Forum Ratnika Svetlosti

@Mina u Sreci
Superrrrrr, bravo, manifestatore, vid ti tebe!

Nakon srednje skole, odlucio sam se da studiram ekonomiju, jer sam smatrao da me to zanima i da je "IN" biti menadzer. Medjutim, nakon nekoliko godina, potpuno sam se izgubio na tom fakultetu, trazio izgovore da ne ucim i slicno.

Kada sam promijenio nacin razmisljanja, prirodno je dosla i promjena poziva. Ostavio sam sve iza sebe i upisao nesto sto sam oduvijek zelio - novinarstvo. Od tada nemam nikakvih problema sa poslom, prirodno mi se javila zelja da postanem profesor komunikologije i za sada sve ide po planu (student sam generacije).

Sunrise wrote: Ostavio sam sve iza sebe i upisao nesto sto sam oduvijek zelio - novinarstvo. Od tada nemam nikakvih problema sa poslom, prirodno mi se javila zelja da postanem profesor komunikologije i za sada sve ide po planu (student sam generacije).

Svaka cast na odluci! I svaka cast na uspehu, koji je potvrda da je odluka bila odlicna. Kako mi je dobro, kad procitam da neko mlad vec tako dobro kapira kako se prate emocije.

Eh, posao... ne volim ovaj kojim se bavim... I ja sam za neke akcije, promene, da sam stalno u pokretu, da nemam fiksno radno vreme, da je izrazena komunikacija, kreativnost - sve ovo je suprotno od mog trenutnog posla, ali se bojim da krenem u nesto drugo, jer ipak radim u drzavnoj firmi, sa fiksnim radnim vremenom, slobodnim vikendima, i svim ostalim privilegijama u drzavnim firmama, pa s toga svako kome pomenem da mi je posao najgori na svetu, svi odmah kazu: "cuti, marak imas siguran posao, zamisli da radis kod privatnika", sto u neku ruku i jeste tacno ali ubi me u pojam!!!! Moje pitanje je sta da radim dalje? Kako da se kanem da otkrijem koji je moj idealan posao, i da konacno krenem ka njemu

Pa u neku ruku i nije tačno Ja radim kod privatnika i imam sve moguće beneficije, slobodne dane, slobodne vikende itd 8h radno vreme itd... Sve je moguće Radim ultra kreativan posao, u velikom timu, komunikacija itd hehehe
Radi ono što voliš - sve ostalo će se srediti

Pa jeste to tako, ali uvek postoji neko "ali"... Nemam strah od promena, volim promene - ali na bolje i sigurne, medjutim, ova promena sto se tice posla, bi bila dosta rizicna, plasim se da ne izgubim i ovo sto imam...

Znam znam ali se ne radi o tome Promena ne treba da bude rizična, napisaću ti malo kasnije šta mislim

Moje upoznavanje sa ZP bilo je u vreme kada sam radila u svojoj struci u državnoj firmi ali kao pripravnik, gajila sam nadu kao i ostali pripravnici da ću tu i dobiti stalan posao. Dve godine sam radila vredno, trudila se i dokazivala, uvek sam bila dobre volje i spremna da pomognem, ali dešavale su se i situacije u kojima sam prvi put imala priliku da se upoznam sa ljudskom sujetom, besom i agresnivnošću...Jedno veče sam gledala Vinin video na sajtu, i ujutru kad sam krenula na posao išavši prema stanici odjednom sam počela da govorim sebi ono što sam to veče čula "Sve što se desi danas desiće se u mom najvećem interesu", ponavljala sam ovu rečenicu dok nisam ušla u autobus, tog dana su mi na kraju radnog vremena saopštili da nemaju potrebe više za pripravnicima...Isprva sam bila zatečena, pogođena nepravdom smatrala sam da ja to ne zaslužujem, ali posle kraćeg vremena kad sam razmislila o svemu, došla sam do zaključka da ZP radi za mene i osluškuje kako se ja zaista osećam, Moje više ja zna šta će se zbiti i nije uopšte slučajno da sam baš tog jutra po prvi put izgovarala tu rečenicu...Moj posao je da se ja u sadašnjem trenutku osećam dobro i da verujem u sebe i želim sebi dobrobit i ispunjenje, i polako će se stvari odmotavati u moju korist, ja to tako vidim, trenutno sam bez posla, ali sam zahvalna na onome što imam i kako se osećam, zato što je to više u odnosu na ono što sam imala i kako sam se osećala pre nego sam upoznala kako funkcioniše ZP
I sad Znam šta sam i oduvek predosećala da ništa nije slučajno, mi sve režiramo, i kad nam se čini da rizikujemo i obrnuto!

Pozdrav svima!Nova sam na forumu ali me je privukla ova tema te se moram ispovijediti.Vec 15godina radim posao,jedan,koji nisam svjesno izabrala vec "upala" i ostala.Prvih godina nezadovoljstvo je bilo ogromno,jer tek kad sam pocela da radim uvidjela sam kakav je to posao i sta se sve podrazumjeva i iako me je izjedalo trudila sam se i uspijevala da radim posao savjesno i uspjesno,mada sam stalno trazila nacin da "izadjem"i da se sretnem i nadjem lice u lice sa svojim savrsenim poslom.Inace sam Highly Sensitive Person a posao cesto podrazumjevao buku,vikanje u okolini,drugih koji su ukljuceni u taj posao,sukobi,vecinom nepotrebni,su skoro svakodnevni,i svi govore da je takva priiroda posla i to je to.Mene je sve to uzasno iscrpljivalo i fizicki i mentalno i duhovno.Nisam nalazila nacin,jedno vrijeme sam prije 6-7god pocela raditi afirmacije na tu temu kao i molitve ali sam nekako ne znam ni zasto odustala.Tj tada nisam znala a sad mislim da sam imala-malo vjere.U sebe,Boga,kosmos.Onda je naisao period u kome sam se trudila i,cinilo mi se,uspjela da prihvatim taj posao,nacine rada,ophodjenja,komunikacije itditd medjutim prosle godine ili krajem 2010 mi se otkrilo da taj posao nije to i da se ne trebam zavaravati,pa je to dovelo do izvjesne vece mjere mira,paradoksalno a zadnjih mjeseci redovno radim molitve i afirmacije na tu temu.I-cekam.Ono sto me zanima jeste da li je neko imao slicno iskustvo,da je radio duboko nezadovoljavajuci posao pa se ipak nasao sa samim sobom i savrsenim poslom?Imate li neke uvide,savjete,rijeci hrabrenja?Isto tako pokusavam se "sjetiti sebe" i svojih djecijih intuicija ili mladalackih intuicija i usmjerenja ali ne dolazim do toga jos uvijek...

I jedno pitanje-kako da postavim avatara?