Alert! Alert! Svi gledaju u mene!

[Felisiti]

Joj Jaspis
Podsetila si me na moj, skoro identican blam.

Kad sam studirala, mama je jednom dosla da me iznenadi, i ja ulazim u stan, cujem neko je u sobi i kontam da je to moj momak i nazovem ga onako kako sam mu tepala kad smo bili sami. A to kako sam mu tepala ne bih smela ponoviti jer je, znate, bas licno.
I odvalim ja tu rec, iz sveg glasa, kad ono mama me zabezeknuta gleda
A meni vilica da padne na pod kao u crtanom filmu od iznenadjenosti.

Posle mislim, od dva zla, ipak je ovo bilo manje, taman posla da je tata tad hteo da me iznenadi, lepo bih od blama iskopala rupu i zatrpala se u nju.

[Vina]

hahahaha ekstra si me nasmejala!

[Priroda N]

Skoro mi se kroz "proces" vratio jedan blam koji sam u sebe duboko pohranio...

Bio sam prvi razred osnovne, i keva mi daje neke pare da kad dođem u školu kupim domaću svesku iz srpskog, jer sam ovu staru svu ispisao.
Naravno u prodavnici sede osmaci i pljugaju, onako opasni, besni, ja ulazim spuštenog pogleda, prilazim pultu i pitam: Jel imate domaću svesku iz srpskog?
Žena odgovara: Pa imamo samo u linije i kocke.
Tu kreće smeh njihov i moj pokušaj da kažem da se radi o toj sa linijama, ali kako se i prodavačica drži za stomak, ja se tužan okrećem i izlazim.

Još me posle i majka izgrdila jer nisam kupio svesku.

[Ivan Spg]

Hehehe totalno si me nasmejao Divna priča. Dobrodošao na forum!!!

[Frikou]

Ja ne shvatam sta je blam,valjda kao sramota? Ok je pasti na zemlji,stati na zvaku i ona ti se razvuce itd,ja sam imao par situacija da padnem i da se smejem i ljudi me gledaju cudno,tj danas ljudi ni ne gladju,svi su postalo letargicni...elem ima i situacija de sveknem nogom o ivicu kamena i psujem.Meni su to normalne situacije,biti letargican nije normalno

[DenVik]

O, evo ga Frikou.
Pa mislim da je Vina imala za cilj da se malo smejemo dok pišemo i čitamo i da su te situacije normalne i da se svima dešavaju.

[Krijesnica]

Sjetih se dva ogromna blama, ali to je previše sramote čak i za ovu temu, idemo nešto pristojnije.

U srednjoškolskim danima sam svakog vikenda odlazila u lokalni kafić s najboljom prijateljicom, tamo smo bile takoreći "domaće", poznajemo čitavo osoblje i ono nas. Jednog petka bio gemišt u pola cijene, nas dvije nismo imale mjeru, svijet nam se brzo počeo okretati pred očima. Prilazi nam jedan dečko koji je u tom kafiću radio kao fotograf vikendom, i preko tjedna bi popravljao tehniku ako se nešto pokvarilo. Uhvatio se dečko fotoaparata, okinuo par slika i veli meni da sam lijepa, i da bi trebalo ukrasiti kafić mojim fotografijama. Počelo meni to izgledati na flert, što mi nije pasalo, i onako polupijana počnem lupetati pitanja gdje mu je djevojka, zašto ona ne dođe na party, zašto ih skoro nikad ne vidim skupa... Dečko shvatio poantu, rekao je da će ju dovesti kako bih ju upoznala i ustao se od stola.

Idući dan dolazim u kafić s istom prijateljicom na kavu, treba se trijezniti, jel. Počnem se sjećati razgovora s tim fotografom i uhvati me osjećaj srama, tko zna što sam sve lupetala, kako ću ga sad pogledati u oči... Podignem pogled, kad na ulazu NARAVNO stoji on, i za ruku drži svoju djevojku. "Evo, rekla si da ju želiš upoznati", gurne svoju djevojku pred mene, ona zbunjena, ja rumena, rukujemo se, predstavimo se, nisam znala šta da joj drugo kažem osim svog imena.

U tom trenu se sjetim da sam djevojku već upoznala, davnih dana, jer su to prijatelji mog brata i već su bili kod mene u gostima.
Par dana kasnije, dotični me obrisao i s fejsbuka, jer je njegova draga vjerojatno vidjela moju foto-galeriju na njegovom fotiću.
-.-'

[Hitheroad91]

Meni je taj alert uleteo u najgorem momentu dok sam izlagao seminarski rad pred 50 studenata na fakultetu. Pre nego sto sam izasao osecao sam normalnu dozu vrucine u stomaku i sve je opustenije bilo kad sam poceo. I ja jos onako srecan sto mogu tako lagano i opsirno da razmisljam dok je njihova paznja na meni, kad krene da mi se trese ruka bez upozorenja. Glas mi je bio potpuno normalan,a imao sam tikove sa desnom rukom. Ljudi mi gledaju tu ruku i nastaje alert,jer ne mogu da prestanem. Mogu da pricam normalno ali je alert narastao vec do one tacke gde mislimo da je jaci od nas... Ruka me izdala! Ne zeli da prestane da se trese. Tad se par ljudi nasmejalo,jer sam se lupio po ruci dok sam hladnokrvno nastavio sa izlaganjem. Dal' mi se sav strah od toga sto svi gledaju u mene preneo samo u ruku sto mi je bilo jako cudno,ne znam.. Otisao sam zbunjen kuci i par dana posle toga sam stalno proveravao mirnocu svoje ruke. I od tad je pocela vise da se trese,cak i kad sam sam kuci sto mi se pre nikada nije desavalo. Nemojte ako niste spremni ulaziti dublje u neke stvari koje mozda i ne morate. Tj. pridavati mu paznju. Nadjete i sta ne zelite. Ali po nekim drugima(po meni ),jos bolje od toga je da bas odete u mracne hodnike svojih strahova. Tad izlazite iz njih jos jaci i hrabriji. Tako da napred u slavu kroz iluziju "poraza" !!!

[Hitheroad91]

Priroda N - ahahahahahhaa samo napred stari

[Krijesnica]

Ajmeee, sjetih se jednog blama od prije par godina. Moj stariji brat doveo doma prijatelja da popiju kavu. Za stolom sjedimo brat, prijatelj i ja, a mama stoji za sudoperom i pere suđe. Iz dosade sam uhvatila maminu kutiju cigareta i počela ju okretati po rukama, kad me bratov prijatelj upitao:
- Jel pušiš ti?
- Pušim - odgovaram, iako tad zapravo nisam pušila.
- Šta pušiš?
A ja odgovaram: Pa cigarete!!!
- Ma ne pitam te to, nego koje cigarete....



Jel moram spominjati mamin pogled ispod obrva i bratove crvene obraze???

P.S. Hitheroad91, posve suosjećam sa tvojom situacijom, nervoza je zeznuta stvar.