Forum Ratnika Svetlosti

ako smem da se kratko nastavim na ovu temu - jer sve ste lepo rekli i sa svima se slazem na ovoj temi Ja sam posle pustanja ''Tajne'' od vise ljudi cula ''ma ajde molim te , to su ona ***** (da se ne izrazim ruznom recju) sa Zapada! Ne zelim da slusam vise sta Amerikanci kao ''sveti narod'' imaju da kazu ! to je New age.'' ja iskreno nisam znala sta znaci taj termin , niti me znima sta pise na etiketi kako se zove ako mi se proizvod svidja i da ga ja mogu koristiti kad hocu, kako hocu , mogu malo da ga promenim, malo nesto da izuzmem sto mi se ne dopada.... tako da nemam sta da dodam, sve ste lepo ispricali.

...da se nadovezem svojim malim pitanjcem :

Spoygg wrote:Ja nisam baš nešto upućen u New Age i nemam neki vajb da bih se upućivao Ne smatram sebe delom bilo kojeg pokrata hahaha

e to je ono sto mene muci vec mesecima
navikla sam da pripadam grupi koja ima idola, i odjednom sam shvatila da vise me pripadam grupi ni bilo kakvom pokretu i nemam idola da imam sebe i postujem druge , izmedju ostalih zadrzala sam i verujem Hrisanstvu ali na neki svoj nacin.
Drugacije vidim ikonicu na mom stolu koja me prati od kad sam se spakovala i otisla od kuce i promenila 10-12 mesta stanovanja, drugacije vidim sve pa i nju, nju posebno, vidim je kao svoje prijatelje a ne idole.
e sad , samo kratko, da li vi imate idole, ne pitam ko je taj idol ako ga ima?
smatrate li da moramo da imamo idole, vodice (ne znam da li je to ista stvar) ?
da li se smatrate pripadnicima neke grupe , ne pitam koje ?
i kako to vidite ?
samo kratko

meni je malo neobicno, jer sam se odjednom nasla sama bez idola, ne osecam vise da pripadam ni jednoj verskoj grupi a verujem u Boga i kao sto rekoh smatram ga svojim prijateljem a ne necim sto je iznad mene, a celog zivota sam imala potrebu da pripadam negne (porodica, prijatelji o vrtica do danas, verskoj grupi, bilo kakvoj grupi)STO JE SASVIM NORMALNO , uplasila sam se kada sam shvatila da ja ne pripadam nicemu da sam slobodna.

dakle , samo kratko, zanima me kako se vi osecate i kako vidite to ?
a pre svega , imate li idola i smatrate li to neophodnim

zbunjena sam
nisam ni primetila kada sam stekla nova verovanja i NEverovanja
izvinjavam se ako skrecem sa teme malo , ali dugo sam zbunjena u svemu jer sam vaspitana da budem okoreli vernik,patriota i nacionalista a prestala sam to da budem jer sam prihvatila promene koje meni vise odgovaraju , samo kratko

Draga Jo Evo ja se baš nešto našao pozvanim da ti odgovorim. Evo recimo ja osećam jaku povezanost sa starim mitologijama i sa tim bogovima od davnina Tipa nordijske mitologije. Ne znam da objasnim zašto ali to je ono ko sam ja zaista. Nit se tim bogovima molim, nit razmišljam dal postoje ili ne, da li je to sve realno, potpuno nebitno, to hrani neki deo mog bića i inače Spoygg znači Spirit Of Yggdrasil a Yggdrasil je Drvo Sveta iliti stari nordijci su verovali da postoji drvo koje drži svet. Ne znam ni kad ni kako mi je palo na pamet da sebe tako nazovem ali mi to paše 1 na 1. Osečam jako veliko poštovanje prema svim tim životnim energijama koje su simbolizovane kroz te stare bogove i nekako se i ja osećam deo svega toga.
Smatram da je bitno da svako od nas ima svoje bogove što ti kažeš idole, to je duboko lična stvar i nešto što ni sam sebi ne treba da objašnjavaš i racionalizuješ. Ako je tebi super vajb da se prekrstiš kad prolaziš pored crkve - onda to radi, ne analiziraj!

Jovana, sviđa mi se u kojem si smjeru otišla s raspravom! :*

Vidiš, ja sam isto oduvijek imala potrebu imati nekog idola, nekoga tko simbolizira sve ono što ja želim biti, i na koga ću se ugledati dok to nastojim postići. Kao maloj to su bili likovi iz crtića (tipa Pokemoni, gdje su svi junaci hrabri i prolaze razne pustolovine, to sam željela i ja), onda u pubertetu to su bile svjetske pop ikone koje su imale novac, slavu, ljepotu, sreću, ono što si svi mi negdje potajno priželjkujemo. Sada trenutno nemam idole u punom smislu te riječi, jer idoli su ikone kojima se divimo i koje gledamo sa strahopoštovanjem. Imam idole u smislu da u njima i njihovim djelima pronalazim inspiraciju, pokretačku snagu, tračak nade i utjehe.. To bi bili Buddha, Mooji i Krišna. Krišna je, prema vedskim spisima, bio ljudska inkarnacija samog Boga, i sasvim mi je nebitno ima li u tome istine ili ne...poanta je u tome da, čitajući tekstove o Krišni ja osjećam ljubav, mir, tišinu, snagu, motivaciju, i to je ono što je bitno. Po tome bi netko mogao reći da sam hinduistica, ali nisam jer se ne ograničavam strogo na hinduizam, nego očito učim i kroz budizam i New Age.

Čak i to jeste New Age - vjerovanja iz različitih religija objedinjena u jedno. NA obuhvaća i kršćanstvo, i islam, i budizam, i hinduizam, i vjerujem da je zato tako privlačan ljudima - nema diskriminacije i predrasuda.

Koliko zasad vidim, pokret sam po sebi je dao dosta dobre rezultate: u svijetu se znatno povećao broj ljudi koji su postali svjesni toga "kako stvari stoje" i koji imaju žarku želju za promjenom. Prije pokreta nitko nije ni primjećivao da svijetu treba promjena.

Prvo da vam svima zahvalim na dobrodoslici, ma divni ste mi stvarno i beskrajno sam zahvalna sto postojite
Htela bih da se nadovezem na Jovaninu temu. Ispricacu sad neku pricicu koju sam cula davno (otprilike kada sam pocela da proucavam New age iliti zakon privlacnosti) i koja me je inspirisala. Posto sam pricu davno cula nisam upamtila sve detalje ali sustina je sledeca: Odlucio Bog i Andjeli na nebu da otkriju ljudima na zemlji istinu u cilju njihovog lepseg zivota... i sad posto je ta istina predstavljala kamen mudrosti koji je trebalo spustiti na zemlju postavilo se pitanje ko ce to da uradi tj. ko ce spustiti kamen ljudima. Posle dugog vecanja cast je pripala mladom andjelu zeljnom dokazivanja. I tako krene on da se spusta sve sa kamenom ali od silne treme i zelje da svoju misiju uspesno obavi desi se da mu kamen ispadne i razbije se u paramparcad.... I od tada svuda po svetu ljudi pronalaze komadice kamena i veruju u istinu koja je sadrzana u tom parcicu i apsolutno su sigurni da je to ona prava istina.
Moje licno misljenje sto se tice verovanja je da je Bog, univerzum ,podsvest, energija jedna te ista stvar a svako od nas licno bira koje ce ime koristiti i uopste nije bitno kom se Bogu molimo samo je bitno da se molimo i da zaista verujemo da primamo molitve...

Heheh odlična priča jako mi se sviđa

Dobrodosla Gagice ))))
jako lepa prica
ali nisam razumela ,smartas li Izvor, Univerzum, Boga... za idola ili smatras da si deo njega ?

Krijesnice :* :* :*

Ivane , zanima me tvoje misljenje ,iskoristila sam tvoju lepu recenicu u kojoj sam se pronasla da se nadovezem da cisto steknete utisak kako sam dosla do tog pitanja mada je to i bilo moje malo intimno pitanjce i strah da nesto mozda nije u redu ali kao i obicno, sve je ok

izgleda da se ja jos niucemu nisam tako dobro pronasla ,ali dug je zivot nacicu kad bude vreme ono sto mi savrseno pristaje. Evo nasla sam vas ! znaci ipak pripadam grupi slicnomisljenicima. verujem u vas ovde i u ljude koje poznajem i upoznajem -ali nisam bas sigurana da je to vera. kako god ! lepo je

ja sam najvise sklona da skupljam lepe osobine od dragih ljudi kada mi se svidi nesto ja ga prosto prisvojim - imam svoje idole za svasta - da pevama kao taj, da budem iskrena kao onaj, da budem vredna kao onaj..... i tako sve , 100 ljudi i od svakog zelim da naucim ponesto sto mi se svidi ,ali konkretne idole ne (jedino mi je Nes kafa 3u1 )
jer nije glupo ako kazem da sam samoj sebi idol i da bih volela da svako sam sebi bude idol

Jovanice, apsolutno smatram da sam deo Univerzumakao i svi mi, nemam idola u tom nekom smislu da mu se klanjam..., idem u crkvu kad osetim potrebu, imam ikone koje volim i neke nosim sa sobom ali nemam neki trip o tome da su mi idoli. I ja sam vaspitana slicno kao i ti ali vremenom je moj nacin verovanja postao siri, otvoreniji, pocela sam da prihvatam razlicitosti i shvatam da svako, ama bas svako ima pravo da pronadje za sebe nacin verovanja koji mu prija, koji mu donosi mir sa samim sobom i sasvim je ok da imas idola ako zelis da ga imas kao sto je ok i da ga nemas. Znaci nema neke velike razlike samo je bitno da se ti po tom tvom izboru osecas lepo..

<3 hvala ti slazem se
jer ja sam se dugo pitala da li sam ja deo Boga ili sam neko ko bi trebao da mu se klanja (i dalje se delom to pitam pomalo,inace da nije tako nebih ni ovde postavila takvo pitanje )
ali eto, necu se opterecivati time ,
toliko od mene o tome :*

Malo smo odlutali do teme, al' mislim da je ovaj put dosta dobar pravac hehehe

Mislim da se ne možeš klanjati Bogu u klasičnom smislu, bukvalno sve što radiš je klanjanje Bogu. Tj. sve što radiš, misliš, živiš, dišeš je odraz tvog poštovanja neke više sile. Nema ono sad se pet minuta klanjam i to je to. Konstantno gradiš tu "vezu" da tako kažem

da li to radimo zbog sebe ili Boga ? razlicita tu mogu da budu izjasnjavanja
komplikovano je
a ja sam rekla da necu vise da pricam o tome