Veliki pozdrav svima. Ovo je moj prvi post. Kao što vidite ja sam vanzemaljac koji je došao na zemlju kako bi proveo svoj godišnji odmor )
Kako sam počeo? Kada malo bolje pogledam od malena sam u duhovnom svijetu. Majka mi je oduvijek govorila da sve što hoću da ću to i dobiti (za što sam kasnije otkrio da se zove zakon privlačnosti). Kao dijete imao sam astmu što bi značilo da sam malo-malo visio po bolnicama s razno raznim dijagnozama. Tako prilikom jednog boravka u bolnici s dijagnozom upale pluća, nakon par dana bolničke dosade odučio sam uzeti stvar u svoje ruke. Sjetio sam se što mi je mama govorila i tako prije spavanja sam si ponavljao ja sam zdrav, hoću zdravlje i ništa drugo. I već ujutro, nakon vizite, doktorica stade u čudu i kaže pa tebi se upala skoro pa povukla, uskoro bi mogao kući. I tako bješe, za 2 dana ja kod kuće.
Prilikom gledanja 'Tajne' i rečenice ''Svrha života nije u pronalaženju, već u kreiranju'', odučio sam preuzeti stvar u svoje ruke, tako da je sada sreća moje prirodno stanje
Pozdrav još jedan veliki, vanzemaljski, svima Ratnicima Svjetlosti )
Kako ste počeli?
Re: Kako ste počeli?
Dobro vece dragi moji. Pre nego sto napisem nesto o sebi, zelim da pozdravim sve vas i da posaljem ogromni, virtuelni poljubac preslatkoj Vini i njenoj porodici. Davno nisam videla iskrenije bice od nje i svako malo slusam neki njen video, ujutru dok se spremam za posao i sminkam i pijem kafu, kao da sam sa najboljom drugaricom, dok spremam rucak, pustim snimak i uzivam. Svaka cast na trudu i upornosti.
Kako sam ja pocela.. imam 42 godine, moj tata je jos davnih sedamdesetih bio covek koji je pricao stvari koje ljudi oko njega nisu najbolje razumeli. Ono sto je bila njegova deviza, sve je u psihologiji i filozofiji shvatanja zivota, tada jos nije bila najjasnija ljudima koji su ga okruzivali. Ali je u mene usadio masu stvari i sad, kad ga nema, moram da kazem da je ostavio neizbrisiv trag u zivotima mene i mojih sestrica.
Mogla bih napisati roman o svim mudrostima o kojima je on govorio mnogo pre svih duhovnih vodja koje sad pratimo, ali bio je covek ispred svog vremena.
Sve u svemu, pratim vas sa zadovoljstvom i uzivam u zivotu, pisacu vise kad dodje vreme :*
Kako sam ja pocela.. imam 42 godine, moj tata je jos davnih sedamdesetih bio covek koji je pricao stvari koje ljudi oko njega nisu najbolje razumeli. Ono sto je bila njegova deviza, sve je u psihologiji i filozofiji shvatanja zivota, tada jos nije bila najjasnija ljudima koji su ga okruzivali. Ali je u mene usadio masu stvari i sad, kad ga nema, moram da kazem da je ostavio neizbrisiv trag u zivotima mene i mojih sestrica.
Mogla bih napisati roman o svim mudrostima o kojima je on govorio mnogo pre svih duhovnih vodja koje sad pratimo, ali bio je covek ispred svog vremena.
Sve u svemu, pratim vas sa zadovoljstvom i uzivam u zivotu, pisacu vise kad dodje vreme :*
Re: Kako ste počeli?
Pozdrav Maro Dobrodošla na forum, mada i ja neko vreme nisam bio na forumu
Kućni red - obavezna lektira za sve novajlije pogledajte ovde.
Re: Kako ste počeli?
E pa hvala na dobrodoslici ) Nadam se da cete biti malo aktivniji, od vas zaista ima sta da se cuje
Re: Kako ste počeli?
Pocela sam tako sto sam bila nezadovoljna svojim zivotom pa sam stalno trazila nekakve gatare da mi proreknu bolju buducnost. Astrologija me je toliko zaintrigirala da sam uzela knjige iz biblioteke i pocela da ucim i istrazujem. Zatim sam pocela da radim horoskope sebi i svojim prijateljima a i šire. Istovremeno sam se zainteresovala za zdravlje i ishranu, prestala da jedem meso i zato sto je stetno i zato sto obozavam zivotinje. Onda sam otkrila Ekarta Tola i "Moc sadasnjeg trenutka"!!! Obozavam ovu knjigu, koja je postala moja "biblija" i sve njegove knjige. Pocela sam da citam i drugu duhovnu literaturu, sama naucila jogu koju sam radila vise od godinu dana i bila sam jako srecna u tom periodu. Zatim sam pocela da zivim sa svojim suprugom koji je susta suprotnost pa sam malo zapostavila svoj duhovni razvoj ali sam pre par godina otkrila Lujzu Hej i nastavila da citam, citam i dosta toga i primenjujem. Sada mi je izazov meditacija, valjda ce to ubrzati moj duhovni razvoj. Hvala vam, volim vas
Re: Kako ste počeli?
Ja sam pocela na zanimljiv nacin...na svom facebook profilu, izbacila sam interesantnu pricu covjeka koji tvrdi da se vratio iz mrtvih, i da je upoznao Boga. To je navelo moju poznanicu da mi posalje gomilu linkova medju kojima je bio link Ratnika svetlosti, a jos zanimljivije je to da mi je to poslala vrlo euforicna i srecna uz rijeci: ''Svijet se mijenja!''. Polako sam istrazivala i skapirala neke stvari. I vrlo sam joj zahvalna. Prije toga sam imala samo jedan slican period nakon citanja knjige ''Jedi, moli voli'', ali nije me dugo drzalo, nekako sam zaboravila na to ponesena obavezama, dok me ratnici nijesu podsjetili.
Re: Kako ste počeli?
Hi !
Pratim duže vreme forum gde sam našao mnoštvo zanimljivih i korisnih stvari, ali tek sada odlučih da se pridružim.
Kako sam počeo... Uh, ne znam ni sam.
Nezadovoljstvo životom, nakupljeni kompleksi i traume iz detinjstva, nezdravi porodični odnosi i sredina, finansijska situacija, itd. stvorili su neku vrstu čaure, odbrambeni mehanizam koji se manifestovao u vidu bunta. Alkohol od petnaeste, povremeno lakše droge.. Sve to je gradilo neku "jaku ličnost", jaku pod navodnicima naravno, jer je ta ličnost sve samo ne jaka. Napucan ego hranjen omalovažavanjem drugih, potreba za dominacijom i kontrolom, opsesivna ljubomora, posesivnost, gnev, pakost, laž, izazivanje strahopoštovanja kod drugih zloupotrebom njihovih slabosti. Ma gomila sranja. Sve su to neke karakteristike koje su činile taj pojas ljušture koju sam stvorio oko sebe. To je privlačilo negativne ljude u moj život, narkomane, siledžije, kockare, nestabilne i neispunjene ličnosti a ja sam trošio svoju energiju i vreme.
I to je sve trajalo, pa dug period, nekoliko godina i od jednom sve se srušilo kao kula od karata.
Posledice su bile gubitak jedne voljene osobe upravo zbog nekoliko gore navedenih stvari, depresija, zdravstveni problemi, poslovni padovi, životni neuspesi itd. Sve su one bile šamar za buđenje iz nesvesti, okidač za promene koje su usledile. Moram da priznam bio je jedan period odupiranja, taj "stari ja" je pokušao da me uhvati na foru: "Ludiš! Kakvo buđenje, to su gluposti! Kakva meditacija to je sekta! Završićeš na psihijatriji zbog gluposti kojim se opterećuješ. Taj put kojim si krenuo je za pi*ke i izubljene slučajeve!" Itd. itd., kao što rekoh, gomila sranja koja su me uz strah od promene nebrojano puta terala da se vratim na staro. Čak sam i pokušao ali nije išlo. Povratka nema.
I svi ti ljudi sa kojim sam provodio vreme su počeli da me iscrpljuju, osećao sam se tako slabo i prazno! Sve te teme za razgovor su postale tako iscrpljujuće. Onda sam mislio da sam totalno odlepio, izgubio sebe, svoj ponos koji je parao oblake, svoje ja koje je nedokučivo, svoje prijatelje, svoj autoritet, sve što me činilo.
Ali zapravo, samo sam otvorio oči i video jednu veliku negativnu iluziju sa kojom sam se poistovetio i za koju sam smatrao da je - ja. O Bože!
Depresija me je pokrenula da "iskopam" Mooji-ja, De Mella, Wayne Dyer-a, Louise Hay, Coelha i da ne nabrajam dalje. Zdravstveni problemi su mi otvorili oči i um te sam se okrenuo zdravom životu, ishrani i svemu ostalom što u njega spada. Sve se nadovezivalo jedno na drugo, malo po malo.
Naravno, tu je druga strana medalje.
Moj "početak putovanja" traje neke tri godine, naravno trnovit je, te i dalje ima svoje poteškoće. Sada imam mnogo veći društveni problem u vidu uklapanja sa današnjom omladinom jer obično prepoznam neke svoje osobine iz prošlosti pa ih osuđujem (valjda još u sebi negde duboko imam osećaj krivice - ne znam). Prilično sam senzibilniji, ranjiviji, jer sam spustio štit koji me je branio i od lošeg i od dobrog, tako da sam sad podložan i jednom i drugom. Naravno, radim na tome i ne gledam nazad!
Znam da sam otegao prilično i da ovaj esej više liči na neku bolest jer ima uzroke, simptome i posledice ali šta je tu je.
Peace!
Pratim duže vreme forum gde sam našao mnoštvo zanimljivih i korisnih stvari, ali tek sada odlučih da se pridružim.
Kako sam počeo... Uh, ne znam ni sam.
Nezadovoljstvo životom, nakupljeni kompleksi i traume iz detinjstva, nezdravi porodični odnosi i sredina, finansijska situacija, itd. stvorili su neku vrstu čaure, odbrambeni mehanizam koji se manifestovao u vidu bunta. Alkohol od petnaeste, povremeno lakše droge.. Sve to je gradilo neku "jaku ličnost", jaku pod navodnicima naravno, jer je ta ličnost sve samo ne jaka. Napucan ego hranjen omalovažavanjem drugih, potreba za dominacijom i kontrolom, opsesivna ljubomora, posesivnost, gnev, pakost, laž, izazivanje strahopoštovanja kod drugih zloupotrebom njihovih slabosti. Ma gomila sranja. Sve su to neke karakteristike koje su činile taj pojas ljušture koju sam stvorio oko sebe. To je privlačilo negativne ljude u moj život, narkomane, siledžije, kockare, nestabilne i neispunjene ličnosti a ja sam trošio svoju energiju i vreme.
I to je sve trajalo, pa dug period, nekoliko godina i od jednom sve se srušilo kao kula od karata.
Posledice su bile gubitak jedne voljene osobe upravo zbog nekoliko gore navedenih stvari, depresija, zdravstveni problemi, poslovni padovi, životni neuspesi itd. Sve su one bile šamar za buđenje iz nesvesti, okidač za promene koje su usledile. Moram da priznam bio je jedan period odupiranja, taj "stari ja" je pokušao da me uhvati na foru: "Ludiš! Kakvo buđenje, to su gluposti! Kakva meditacija to je sekta! Završićeš na psihijatriji zbog gluposti kojim se opterećuješ. Taj put kojim si krenuo je za pi*ke i izubljene slučajeve!" Itd. itd., kao što rekoh, gomila sranja koja su me uz strah od promene nebrojano puta terala da se vratim na staro. Čak sam i pokušao ali nije išlo. Povratka nema.
I svi ti ljudi sa kojim sam provodio vreme su počeli da me iscrpljuju, osećao sam se tako slabo i prazno! Sve te teme za razgovor su postale tako iscrpljujuće. Onda sam mislio da sam totalno odlepio, izgubio sebe, svoj ponos koji je parao oblake, svoje ja koje je nedokučivo, svoje prijatelje, svoj autoritet, sve što me činilo.
Ali zapravo, samo sam otvorio oči i video jednu veliku negativnu iluziju sa kojom sam se poistovetio i za koju sam smatrao da je - ja. O Bože!
Depresija me je pokrenula da "iskopam" Mooji-ja, De Mella, Wayne Dyer-a, Louise Hay, Coelha i da ne nabrajam dalje. Zdravstveni problemi su mi otvorili oči i um te sam se okrenuo zdravom životu, ishrani i svemu ostalom što u njega spada. Sve se nadovezivalo jedno na drugo, malo po malo.
Naravno, tu je druga strana medalje.
Moj "početak putovanja" traje neke tri godine, naravno trnovit je, te i dalje ima svoje poteškoće. Sada imam mnogo veći društveni problem u vidu uklapanja sa današnjom omladinom jer obično prepoznam neke svoje osobine iz prošlosti pa ih osuđujem (valjda još u sebi negde duboko imam osećaj krivice - ne znam). Prilično sam senzibilniji, ranjiviji, jer sam spustio štit koji me je branio i od lošeg i od dobrog, tako da sam sad podložan i jednom i drugom. Naravno, radim na tome i ne gledam nazad!
Znam da sam otegao prilično i da ovaj esej više liči na neku bolest jer ima uzroke, simptome i posledice ali šta je tu je.
Peace!
Re: Kako ste počeli?
Odrastao sam u normalnoj porodici, falkutetski obrazovanih ljudi. Ali svojom neopreznostcu zbog lakovernosti sam privukao negativan krug poznanika koji su pokusali na meni takvom da izlece svoje neke komplekse; prihvatajuci lose informacije o svemu koje sam kroz salu gutao bez razmisljanja, vremenom iz navike prema tome, zamrzeo sam sve oko sebe i sebe sto me je dovelo do kompleksa nize vrednosti, depresije i izolovanosti... lose raspolozenje sam pokusao da resavam ponizavanjem i ismejavanjem uspesnih nadajuci im se losem, ako bi im se desilo ono sto sam ocekivao smejao bih se. Samo ceto je bilo suprotno od ocekivanog zbog toga jako besan na sve oko sebe "svi su bili krivi" za sve sto mi se desavalo i to mi se vracalo, posteno. Znao sam i tad za "kakve su ti misli takav ti je zivot / ono sto posejes to ces i znjeti / ono sto drugom cinis to ti se vraca i to duplo vise / misli sebi dobro a ne drugom zlo / ne mozes ocekivati dobro ako drugom cinis zlo / ono sto ti se ne dopada ignorisi trosi energiju na ono sto zelis / ne mozes iz iste greske imati razlicite rezultate / bitno je biti u miru a ne u pravu / itd" ali to nisam uopste uzimao u obzir nego uzaludno nastavljajuci da pokusavam da uzivam u onome sto sam bio i dodjem do neke srece...
Tako baveci se drugima razmisljajuci i umisljajuci sta ko prica o meni, kritikujuci druge, mnogi su poceli da me zbog mog negativnog stava ignorisu to sam primetio ali nisam ih gledao kao da rade pametnu stvar, nego kao "kukavice jer ne smeju da mi se suprostave" i osecao sam se kao pobednik sav ponosan na sebe!
I jednog divnog dana seo sam u fotelji, gledao u policu sa knjigama razmisljajuci o negativnostima o losoj proslosti, ugledao sam knjigu Misli i Obogati se, video sam je i ranije ali razmisaljao sam "glupost ovo je Srbija a ne USA". Toliko mi je dosadno bilo da sam uzeo da je citam u cilju da naidjem na neku "glupost" u koju sve "budale" veruju pa da se malo nasmejem...
Ipak tako nije bilo, procitao sam knjigu za nekih nedelju dana, sto me je povuklo da pronadjem jos slicnih knjiga i imam ih u pdf formatu, procitao sam ih sve za godinu ipo dana i uradio koncepte nekih bitnih recenica iz svake knjige. Imam ih dvadesetak. Gledao sam Tajnu, Vise od tajne, Opus, klipove motivacionih govornika -tako sam pronasao ovaj sajt i forum
Nezdrav razum nikad ne moze biti svestan svojih losih osobina zato ne zeli da uci na sopstvenim a ni na tudjim greskama, najvise zeli da bude u pravu da ga svi vide kako je najpametniji dok su mu svi drugi glupi, kukavice i krivci za sve, gde bi to svakom dokazao ponizavanjem, kritikom, psihickim i fizickim maltretiranjem a ujedno se tako hrani tudjim strahom, bolom i nesrecom - u svemu tome ocekujuci mir, slobodu i srecu sto nikako ne moze dobiti jer njegov karakter bola nije u skladu sa tim ocekivanjima!
Tako baveci se drugima razmisljajuci i umisljajuci sta ko prica o meni, kritikujuci druge, mnogi su poceli da me zbog mog negativnog stava ignorisu to sam primetio ali nisam ih gledao kao da rade pametnu stvar, nego kao "kukavice jer ne smeju da mi se suprostave" i osecao sam se kao pobednik sav ponosan na sebe!
I jednog divnog dana seo sam u fotelji, gledao u policu sa knjigama razmisljajuci o negativnostima o losoj proslosti, ugledao sam knjigu Misli i Obogati se, video sam je i ranije ali razmisaljao sam "glupost ovo je Srbija a ne USA". Toliko mi je dosadno bilo da sam uzeo da je citam u cilju da naidjem na neku "glupost" u koju sve "budale" veruju pa da se malo nasmejem...
Ipak tako nije bilo, procitao sam knjigu za nekih nedelju dana, sto me je povuklo da pronadjem jos slicnih knjiga i imam ih u pdf formatu, procitao sam ih sve za godinu ipo dana i uradio koncepte nekih bitnih recenica iz svake knjige. Imam ih dvadesetak. Gledao sam Tajnu, Vise od tajne, Opus, klipove motivacionih govornika -tako sam pronasao ovaj sajt i forum
Nezdrav razum nikad ne moze biti svestan svojih losih osobina zato ne zeli da uci na sopstvenim a ni na tudjim greskama, najvise zeli da bude u pravu da ga svi vide kako je najpametniji dok su mu svi drugi glupi, kukavice i krivci za sve, gde bi to svakom dokazao ponizavanjem, kritikom, psihickim i fizickim maltretiranjem a ujedno se tako hrani tudjim strahom, bolom i nesrecom - u svemu tome ocekujuci mir, slobodu i srecu sto nikako ne moze dobiti jer njegov karakter bola nije u skladu sa tim ocekivanjima!
nigde nikog...
Re: Kako ste počeli?
Eh , ovako ... Da ne bih otvarala novu temu , obraticu se ovde , pa ako je iko voljan da mi odgovori .. Ja vec duze vreme pokusavam da primenim Zakon Privlacenja , ali negde koci . Citala sam Luiz , Abrahama ... Upila sve Vinine videe .. Pokusala sa afirmacijama , knjigom pozitivnih aspekata , meditacijom , vizualizacijom ... Ali ne ide . Ja pocnem lepo , i blokiram . U par navrata me uhvati anksioznost cak , kada govorim pozitivne afirmacije ... Zaboli me stomak i sva se stegnem, ukocim , imam potrebu da placem . Dok citam , ili slusam Vinu ... Sve je ok . Ali cim pokusam da primenim to na sebi , ne ide . Ja to ne pokusavam mesec ili dva , vec celu godinu . Ponekada imam osecaj da ne znam ni ko sam ja zapravo , sta zelim , sta volim ... Nisam ovakva celog zivota ... Vec u poslednjih godinu -dve . Jedino imam uspeh sa vodjenim meditacijama gde se obavezno isplacem ... Verujem u Zakon Privlacenja , i zelim da naucim da ga koristim u svoju korist , ali ne uspevam . Zahvaljujem se svakom ko bude ovo pricitao , i izvinjavam se na negativnom postu , ali pokusavam da ozivim Treba mi savet i podrska