A da li je bolje cutati? Mozda to nije ok ali ja se cak lepse osecam kad se jasno i glasno
suprotstavim kritikama, ali to nekad ume da bude naopako, kad je sa druge strane neko
ko misli da je stalno u pravu. Shvatam da sam i te kritike sama privukla ali kad precutim
i ne kazem sta mislim (radi mira u kuci/svetu ) ne osecam se lepo, nekako sam ponosnija
na sebe kad kazem sta imam. Al Stalkeru sta je sa energijom, ko je kome krade, sta uopste raditi i
takvim situacijama, po tvom misljenju?
Ja mislim da mozes da se kontrolises u takvim situacijama,da na miran i opusten nacin kazes sta imas,da ne koristis ruzne reci i da prasnes,jer samo kada ti prasnes dolivas ulje na vatru,pa onda prasne pa ti i tako doveka.Takve situacije se na miran nacin resavaju,mozda ce ovo biti glup[o sto kazem ali te majke jednoga dana nece biti,i jednog dana ces mozda postati ista kao ona,hocu da akzem da treba da pokazes da si ti odrasla osoba koja ne mari za tudje lose kritike i da si ti osoba koja je supert samam sebi,i da si ti osoba koja je zadovoljna sa svojim zivotom,kakv god da je,i poenta je da kada budes pokazivalal da ne reagujes na njene kritike ona ce prestati.Probaj da kada se nadjes u takvoj situaciji da se odvojis kao nemi posmatrac,pa pogledas kako ti reagujes i sta ti to ona prica,bez obzira kakva ti je majka ti imas svoj zivot u rukama.
Po mom mišljenju najpre bi se trebalo imati u vidu - šta jedan čovek radi sa idejom o drugom čoveku. Mi čuvamo u svom inventaru određenu sliku nekoga...i ako bi se taj promenio, mi bi se čudili. Isto tako znamo napamet ko se kako ponaša, šta voli, kakve su mu reakcije. Roditelji znaju to isto za decu ali takođe imaju sliku ideje kakva bi trebala biti ...
Pošto deca nisu prema ideji slike koju roditelji očekuju, oni usmeruju svoju pažnju na decu kritikujući ih...u tom momentu zbrišu iz dece puno energije, tako da deca menjaju pogled na svet i traže rešenje kako da zadobiju pažnju.
Kada se traži pažnja u očima drugih, to znači da se traži samopouzdanje koje bi čoveka ispunilo energijom. Dakle pružiti pažnju je dati energiju. Kritikovati nekog je oduzeti mu energiju.
Ako znamo ovo mi jedino što možemo je da budemo lukavi i naučimo da izvrdavamo.
Šta se sve dešava dok nas neko kritikuje ili nam preti?
Prvo se uplašimo. Zašto?
Zato što nam je kreirana savest.
Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka.
Suncokret, ja jako dugo cutim na kritike i uvrede i sacekam da se ona isprazni na meni. Ponekad gledam kroz nju, ako pricamo preko telefona odmaknem slusalicu, razmisljam o necem desetom i samo sam fizicki prisutna...na poruke vise ne odgovaram, jer nemam sta da odgovorim. Evo danas je napisala da me voli. Ali sticice mi jos hiljadu "cicijo" i hiljadu "volim te", pa ne osecam ove njene reci. Kada dignem glas, onda nastane velika svadja, i onda se ona naduri i bude ta koja spusta slusalicu. Tada govorim uvek konstruktivno i analiticki pa se ona uzbudi i oseti napadnutom. Ako kazem da me vredja (pa navedem sve uvrede) onda ona kaze da to jeste tako, ili da su to gluposti, da hocu da budem u centru paznje i da ne treba sebi da dajem toliki znacaj. Kada dignem glas tu se onda ubace i tata i sestra, pa ne ispadne uvek kako ja zelim... A ako cutim, onda se povucem, budem nezadovoljna jer se nisam izrazila do kraja ali je pustim, neka olaksa dusu, mozda ce joj biti lakse...a mozda i ne.
Frikou, ja sam se bas pretvorila u sporednog posmatraca i apsolutno mi nije jasno zasto bi bilo ko nekome iz cista mira poslao ruznu poruku punu uvreda? A sutradan "volim te srce mamino".
Stalker, bas si lepo zavrsio jer sam upravo sa tim htela da zapocnem misao: a sta raditi sa onima koji ti namecu grizu savest? Ili kada konstantno brinu i prenose tu brigu na tebe? Tako kada me isto mama nazove i krene da kuka i prica o brigama (posto joj je dosadno u zivotu pa sama sebi stvara nepostojece brige), osecam se kao kanta za smece koju tako napuni i onda kada prekinemo njoj bude lakse a ja moram da idem na dobro ciscenje negativne energije... Isto tako oko savesti, ne znam sta cu kada krene da mi nabija savest oko necega sto je potpuno bezazleno, i sto se tice samo mene i mog zivota!
Mirna savest duga ljubav
Prema mom istraživanju polje savesti je smešteno u jednoj opni kao mehur koja obavija čoveka. Taj mehur je um. On je stvoren sastavljanjem uverenja u ustrojstvo virtualne stvarnosti, a sa svakim novim dogovorom ustrojstvo dobija sve veću moć. To znači da je um sastavljen od ideja. Sve što postoji u tom sastavu uverenja naša je osobna istina i mi sve prosuđujemo u skladu s tim uverenjima. Sastav uverenja je knjiga zakona koja upravlja našim životom. Kada se pridržavamo pravila iz naše knjige zakona, tada sebe nagrađujemo, a kada se ne pridržavamo pravila, kažnjavamo se. Sastav uverenja u našem umu postaje veliki sudac, a ujedno i najveća žrtva. Veliki sudac savršeno obavlja svoj posao, dakako jer se mi slažemo sa svim zakonima. Sastav uverenja kao tiranin vlada ljudskim životom. Naša savest je naš identitet.
Kada je ugrožen naš identitet javlja se griža savest, tako što se mehur skuplja pa um nemože pravilno misli.
Identitet je problem oko sukoba.
Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka.
Od savesti ne mozes da pobegnes,jer si ti sama savest a imam i ja mamu koja isto tako ume da kuka i da se na meni prazni kuknjabvom,e pa ja u tom momentu ukljucim dadalicu i vicem da da i da,a razmisljam o necemu desetom,ja sam naucio da me uvrede ne doticu da jednostavno imam ciljeve u zivotu i da je zivot isuvise dragocen da bih trosio vreme ovoga zivota na takve ljude,tj nisam to jos naucio ali ucim.
Sto se tice takvih poruka,pa vidis mi smo takav narod da uvek krivimo druge zato sto nas je taj drugi iznervirao,ili da krivimo druge zato sto smo izgubili volju za zivotom.Moja sestra je takva neko je iznervira na poslu i dodje nadrkana pa se izvice na mene,ali ja to kuliram jer sam svestan da ja nemam apsolutne veze sa tom njenom situacijom na poslu.Tako i ti ako nemas veze sa tom uvredljivom porukom o tvoje majke ili bilo kakve uvrede upucene od nje ka tebi,zasto se onda postavljas u takvu situaciju kao da to ima veze sa tobom? Zasto od sebe pravis zrtvu?
Niko ne moze da tebi namece grizu savest,niko ne moze da ti ubacuje misli,to ti sama radis,kakve su ti misli takav ti je zivot.
Ali ja verujem da ti mozes da se izdignes iz toga,i verujem da mozes da budes bolja od toga,verujem da se i u tebi krije svetlost kao i u svima nama,samo je treba pokazati
Hvala Frikou!!! Bas me je oraspolozila tvoja poruka, sve si u pravu sto si napisao!
U stvari sam ja dosta emotivna i pogadjaju me takve reci od nekoga ko mi je najblizi u zivotu... zato mi je ponekad tesko da se distanciram...
Moja mama i sestra su kao tvoja sestra, kad ih neko drugi iznervira ne umeju da kanalisu taj bes pa se iskale na meni zbog neke gluposti...ali je problem sto uvek nadju neki razlog i prebace krivicu na mene, npr.izderu se jer nema soka u kuci a ja sok ni ne pijem... Jednom je mama krenula da se dere na mene jer sam na njeno pitanje "Kako si" odgovorila sa "Odlicno" a onda je ona rekla da to ne cuje u mom glasu i da nesto po njoj nije u redu...a ja pucala od srece, pa sam joj opet rekla da sam super, da je sve ok, i tu se ona naljutila jer necu da joj kazem sta nije u redu. A onda meni stoji knedla u grlu i grize me savest jer mi nije nista i zbog toga sto se lepo osecam.
U pravu si, treba pratiti ciljeve u zivotu i iskulirati sve ove negativne stvari. Nauciti da ne dozvolis da ti neko uzima energiju i prenosi ti lose vibracije...da budes otporan na ovakve stvari i da ne dozvolis sebi da dozivljavas "hladne tuseve" ni od koga... jos sam na pocetku, moram da radim na sebi kako bih promenila one oko sebe, a valjda ce vremenom doci ta promena...
" Jednom je mama krenula da se dere na mene jer sam na njeno pitanje "Kako si" odgovorila sa "Odlicno" a onda je ona rekla da to ne cuje u mom glasu i da nesto po njoj nije u redu...a ja pucala od srece, pa sam joj opet rekla da sam super, da je sve ok, i tu se ona naljutila jer necu da joj kazem sta nije u redu. A onda meni stoji knedla u grlu i grize me savest jer mi nije nista i zbog toga sto se lepo osecam." e ovo!! Bas ovaj deo,meni ovo govori da je tvoja mama navikla da se vi svadjate i da nesto ne bude u redu,zvuci kao da ona bas voli da se svadaj i da joj to cini zadovoljstvo,jer ako toga nema odmah se ljuti.Ja ti savetujem da kada neko od njh krene da se dere iskuliraj ako ne vredi izadji da se prosetas.Nema potrebe da se ti njoj pravadas da se ti nekome dokazujes da je tebi super,super je tebi jer je tebi super,hocu da kazem da kada je tebi super i kada se osecas pozitivno to ce se prenositi bna druge ljude,drugacije ti zvuci boja glasa,to sam primetio bas pre neki dan...
lovey wrote:To znaci da je jedino resenje prosiriti sastav uverenja tj. knjigu zakona? Kako pobeci od osecaja savesti kada je on po nas poguban?
Preispitivanjem knjige zakona
Šta će se utvrditi?
Na tronu je krunisani razum koji je taj sudac. Kruna mu treba pasti. On treba da je samo nadzornik a ne sudac. I to je sve
Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka.
) ne osecam se lepo, nekako sam ponosnija
A ako cutim, onda se povucem, budem nezadovoljna jer se nisam izrazila do kraja ali je pustim, neka olaksa dusu, mozda ce joj biti lakse...a mozda i ne.
Jednom je mama krenula da se dere na mene jer sam na njeno pitanje "Kako si" odgovorila sa "Odlicno" a onda je ona rekla da to ne cuje u mom glasu i da nesto po njoj nije u redu...a ja pucala od srece, pa sam joj opet rekla da sam super, da je sve ok, i tu se ona naljutila jer necu da joj kazem sta nije u redu. A onda meni stoji knedla u grlu i grize me savest jer mi nije nista i zbog toga sto se lepo osecam. 
