Forum Ratnika Svetlosti

Naravno da nije. Sada ću ukratko, budući da imam još 8 dana Procesa, a nakon toga ionako planiram napisati opširan pregled i dojmove o svemu što se desilo.

Početak je za mene bio zbunjujuć. Imala sam određena očekivanja (prevelika očekivanja) i filing da se apsolutno ništa ne dešava. Već sam jednom davno započinjala Proces, pa sam se nakon tri dana ukakala od straha i odustala. Nisam bila spremna zaviriti toliko duboko. Tuđa iskustva su me nasmrt isprepadala, iako sam znala da je Proces usamljeno putovanje, i stoga drugačije za svakoga.
Onda sam shvatila da se problemi neće riješiti sami od sebe i da trebam malo agresivniju metodu od afirmacija i vizualizacija. Odgovor je bio Proces.

U prva dva tjedna nije se desilo ništa posebno. Izmišljala sam glasnike i kad ih nije bilo. Uglavnom sam bila glasnik sama sebi. Baš kao i tebe, Suri, i mene su hvatale neobjašnjive navale tuge i depresije, a da nisam znala zašto. Ništa se nije desilo, nitko me nije povrijedio, a ja sam se svejedno osjećala povrijeđeno. Negativna uvjerenja o meni samoj izbijala su van poput vulkana. Mrzila sam se, imala sam osjećaj da je sav moj dosadašnji trud oko rada na sebi pao u vodu. Nakon takvih faza naišle bi faze neopisive sreće. Život bi me iznenadio prijateljski naklonjenim glasnicima - dobivala sam neočekivane materijalne darove, ljudi su bezrazložno bili nježni i dobri prema meni, imala sam lude provode vikendom i slično. Sredinom Procesa počeli su dolaziti glasnici, ali su bili dosta blagi i vremenski period između dva glasnika bio je dug. Neko vrijeme sam se tješila da i nisam toliko sje**na koliko sam mislila. Mislim, kad već sve teče tako glatko...

Onda, negdje oko šeste vježbe, stvari su se počele zakuhavati. Glasnici su i dalje dolazili sporo, ali me nisu baš štedjeli. Sretna sam što imam dar vidovitosti koji se znatno pojačao tijekom Procesa, pa sam mnoge problematične situacije predosjetila nekoliko sati ranije. To mi je pomoglo u smislu da se nisam mogla iznenaditi, ali svejedno nisam mogla ostati ravnodušna. Ah, to nije ni cilj.
Sedma i osma vježba su me lupile svom žestinom. Zahvalna sam Michaelu što je tako detaljan s uputama u vježbama, pa bih unatoč svojoj zbunjenosti kasnije došla do nevjerojatnih spoznaja. Najljepše je to što se odgovori doista pojavljuju onda kada ih najmanje očekujemo i preobražavaju nas na spektakularne načine. To je veličanstvenost cijelog Procesa - njegova nepredvidivost. Kada je bilo najgore i najteže, duboko u srcu sam imala onaj "sve je u redu" osjećaj. Osjećala sam se sigurno i zaštićeno. Znala sam da sam to sve ja, i stoga mi se ništa loše ne može desiti. I, naravno, sve mora biti baš tako kako je. Uvijek postoji razlog.

Danas sam doživjela ogromno emocionalno oslobođenje. Nešto me mučilo danima...imala sam glasnika koji me satrao na svim razinama. Emocije koje su se tada pobudile nisam mogla integrirati tjedan dana. Iz dana u dan, grčila sam se u krevetu i plakala, jecala, molila dragog Boga da mi pomogne. Danas sam se opet zatvorila u sobu, međutim, moj pristup je bio nešto drugačiji. Imala sam čvrstu namjeru da neću napustiti sobu dok se ne riješim te odvratne emocije, pa makar bila deset sati zatvorena unutra. Prišla sam si s potpunom iskrenošću i željom da dobijem odgovore. Naotečena i crvena od suza sklopila sam ruke i očajno preklinjala samu sebe da shvatim, da pronađem načina da si oprostim. I paaaafffffff....niotkuda, Unutarnja prisutnost me bombardirala odgovorima, osjetila sam kako kugla teške energije napušta moja prsa i prostorijom se prolomio luđački smijeh. Tek tako, odjednom, suze su se pretvorile u smijeh kakav nisam doživjela godinama. Pala sam na krevet kao da se klanjam nekome, smijala sam se i smijala... po prvi put u životu, osjetila sam radost. Sve dosad je bila tek sreća, prolazna emocija koja uvijek o nečemu ovisi. Radost ne ovisi. Ona jednostavno jest. Ona je naše prirodno stanje. Nikada to neću zaboraviti. Oprostila sam si.

Ovo je stvarno jako sažeto... Konkretna iskustva ću uvrstiti u ono što ću napisati kad se priča privede kraju. Vanjske okolnosti su ionako samo predstava, bitno je ono što je unutra.

Ja nemam te navale tuge i praznine, to bez problema integrisem. Ali zato imam redovne navale besa, auuu, Bog te vido. Em besnim zbog glasnika koji se jave, a ako njih nema onda besnim zbog nekih secanja iz pradavne proslosti(osecam se nasamareno). Eto, ucim da integrisem bes, i jako mi je tesko da ne reagujem kad me neko ili nesto iznervira.

Hvala ti na trudu da tako lepo i sažeto opišeš svoja iskustva. Meni to puno pomaže, jer mi daje neku nadu da će na kraju i sa mnom biti sve ok. Danas sam imala užasnu situaciju, prvo je bila sreća, trajala je možda dva sata i raspršila se kao mehur od sapunice, a to sve zaslugom jedne osobe koja me mučila par dana, a sada me totalno srušila. I ja kao budala sada sam besna, tužna, povređena i bez energije i volje. Eto, ne znam je li to bio glasnik, no bio je jedna pozitivna osoba koja se pojavila tokom procesa niotkuda, i bez iakakve moje krivice samo me povredila i nestala. I sada sam ja još tužnija nego što sam bila. Ne znam šta o svemu ovom više da mislim, samo sam zbunjena, potištena i tužna. Eto dotle me je za sada doveo proces, a čitajući tvoja iskustva plašim se da još sledi gomila šokova koje ja recimo uopšte ne razumem, barem ovaj danas, ne znam kako da se postavim, kaže prihvati i oseti emociju, i sad ja onda treba da budem kao tužna sova još nedeljama, wth, ne znam, nemam za sada nikakav lep osećaj, nadam se da ću vremenom dobiti neke odgovore, ja postavljam pitanja, izjašnjavam svoje emocije, ali odgovora nigde zašto se to desilo, šta je bila svrha tog glasnika, osim da me ponizi i povredi.

Da, Suri, to je glasnik. Zahvali se toj osobi i primi poruku. Prati uputva : idenntifikacija, primanje poruke (i onih nekoliko koraka koji su opisani u knjizi, oseti. To je to.
Ja mislim da ti jos ne prihvatas nelagodu, zato ona ume poprilicno da traje. Stalno ocekujes da se osecas dobro, da nelagoda prestane. Ja sam se jednostavno pomirila sa tim da su osecanja samo osecanja, i da je zivot lep.

Suri, mislim da bi bilo dobro da još jednom pažljivo pročitaš vježbu u kojoj si trenutno, jer imam osjećaj da ne shvaćaš najbolje što se od tebe traži. S tvoje strane osjećam otpor prema svemu što ti se dešava, dok te Proces podučava suprotnome - da prihvatiš to sve kao korake u svrhu ostvarenja tvog najvišeg dobra. Ako piše da osjetiš emociju onda ju osjeti, nemoj ju hraniti svojim negativnim mislima, jer činjenica je da većina problema postoji samo u našim glavama. Emocija će se rastvoriti sama od sebe ako povezano dišeš onda kada se ona pojavi. Time budiš moć prisutnosti u sebi koja sve zna, ona ne mora razmišljati, ona jednostavno razumije. Razmišljanjem nećeš doći do odgovora. Na pitanja odgovaraš na način da ih iskreno postaviš sama sebi, bez mentalne potrage za odgovorima. Ako odgovor ne dođe odmah, najbolje je da pustiš pitanje na miru. Odgovor će se pojaviti kada zaboraviš da si uopće išta pitala. Ako ostaneš zatvorena u kavezu svojih misli, nećeš ni čuti odgovor, jer se on pojavljuje samo jednom. Um je taj koji ponavlja, a prisutnost samo kaže i ide dalje. Dok god razmišljaš, nisi prisutna. Biti prisutna i svjesna je nužno da bi shvatila što se dešava. I naravno da je to bio glasnik. Tko god da te uznemiri, pojavio se da ti prenese neku poruku. Ovo je tek početak, tek se učiš biti svjesna u sadašnjosti, stoga budi nježna prema sebi i daj si malo vremena. Podsjećam te, plakala sam tjedan dana u komadu... A od jučer se smijem bez razloga, toliko se smijem da me već boli stomak. Ponašam se ko malo dijete, pričam gluposti, radim grimase, pričam sama sa sobom, nikad se nisam osjećala toliko veselo i opušteno. Smatrala sam da nikada neću doseći tu točku u Procesu, pa eto, pogodilo me kad sam mislila da nema spasa za mene.

Da, Suri, to je glasnik. Zahvali se toj osobi i primi poruku. Prati uputva : idenntifikacija, primanje poruke (i onih nekoliko koraka koji su opisani u knjizi, oseti. To je to.
Ja mislim da ti jos ne prihvatas nelagodu, zato ona ume poprilicno da traje. Stalno ocekujes da se osecas dobro, da nelagoda prestane. Ja sam se jednostavno pomirila sa tim da su osecanja samo osecanja(samo jos da ne reagujem na bes), i da je zivot lep.

Zasto mi post ode dva put?

Suri surices samo lagano. salim se malkice.. Uhhh ja mrtav budem posle svojih glasnika. Emocija bez ili nikakav totalno. Nervozan,veoma veoma ljut!!! Sve mi je u otporu tada. I duhovnost cela i vera u univerzum i sebe,a kamoli proces prisutnosti koji je napisao tamo neko,a procitao sam isto od nekoga tamo da resenje od jednog ne mora da bude resenje i za tebe jer svako ima svoje. itd itd itd.... Umesto mirnog budiste budem zvedin huligan haha Samo nastavi sa procesom.. I kad je najteze bice najlakse. Jer u tvom zivotu ti si Najjaca i najbolja. Pa ko moze biti drugo to osim tebe <3 <3 <3

Ivs imamo slicne manifestacije otpora u nama. Meni dodje dok sedim u meditaciji da se derem od besa,jer me nervira samo ponavljanje "ja sam u ovome ovde i sada",a samim tim imam i slicne glasnike. Da ne shvatite pogresno meni je u vecini slucaja prelepo dok to izgovaram i kad udjem u tu dimenziju u sebi.

Hiteroad, u kojoj si nedelji?