Forum Ratnika Svetlosti

joj duso moja,
draga Krijesnice ,
ovo je bila eksplozija mojih misli :-D:-D
posto ja sta god da mi fali kazem prvom prilikom naglas
a nesto o ovom nebih bas nisakim sem sa vama na forumu pricala.
nije tako dramaticno kao sto zvuci

radujem se tvojoj porucici :-):-)

Hajde malo da oživim temu..

Pozdrav svima

Jako su vam zanimljive priče i doživljaji.. drago mi je da postoje još ljudi koji su doživeli ovako nešto slično meni
Opisaću vam prvo ukratko kako se kod mene odigrao proces "buđenja"
Ja sam se sa ovim pojavama prvi put svesno susreo pre 15 godina ...tačnije u junu1997 godine. U tom periodu svog života imao sam dosta vremena za razmišljanje i čitanje. Čitao sam sve i svašta, od knjiga, novina, časopisa i stripova. .. Jednog dana kako bih ubio vreme i dokolicu uzmem od cimera hrpu novina i počnem redom da čitam. Jedna od novina bila je i tada jako popularan časopis "Treće oko" ) .. iako nisam baš obožavao da čitam takve novine ja sam ipak uzeo i listao jer mi je bilo strašno dosadno. Listajući tako dodjem do članka koji je govorio o nekoj vrsti pravoslavne meditacije, čiji opis ću ovde sad preskočiti, i ja nekako počnem da razmišljam o tome što sam pročitao i ukapiram da je to nekako realno te da ja takvu meditaciju mogu da probam te da vidim kako će to ispasti. Ukratko uradio sam tu meditaciju i odjednom kao da mi je neko otvorio oči, kao da mi je straha nestalo i kao da sam znao ko sam, šta sam i šta radim. Zatim odjednom je počeo da se odigrava niz neobjašnjivih događaja u mojoj neposrednoj okolini s ljudima koji su me u tom trenutku okruživali.. Splet čudnih okolnosti se desio i ja umesto na jedno mesto na koje sam trebao da odem tog dana, zaglavim u bolnici zbog povrede koje sam sasvim slučajno sam sebi naneo.. povredio sam pupčani otvor nekim šrafcigerom dok sam silazio niz neke merdevine i dosta ga raskrvario.
Bio sam u bolnici 7 dana. Ja sam non stop bio pod utiskom te meditativne vežbe protkane pravoslavljem i non stop na neki način bio u tom meditativnom stanju. Desilo se sledeće.. koncentracija na sve oko mene se povećala na neverovatnom nivou.. počeo sam da osećam i volim prirodu, drveće, ptice .. moj odnos sa ljudima iz bolnice je bio neverovatan.. nestalo je straha, predrasuda, zamagljenog pogleda.. uspeo sam da vidim svet kakav zaista jeste i odnosim se ispravno prema tom svetu. Sdružio sam se sa tim ljudima iz bolnice i ponekad smo igrali karte.. ja nikada pre nisam bio neki kartaroš ali tada je prosto nisam mogao da prepoznam sebe .. momci jednostavno nisu mogli da me pobede u tabliću.. pamtio sam sve karte pa čak i znao kod koga se koja nalazi.. Uveče bih pred spavanje čitao novine.. bio je tu NIN .. a ja nikad pre nisam imao živaca za političke novine , ali tada pročitao sam ceo NIN i sve mi je bilo kristalno jasno .. sve te kritike političara i tadašnja politička situacija samo jednim čitanjem meni je bila jasna.
I onda se desilo .. a to mi se desilo samo tada i nikada se više nije ponavljalo.. Jedne večeri sam prilego malo ranije dok sunce još nije zašlo..takoreći bio je dan i meni se još nije spavalo. Osećao sm se predivno i dalje sam bio u meditiaciji i znao sam da je to sve jako fantasatično što mi se dešava.. u jednom trenutku tako dok sam ležao i napominjem da mi se nije spavalo ja zatvorim oči.......ono što mi se tada desilo je neverovatno....dok su mi oči bile zatvorene ja sam video..video sam zatvorenih očiju.. i nisam se uplašio te pojave već sam rešio da eksperimentišem.. bio sam oduševljen.. ponovo sam otvorio oči i sve je bilo isto kao malo pre dok su bile zatvorene .. stim što sam pomislio kako bih mogao taj svoj pogled kroz zatvorene oči i da proširim i da nakako vidim šta je u drugoj sobi .. ponovo zatvorim oči i opet vidim kao da su mi otvorene.. i sad pokušam da vidim šta je u drugoj sobi .. ali jako mi je teško to polazilo za rukom ) ..

Znači ovi događaji i doživljaji su za mene bili inicijalna kapisla u mom budućem traganju za odgovorima.. kasnije sam se susreo sa raznim terminima kao što su Astralna projekcija, zapis akaša, vidjenje prirode bestelesne, sozercanje.. itd itd.

Moram da napomenem, da je ljudima koji dožive ovakve i slične pojave lako da upadnu u zamku uobraženja tj. prelesti ( kako se kaže u pravoslavlju) .. Lako se čovek uobrazi da poseduje neke nadprirodne moći e tek onda nastaju nove poteškoće i testovi ) a o tome drugi put.

Veliki pozdrav !!!

Dojmila me se tvoja priča Voljela bih da mi kažeš malo više o toj meditaciji, ne moraš otvoreno na forumu ako ne želiš, možemo i preko poruka...stvarno me zanima što je bilo to što te doslovno promijenilo preko noći.

Pogotovo sam se zakačila za dio gdje si sve vidio zatvorenih očiju desilo se i meni to više puta, ali kad sam imala paralizu spavanja, što znači da sam morala zaspati da bih se probudila (koliko god to paradoksalno zvučalo, ali valjda se razumijemo ) Mislim da je tvoje iskustvo doista nevjerojatno i da malo ljudi dobije priliku za nešto takvo....
I da, moram se osvrnuti na dio s bolnicom ne znam što to ima u njima da tako preobražavajuće djeluju na čovjeka. Također sam doživjela ajmo reći neku vrstu buđenja kad sam prošle godine završila u bolnici. Ondje sam morala napraviti cijeli niz pretraga jer nisu znali šta mi je, među kojima je bilo vađenje krvi i gastroskopija (da pojasnim, ne podnosim igle i krv otkad sam se kao mala onesvijestila poslije vađenja krvi, a za gastroskopiju valjda ne moram dodatno pojašnjavat, nitko ne želi plastičnu cijev u svom želucu). Dakle, totalno sam bila rastresena zbog tih pretraga, osjećala sam se kao da idem na izvršenje smrtne presude. Međutim, kad god se meni javio strah zbog toga, ja bih tada par puta duboko udahnula, i u mislima bih čula riječi ohrabrenja poput "glavu gore, pa ti si snažna, šta su te pretrage za tebe, mačji kašalj...opusti se, ti nisi tijelo, što god da se desi tijelu ti ćeš biti u redu...nema toga što ne možeš podnijeti" itd itd.. Znači ja sam tada po prvi put uspjela čuti govor svoje Duše, koji se spontano javljao svaki put kad bih si sama spustila frekvenciju strahom. Te misli definitivno nisu bile proizvod Uma, svaki put su se javljale s osjećajem dubokog mira i prihvaćanja, i zbog toga znam da si nisam umislila... Naravno, sve pretrage su prošle i bolje nego što sam mislila (čak i gastroskopija, dobila sam narkozu nakon koje sam se cijeli dan osjećala nadrogirano..) a nalazi su bili savršeni. Zanimljivo je to kako čovjek otkriva snagu u sebi onda kada misli da je žrtva.

Ćao Krijesnice

Nažalost zapis o tome je nestao. Medjutim sećanje na meditaciju u meni je ostalo i otprilike je islo nesto slicno ovome:

Pokušaj da zamisliš svoju svest van svog tela.. npr. par metara van svog tela. Ta tvoja svest van tebe je posmatrač.. ona sad posmatra tebe ..tvoje telo i tvoj rad ..sta god ti radio sad. Ključ te vizualizacije je u objektivnosti.. Jer kad se svest pomeri iz sopstvene percepcije ..svest postaje objektivna i na objektivan načain mi tada možemo da posmattramo sami sebe.. ovde se ne radi samo o posmatranju samog sebe već i posmatranju svojih misli .. Ključ je u posmatranju.. ključ je u selekciji tih misli.. ključ je u prepoznavanju pozitivnih i negativnih misli.. sve to možemo ako posmatramo sebe van percepcije sebe tj na objektivan i transparentan način...

Tako je otprilike glasila ta meditativna vežba..

Nešto slično je napisao i Vladika Nikolaj u mislima o dobru i zlu .. tj recital koji se zove Iščeznuće:

Najveći ćeš biti onda, kada sebe mišlju pretvoriš u ništa;
kada se duhom uzdigneš do Duha beskrajnoga i bezdanoga i posmatraš
sebe iz visine,
iz daljine, kao jedan objekat, isto onako objektivno kao što sada, iz tela posmatraš sve
ostale objekte oko sebe;
kada iz te visine, daljine, pogledaš na sebe kao na umrla, kao u prah razvejana iščezla i
osetiš sva ostala tela
-sva i svačija-kao i svoja;
kada se uživiš u Besmrtnost i Život, te sagledaš ništavni i uzaludni posao smrti i
sagledaš samu smrt u prošlosti, velim u prošlosti, no bez sadašnjosti i budućnosti.
Tada će ti smrt, što neprestano preti da ti odnese telo, biti ne vi
še strašna od vetra, što
preti da ti odnese šešir.
Jer ćeš tada znati, da duša tvoja može biti bez tela kao i glava bez šešira.

)))

Pozzzzz

Hahahahaha, vjerovao ili ne, ali ja sam nešto slično znala spontano izvoditi u meditaciji, a nisam si znala objasniti zašto. Jednostavno bih se u jednom trenutku zamislila izvan tijela i gledala sebe kako meditiram. I da, to te doista dovodi do određenog stupnja objektivnosti, kada si sposoban sebe sagledati kao i bilo koju drugu osobu za čije postupke i misli nisi emotivno vezan. U takvim mi se situacijama znalo dogoditi da se posve odvojim od svojih destruktivnih misli (tipa da sam manje vrijedna, da nisam dovoljna, itd.) i vidjela bih sebe kao predivno božansko biće unutar kojega živi Ljubav. Nakon toga bih zadržala takvu percepciju i s kime bih se god susrela taj dan, gledala bih ga ravno u oči i vidjela nekakvu dubinu, ili ono za što ljudi često kažu da vide osobi u Dušu.

Sviđa mi se citat koji si napisao, savršeno opisuje pomak u čovjekovoj svijesti, za koji vjerujem da se događa u trenutku smrti fizičkog tijela.

Dragi ljudi divno ste sve to opisali i napisali, meni se isto desilo da sam spontano počela da se za vreme meditacije odvajam od sebe i posmatram sebe...Inače sam primećivala dosta promena u zadnje vreme(trnjenje bol i golicanje čeonog predela), ali najefektnije što mi se od skoro dešava je da dok hodam npr, osećam kako je zemlja okrugla, i kao da je ne dodriujem skroz, zatim u razgovoru s ljudima osećam odvojenost itd...Mislim da se transformišem u posmatrača

Takođe mi se desi da prođe dan ili dva da sam u nemogućnosti da meditiram, i onda se dešava ona stvar dva koraka napred jedan nazad, ali sam uporna i ubeđena da ću stići gde sam krenula
Divne se stvari dešavaju u procesu učenja, a ja nikad nisam bila znatiželjnija i ushićenija zbog saznanja koja otkrivam

Draga sarah, hvala ti što si mi dala potvrdu da nisam skrenula već dugo imam taj osjećaj dok hodam koji si ti opisala, točno sam svjesna Zemljinog oblika i jedva da nogama dotičem tlo, samo što ne poletim baš mi je na početku taj osjećaj bio čudan, osjećala sam se nestabilno i nesigurno, kao da ću pasti...ali to je stvar vjere u sebe, jednostavno se prepustiš i koraci postanu lagani, ma ništa te ne može izbaciti iz ravnoteže. Pretvaramo se u svjetlost pa postajemo lakši

Jeste Krijesnice i ja sam isto zahvalna kada prepoznam nešto što se meni dešava u iskustvu drugih, dal kroz čitanje ili na ovaj način, ali to mi je potvrda koja mi govori gde sam trenutno
Isto šta sam još primetila je da manje govorim u razgovorima sa prijateljima već više slušam, a i kada počnem da pričam tačno osetim kada trebam stati i šta je dovoljno reći, a nekada me nisi mogao zaustaviti kada je moja tema i kada krenem sa argumentima



...eh Da htela sam te pitati da li dok meditiraš u sedećem položaju imaš osećaj da se ljuljaš ili ti njišeš levo desno ili napred nazad? To je nešto što sam počela da primećujem u zadnje vreme i malo mi je Čitala sam o tome ali volela bih da čujem i tvoje mišljenje

uh, sto to trece oko boliii ;(
zadnja dva tri dana kao da mi netko busi glavu i to bas na tom mjestu, ok bol se malo siri i oko treceg oka ali ono je centar...

I tako ja jaucem i ne znam ko me pitaao sta mi je, ja ko iz topa: boli me trece oko!!!!
Staaaaaaa te boliiiiiii??????
ma reko nis, glava
i sve mi je nesto tamno plavo al u glavi mi svijetli i izvan mene svijetli...
Znalo se to desavat i ranije al sad jedno vrijeme nije, i eto ga opet