Forum Ratnika Svetlosti

Mila wrote:

Spoygg wrote:Sunrise i Mila ja mislim da nije bitno koji je stvarni "naučni" uzrok i oba mi zvuče sasvim realna i moguća pa čak i mogu zajedno da postoje. Najbitnije je da se mi bacimo na prevazičaženje toga

Nije vazno, ali kako Vina rece u jednom videu, nije greda ispoljiti se . Nadovezah se na post kad vec imam neko saznanje o tome. A nikad ne mozemo da znamo sta nekome moze da koristi. Meni licno je ona informacija, odnosno onakvo vidjenje stvari, pomoglo da lakse prihvatim da mi automatska negativnost nije data kao takva, nepromenjiva. Nego sam je naucila, sto znaci da zaista mogu i da se oducim od nje.

"Prevazilazi se jednostavno - treniranjem. Kad god dobijete tu automatsku negativnu misao, shvatite da ona nije dio vaseg bica, ona je samo automatska reakcija na okolinu."

Mila, znam na sta mislis, ali ta "ucenja" su nam se toliko usadila u glavu da se moze konstatovati da su dio nase prirode

Da ima ta neka informacija da otkad se rodimo pa do punoletstva dobijemo oko 20 hiljada sati negativnih instrukcija, treba to previzići.

Strahovi su nesto sto nas blokira-a jedan od razloga je sto su neki strahovi nam usadjeni od malena i kad se nadovezu ostali steceni tokom zivota onda je tesko osloboditi se u potpunosti,,neverovatno koliko stvari mozemo novih uraditi ,znam po sebi,,neke stvari nikada ranije nisam ni pomislila da uradim-jer mislila sam ja to ne umem ja to ne znam,,,,kao sve u zivotu zavisi kojim ocima gledamo-jer i ruzne situacije su lepe,,Mada ponekada svi zaboravljamo da vecina stvari zavisi od raznih drugih faktora-gde si rodjen,prilike koje ti se nude u zivotu,itd

Jeste. Sve zavisi od toga sa koje tacke gledista posmatramo situacije.

Evo ja sam, kao, od danas resila da se necu nervirati na poslu, bar ne toliko.
I dosla sam sa negativnom energijom kuci, ljuta na sebe sto sam sebi dozvolila OPET da me poremete razni ljudi i situacije.

S obzirom da tu negativnu misao "stavljam na papir" tj. pisem, vec se smirujem i tu negativnost neću preneti na moje dete i mog muza.

Koleginica mi kaze kad sam tako negativna: "Treperiš, idem dalje od tebe."


U datom momentu, kad je iritantna situacija, kao danas, ne spustim loptu, vec planem (uglavnom u sebi).

Meni je najteže bilo da se smirim i spustim loptu u odnosu na svoju porodicu. Uf koja borba demona, mislim mojih unutrašnjih... Ali Ivan mi je dosta pomogao u tome, pošto je on jedna veoma flegmatična i pretežno smirena osoba, u jednom trenutku mi je rekao par stvari koje su samo dolile kap na već punu čašu i naterale me da svoju promenu konkretno započnem i delam.
Jer već je to bilo zrelo u meni, i već mi je bilo preko glave da se umaram i trošim energiju na nerviranja zbog drugih ljudi, načina na koji se ponašaju, govore, žive... i na činjenicu da 'moram' sa njima da provodim dosta vremena.
Prosto odlučila sam da neću više da se dernjam, da urlam, da besnim, da se nerviram i posle budem depresivna mala žrtva celi dan. I to nije bilo preko noći, već peške, situaciju po situaciju, reakciju po reakciju i uspela sam da od toga napravim novu naviku. Da sam ja sada osoba koja reaguje mirno i staloženo, u većini slučajeva. Naravno, desi mi se nekad da zviznem koji tanjir o pod, ali sve je to život!
Ne možemo biti savršeni, jer to nije savršenost

Možda bi to mogli da formulišemo ovako
SVE JE ONAKO KAKO JESTE SAMO GA SVAKI POJEDINAC VIDI NA SVOJ NACIN.

Ako su sve situacije, stvari i ljudi koje dozivljavamo - nase ogledalo, onda je sve bas onako kako mislimo i kako osecamo, cini mi se..

Ja mislim da svako od nas , svojim reakcijama , ponasanjem, zeljama i ambicijama salje jednu "poruku" okolini oko sebe , a kako ce se ta poruka (ne)razumeti vise nije na nama nego opet na svim onim licnostima i individuama koje nas okruzuju, zavisno od "daljine njohovih horizonata".

Potpuno se slazem sa vama, da JA i samo JA odlucujem kako cu reagovati na stvari , ali sa ovim iskustvom koje imam cesto , kada bih odreagovala onako kako i ne bi trebala, pomislim : ako to ucinim, kazem ... kakvu sliku i koju poruku saljem u svet ... odgovor uvek bude vrlo ocigledan!

Mislim da je to jedan nacin izgradjivanja.

E ja imam jedno pitanje. Ako je neko bio da sada pesimista, imao strahove itd.da li to znaci da iako je on presao na pozitivan nacin razmisljanja, znaci da ce ga to stici na neki nacin? To mi nije jasno, jer mi smo se kao "drzali" za taj strah i onda smo ga "pustili". Malo me to zbunjuje.
Super ste inace.

Ja sebe vidim kao realnog pesimistu, ali sada radim na tome da se lagano okrecem optimizmu. Ono sto mogu da ti kazem je da su, u ovom procesu, povremena vracanja pesimizmu normalna, zato sto je stari nacin razmisljanja trenutno mnogo jaci od ovog koji zelimo da usvojimo. A sto se tice buducnosti nakon sto reprogramiramo svoj mozak, mislim da su povremeni pesimisticki pogledi na svet normalni; ali da to vise ne bude nas nacin zivota kao sto je nekad bio, nego tek momenti.