Forum Ratnika Svetlosti

Prekrasno je i to kako je malo potrebno da bi bili sretni.
Izađemo van i udahnemo svež vazduh i zahvalni smo što postojimo.
Kad se prepustimo Božijem vodstvu briga nema zato što nam on na razne načine donosi sve što nam je potrebno ponekad mislim sretna sam samo što dišem (ništa mi drugo nije otrebno)sem tog osećanja Bivanja...

Svoja sam svaki put kada reagujem onako kako stvarno mislim i osećam, kad se ispoljim radosno ma ko da je u mom društvu i ma koliko da je različit od mene, kada se setim da zastanem u toku dana i sebe priupitam: Vina, jesi dobro? Kolko dopuštaš sada? Jel ti se ovo sad baš iskreno radi? Jel aprišijejtinguješ ono što imaš, što jesi, što je oko tebe?, kada znam da će uvek biti ljudi da komentarišu i imaju svoje mišljenje, a da je ovaj moj život sada i ovde samo jedan, jer ne vodim dva odjednom, i da je bitno kako se ja osećam, kada vidim spontanu, malu decu kako ih bole uvo za celi svet i kako su radoznali i kako prate svoj blagoslov....
I tako...ima dosta puta... MOgu reći da sam svakim danom sve više svoja. Napredujem.

Vina tako je, samo da bodrimo sebe, pogotovu onda kada nismo po standardu koji se od nas očekuje...Imala sam skoro razgovor sa jednom prijateljicom koja mi je zamerila da ne znam da izaberem momenat kada ću šta reći, i kako ljudi mogu da me pogrešno shvate, ako me ne isprate
Isprva sam se zapitala Šta sam pogrešila sad, a onda mi je sinulo, Ej pa to sam ja, zašto bih kalkulisala šta pred kim treba govoroti, to više ne bi bilo moje, već selektivno izražavanje sebe u zavisnosti od toga, da li smo u društvu onih koji se bave sobom ili Ne...Ona je na to rekla da misli da su moje izjave ustvari skroz ok, ali da ima ljudi koji nisu spremni da to shvate i razumeju...Znači to uopšte nije ono ja idem okolo i citiram Luizu, već samo iznosim mišljenje tipa ma deca su starija od nas Kosmos ih je poslao da nas uče ravnoteži itd...
Biti svoj za mene je izražavanje onoga što se trenutno u nama odvija, ne možeš nešto zadržavati u sebi samo zato što će neko pomisliti da si lud ili šta već...
I ja se svakim danom trudim da sam svoja što više znam i umem, I volim da izražavam sebe i da se ne sputavam, kada me neko sputava a to zna da se desi kao npr u ovom slučaju moja prijateljica, ja se zapitam Da li je moguće da su ljudi toliko naučeni da se izražavaju društveno korektno, da na uštrb toga guše svoje stavove i razmišljanja samo da ih neko ne bi osudio.
Ono što je najinteresantnije od svega je što se ja ne sećam kada sam zadnji put nekome nešto zamerila, nekoga zbog nečega osudila...Ali sam uvek spremna kada mi se nešto zamera da priznam to svoje u ovom slučaju, ne razmišljanje o drugima, ali samo kao posledicu ljubavi prema sebi Jer ja sebe baš i volim zbog toga što uvek govorim ono što mislim, a ne ono što se od mene očekuje...Možda me ne razumeju ali šta ćeš, to je taj rizik Biti svoj

Evo primera,sad mi je palo na pamet dok sam citao vase postove pa ajde da ga ubacim.
Na zurci ste nekoj,slusate mjuzu koju volite i zelite da igrate. Primetio sam da drugacije igram na zurkama nego u sobi. Kod kuce bih se osetio poletno,uzivao bih u svakom potezu koji izvucem iz srca(i najverovatnije nekom iz treceg lica ta moja igra bi izgledala totalno glupavo)- tu stavljam akcenat glupo igranje,ali vase VS kul igranje za druge ,ali opet to sam pravi ja,igram po osecaju,ne po onome kako bih voleo drugi da me vide. Tad,na zurci,se stvara ocigledna borba u vama(uopste ne mislim da se svima ovo desava,ovo pisem za one koji se budu pronasli),ako igrate kako bi drugi zeleli da vas vide i iz toga izvlacite prelepo osecanje,ne vise iz samog sebe,tu je ocigledan ego ili ne mora biti,znacete vi tada ako budete posmatrali sebe (osim ako ne zelite privuci neku devojku i mi spiritualci moramo biti izazovni ili napadni nekad hahah). Tako da sam sve vise i vise hvatao sebe kako igram dobro samo zbog drugih sto gledaju,moze veoma lako da vam promakne ta istina ,jer se osecate dobro i radite kul poteze. Za mene,na zurkama je krenula duhovnost da se otvara u meni. Tacno sam video razliku izmedju mene koji zeli da bude skroz svoj i mene koji zeli da bude onakav kakav zeli drugi da ga vide. To je prosto moja formula. I sad na svakoj zurci tacno vidim koliko sam napredovao. Mozda zvuci i ludo,ali tu sam ja nasao svoje merilo,naravno,pored svega ostalog u zivotu i svakog momenta u situacijama raznim. Nadam se da sam nekome uspeo otvoriti oci za nesto,jer ova komparacija meni stvarno jeste. Samo pokusajte,proverite....

Hehehehe Hittheroad odličan primer

Hahahaha al ti je lud avatar prijatno!

Smatram da sam sada mnogo vise svoja nego sto sam pre bila. Pre se sve svodilo na prilagodjavanje drugima, oblikovala sam se prema tudjim zeljama, zivela onako kako se od mene ocekivalo tj. kako su ocekivali roditelji, prijatelji i uopste okolina. I u jednom trenutku, kad sam konacno pocela da radim ono sto meni prija, da se ponasam kako se meni svidja, ljudi oko mene su se pobunili. I tada sam se nasla zaglavljena izmedju tudjih misljenja i svojih zelja.
Nesto u meni je puklo i shvatila sam da zapravo i nemam sta da izgubim sve dok imam sebe. Ljudi koji me ne prihvataju kao individuu, koji zele da me nacrtaju po svojim zeljama, ne trebaju mi u zivotu. I tu sam se jednostavno udaljila od tih ljudi, bez ikakvog kajanja. I pocela sam da radim stvari za sebe, a ne da mi uvek bude svejedno jer je tako najlakse.
Onda kad se otarasis brige sta ce drugi misliti, slobodan si.
Meni jos ostaje da se oduprem onome sto roditelji od mene ocekuju jer provalila sam da tu jos uvek postoji neka kocnica. To bi bio i najveci korak za mene jer mnogo toga radim da bi roditelji bili ponosni i da me ne bi kritikovali.
Da li ste se vi izborili s tim?

Da, Srećnaaa. Mislim da smo svi prošli kroz te faze ili još prolazimo.
Ljubavlju prema sebi. Tu je ključ za svu ljubav Univerzuma.

Ono što obično radimo, refleksno bez razmišljanja o tome, je ono što jesmo.

98% sam svoja. Onih 2% cini pozitivan "uticaj" meni dragih osoba.
Na primjer, jedan od mojih dragih prijatelja dosta utice na izbor muzike koju slusam. Nisam upucena u trenutno muzicku scenu bivse JU, pa prisvajam njegov izbor muzike, kad mi se svidi.
Isto tako prihvatam savjete osoba koje mi zele najbolje: kad kazu da bi trebala procitati neku knjigu, posjetiti neki seminar, uraditi nesta sto ce mi poboljsati zivot. Ili ako insistiraju na tome da nest uradim (onda znam da im je BAS stalo)
Uspjevam biti toliko svoja jer sam tvrdoglava (sto nije pozitivna osobina, ali mi je pomogla da se drzim nekih svojih zivotnih principa i ostanem "covjek")

Sto se tice "Bica", imam jos mnogo da radim na sebi, da ga osvjetlim i postanem imuna na galamu svog Ega i svijeta oko mene.

Svoja sam onda, kada delujem u skladu sa onim sto stvarno jesam i sto stvarno osecam.