Za mene je meditacija sredstvo
Jako dobra tehnika koja nam omogućava da postanemo svesni toka misli. Nikad nisam meditaciju gledao kao sredstvo da se osećam opušteniji, valjda zato što sam po prirodi flegmatik pa nisam uviđao te benefite, ali smatram da upražnjavanje meditacije vodi do mnogo veće opuštenosti.
Mislim da nam meditacija na prvom mestu pomaže da upoznamo sebe, da postanemo svesni toga da mi nismo naš tok misli i da misli možemo da uvažimo ali ne i da reagujemo na njih automatski, i takođe da možemo samo da ih pustimo da prođu kao što oblaci prolaze nebom.
Zato ću se fokusirati na ono kako ja vidim i radim meditaciju, Sunrise i Dušica su već dosta rekli o meditaciji pa ću ja samo dodati svoju varijantu.
U prvoj varijanti disanje i fokusiranje na to da ne misliš ništa ili fokusiranje na ništa kod ne igra veliku ulogu. Nego baš puštam mozak da misli i da se javljaju kojekakve misli. Ali za razliku od ostatka dana kada donekle prepuštam mislima i radim automatski, dok "meditiram" prebacim se u ulogu posmatrača. Negde sam čitao da je to ovako obajšnjeno: tvoj um je kao nebo a misli su kao oblaci, kakvi god oblaci da se pojave nebo je uvek nebo i kad oblaci prođu nebo ostaje nebo. Konkretno meni je to značilo da posmatram svoje misli, a da se ne vezujem emotivno za svaku, niti da mislim da sam ja ta misao i da ta misao pokazuje kakva sam osoba.
Kad tako gledaš svoje misli videćeš svega i svačega, neke će ti biti potpuno nebitne, neke će ti biti jako bitne, neke će biti ostatci ranijeg razmišljanja koje ti je sada smešno i više te ne opterećuje, neke će ti biti potpuno nove i uzbudljive. Znači ima tu svega i svačega. I prosto je šokantno kada shvatiš kakve sve misli pomišljaš onako usput a da nisi ni svestan. I da se javljaju misli na misli, da se vodi takav dinamičan unutrašnji dijalog, i trijalog, i diskusija.
E sad, zašto je to bitno? To je bitno zato što kada ovako vežbaš redovno postaješ gospodar svojih misli, postaješ
svestan, a svesnošću dobijaš mnogo više kontrole nad tvojim životom. Prestaješ da budeš žrtva impulsivnog reagovanja na sve misli koje se jave. Počneš da posmatraš svoje misli kao mogućnosti, "Hej, vidi šta bih mogao sada da uradim!" - ali se ne prpuštaš tome impulsivno, nego bar malo razmisliš. Pa počneš da posmatraš i svoje emocije, recimo da se ti se dešava nešto neprijatno, do sada bez vežbanja (meditiranja) prepustio bi se tim emocijama i osetio ih potpuno kako prožimaju tvoje biće i usmeravaju tvoje misli u pravcima koji ti se ne sviđaju, ali posle vežbanja kada se jave neprijatne emocije možeš da kreneš sa druge tačke i da kažeš "Ej, vidi, ja sad osećam strah." - i da budeš u kontroli, da kažeš sebi "Ok, opusti se, bezbedan si.", ili da nađeš rešenje koje će te izvaditi iz te situacije jer si
čistog uma i
fokusiran.
Znači meditacija te vodi do toga da si svesniji svojih misli i emocija, da si čistog uma spremniji da razmisliš o svemu što ti se dešava/osećaš/misliš. Jednostavno ti daje jednu perspektivu iz koje bolje vidiš veću sliku i donosiš mnogo bolje/svesnije odluke i bolje vidiš svoja osećanja.
Konkretno meditiram tako što se namestim udobno i trudim se da dišem uravnoteženo da osetim koliko bi telo zaista želelo da diše, ne forsiram nikakvu dužinu udisaja/izdisaja. Jako je bitno da mi je udobno (znači da me ništa ne žulja, ne češe, ne iritira - zvuk, miris itd), i da mogu da se prepustim posmatranju misli 100%.
Druga primena meditacije za mene je bukvalno lečenje bola. Desilo mi se da me boli glava ili zub do mere da mi stvarno ne prija. Tada legnem u krevet, opustim se maksimalno, i ovako mantram dok udišem/izdišem. Dok izdišem vizueliziram kako se bol u glavi sa mesta na kojem osećam poput vazdušne struje pridružuje mom izdisaju i odlazi zajedno sa njim. Dok udišem osećam kako mi svež vazduh puni pluća i hrani moje telo i daje mu sve što mu je potrebno da dođe u stanje balansa. U toj "meditaciji" se trudim da se fokusiram isključivo na disanje i vizueliziranje ovoga što sam naveo, takođe trudim se da disanje učinim što sporijim, ali do mere da mi je prijatno. Ovim načinom sam mnogo puta uspeo da se izlečim.
Treća varijanta meditacije je mešavina prve i druge, namestim se udobno, dišem što sporije, koncentrišem se na disanje, misli puštam da prolaze i ne koncetrišem se na nijh niti ih tumačim nego samo se što više opuštam i koncetrišem na ono što ostaje kada se sve misli zanemare
A to je moj izvor, suština, Bog ili kako god već želite da to nazovete. Ova vrsta meditacije je tip meditacije koji Abraham spominje i kaže da je odlična da bi smo otpustili otpore za sve što smo poželeli i lakše manifestovali. Mislim da je ovo varijanta koju ljudi najčešće smatraju meditacijom.
Moje iskustvo s meditacijom je isključivo preko onoga što sam čitao i sam osetio da je pravi način, nisam nikad bio u nekoj grupi, niti sam imao učitelje, i veoma je lično tumačenje meditacije
