Drago mi jed a vam se dopao video
Stvarno ne razumem poricanje želje, kada smo stvoreni da funkcionišemo željom. Ona nas vodi, ona je naš drajv' i da nema nje ne bismo živeli. Želja je esencija našeg organizma. Ne postoji čovek koji ne želi nešto, bilo šta. Bilo šta.
E sad, to što smo od malena vospitani da poričemo svoje impulse; što smo stopirani i ugušeni da se ispoljimo i poželimo, i što smo ubeđeni da je većina onoga što bismo najviše želeli nemoguće ostvariti - je sasvim druga priča. Ali upravo to -
priča, ništa više.
Tu postoje razne varijante tipa: želeti je loše, želeti je sebično, egoistično, alavo, obesno, kapitalistički, plitko...svašta nešto. Sve pogodno da potkrepi čovekovu priču i opravda stagnaciju, lenjost, potencijalni neuspeh, nepokretljivost, bezvoljnost, strah, nesigurnost, komplekse, lažnu sliku pred drugima.
Iako to ima svoju težinu, čovek ipak mnogo puta bira taj naizgled lakši put, dok lagano umire u sebi, gušeći sopstveni glas duše koja cvili i preklinje i moli da se ispolji, da zasija, da se pokaže, da se ostvari, da izađe napolje iz samice. Zaista tužno. Međutim, čovek i za to ima rešenje: loše navike, cigarete, destruktivno ponašanje, brza hrana, mnogooo hrane, alkohola, televizije, kratkotrajne zabave za odrasle...
Zbog svega toga, ljudi promaše da vide veću, širu sliku - objektivnu sliku svega toga oko želje. Ona je takođe velika prilika za ne samo naš rast, već i pomoć drugima. Šta može dati bolesni, ozlojeđeni čovek drugim ljudima? A šta može dati radosni, zdravi čovek drugima?
Vrlo logično pitanje, i krajnje jednostavno.
I takođe smatram da uspeh, novac, slava, materijalna dobra, karijera, korporacije, i luksuz ne mogu i nemaju moć da bilo koga pomute, bace u zabludu, promene na gore, učine da postane đavo i zla osoba - to je takođe još jedan super izgovor, mit i priča iz gornje kolekcije koju sam navela. Čovek se promeni zbog drugih razloga (ako se promeni) a ne zbog novca i spoljašnjih okolnosti.
Dakle, ja želim, slobodno, i volim uspeh, volim da stalno želim još i još i još. Želje nam se svima razlikuju, što je fantastično. Neko želi ovo, neko ono. Bitno je da želimo, da se usudimo i da radimo na tome. Samo tako možemo biti srećni, ako pratimo svoj glas i verujemo sebi. Niko drugi ne zna šta je najbolje za nas, i niko nema prava da upravlja našim izborima, samo mi
Ti si me trgla! Hvala! Cmok, Linda
