove. Ali sam i anksiozna i imam panicne napade, sve to proizaslo iz straha. Jel' moze neko da mi napise, pomogne kako da se resim svega toga? Hvala vam unapre.
Dragi Cvetak :)

Ja sam prije koju godinu patila od paničnih napada. Bili su toliko česti da u trgovinu nisam mogla otići. Ne daj Bože da sjednem u kafić s nekim, i ta osoba kaže "idem ja samo po cigarete, evo me za minutu"... Kakva minuta, meni je to cijela vječnost - odmah kreće panika i...znaš.
I sve je nestalo kao vjetrom odneseno kada sam počela meditirati. Što se ovoga tiče, mislim da doista nije bitna tehnika. Meditacija sama po sebi te liječi na mnogo načina, čak i da čovjek toga nije svjestan. Ja, na primjer, uopće nisam bila svjesna kada je moja panika prestala...a mučila me je mjesecima. Pomaže i kod anksioznosti, naravno. Pomaže dovesti misli u red, održati kontrolu nad njima i tjelesnim funkcijama.

Imala sam panične napade jer sam bila uvjerena da će mi se vani desiti nešto loše, npr. da ću pasti u nesvijest nasred ceste i svi će to vidjeti. Toliko sam se uvjerila u to da me panika spopadala na svakom koraku, nisam iz kuće izlazila jako dugo. U vrijeme kad sam krenula s meditacijom, jednoga dana otišla sam na piće s kolegicom. Ona se ustala od stola i otišla na wc. Osjetila sam kako počinjem gubiti dah, zvukovi počinju odjekivati, srce brzo lupa...kreće panika..i samo sam sebi rekla DOSTA!! Iskontrolirala sam dah, počela polako disati...onda sam si skrenula pozornost na nešto drugo, počela sam pratiti pjesmu koja je svirala, zagledala sam se u neki detalj na zidu...kolegica se za sekundu vratila iz wc-a, a ja sam prvi put uspjela spriječiti paniku. :)
User avatar
nikola
Posts: 114
Joined: 21 Nov 2012, 11:52

Re: Koliko verujemo sebi?

Post by nikola »

Cvetak, Kad osetis da je krenuo napad panike ili ankcioznost, pocni da izgovaras afirmacije "Ja sam bezbedna, Ja sam sigurna ovde", vise puta izgovaraj dok ne osetis promenu na bolje ;) imam i ja problem sa ankcioznoscu a imao sam i napade panike. I kad god osetim ja udarim na afirmacije i prodje mi :). Bar je tako kod mene. Pozzz
Post Reply