Forum Ratnika Svetlosti

Jako hrabro od tebe što si ovo podijelio s nama. Budući da sam se znala naći u sličnim situacijama, možda će ti ovo pomoći na neki način.

Čini mi se da ti doživljavaš ono što se zovu napadi panike, ili anskioznost. To je strah bez vidljivog i tebi poznatog razloga (iako vidim iz teksta da su ti razlozi poznati), koji se događa bez ikakve najave, a jednako tako i nestaje. Bolovala sam od tih napada nekoliko mjeseci, pa mi je sasvim jasno koliko to može biti neugodno jer preuzima totalnu kontrolu nad tobom. U pozadini tog straha javljaju se kompulzivne misli, kao što se može i vidjeti iz tvog teksta - stotinu pitanja, razmišljanja, a ništa od toga ne pomaže u situaciji, već ju samo čini gorom. I strah još jačim. Napadi panike je mentalni poremećaj, no ne treba odmah ustuknuti na riječ "poremećaj". To ne znači da je osoba prolupala i slično. To je naprosto poremećaj u načinu razmišljanja. Naša misija je da si učinimo život lijepim, da razmišljamo na pozitivan i koristan način, da se ugodno osjećamo i ponašamo se u skladu s tim. Kada stvari krenu u suprotnom smjeru, kada razmišljamo negativno i osjećamo se loše, to znači da je došlo do poremećaja. Na jedan način, svi smo mi poremećeni. Ali čak i tada, mi možemo zadržati konce u rukama i otkloniti poremećaj, te uvesti ravnotežu. Mnogi ovaj problem rješavaju farmaceutskim lijekovima koji ravnotežu uvode kroz manipuliranje hormonima u mozgu. Ali poremećaj u proizvodnji hormona samo je fizička posljedica, kao i sama manifestacija straha - klecanje koljenja, drhtanje, ukočenost, lupanje srca, znojenje itd. Možeš ti fizički ostati i sasvim miran, i koristiti sredstvo protiv znojenja, ali to neće iskorijeniti strah iz tebe. To iskorjenjivanje mora se dogoditi iznutra. Disanjem. Meditacijom. Umirivanjem kompulzivnih misli koje te samo vrte u krug, a ne vode nikamo.

Naprosto odvoji vrijeme za sebe. Budi u miru. Promatraj se. Ako se pojavi strah, nemoj bježati od njega. Predaj mu se. Dopusti mu da te obuzme. Jer samo osvještavanjem toga straha, možeš ga neutralizirati. (Radio si Proces prisutnosti pa ti ovo zvuči jako poznato, zar ne?)

I, budući da si uvidio kako ne postižeš željene rezultate time što se trudiš ostaviti dobar dojam na ljude, zašto ne pokušaš suprotno? Opet, zašto se jednostavno ne predaš situaciji i dopuštaš joj da te ona vodi, umjesto da trošiš toliko energije u nastojanju da ti vodiš nju? Ako si čitao PP, onda se vjerojatno sjećaš kako su vanjske okolnosti tek posljedica onoga što se zbiva u tebi. Dok god ti ideš protiv situacije, ona će ići protiv tebe. Uzrok i posljedica, akcija i reakcija, karma, stotinu je naziva, ali to je zakon koji nikoga ne zaobilazi. Predaj se situaciji, pa će se ona predati tebi. Pa što ako šutiš? Najbolji način da ono što kažeš ima vrijednost je taj da doista provedeš neko vrijeme u šutnji i slušanju razgovora drugih ljudi. Ne razmišljaj, samo ih slušaj. Tako će prave riječi doći u pravo vrijeme.
Imam vlastiti primjer za ovo. Puno vremena sam provela u brizi što ljudi misle o meni, o onome što govorim, kako se ponašam... I koliko god sam o tome vodila računa, rezultat je uvijek išao kontra mene - posprdni komentari, pogledi ispod obrva, podrugljive grimase...svašta nešto. U jednom trenutku sam prosto otpuhala te brige i postala ja. Ako mi se šuti, šutim i po pola sata u komadu. Onda mi sine ideja i izvalim ju, onako, usred razgovora, ne razmišljajući što će tko misliti. Reakcije su zapanjujuće. Ljudi najprije ušute i međusobno se pogledaju, što je na početku jako neugodno. Tada nastavim objašnjavati svoju ideju, i odjednom svi počnu kimati glavom i potvrđivati "da, da, imaš ti pravo...ee upravo to..dobro si rekla..slažem se." Ponekad ne stigne ni potvrda, nego nastave šutjeti, ali to je i više nego pozitivan znak - riječi su izrečene tolikom snagom da ne zahtijevaju odgovor! One su se pojavile u obliku odgovora i više se nema što reći.
Nakon toga mi se počelo događati da ljudi s kojima uopće nisam toliko bliska iz čista mira govore "ti si jako inteligentna, vidi se to na tebi", "odmah sam vidio na tebi da ti to razumiješ", "ma ne vrijedi mi raspravljati s tobom, uvijek si u pravu". Poanta je samo u tome da se to onda ne uzima kao kompliment, jer će se ego početi hraniti i opet se vraćaš na isto - trudit ćeš se održati takvu reputaciju i govoriti ono što ljudi žele čuti, a ne ono što doista želiš reći. A ako te od trenutnog društva nitko ne želi slušati, to je možda jasan znak da te negdje čeka nešto bolje, i da je vrijeme da potražiš to bolje.

Hitheroad91 Hej ne budi prestrog prema sebi, vidi ti si jedno divno biće toliko svesno svoga razvoja i svojih mogućnosti...Baš zbog toga što tako i toliko vidiš svoja ograničenja i strahove, u tome je tvoj spas. Kada znaš šta te sputava put je mnogo lakše preći...Svesnost tog ograničenja je znak tvog unutrašnjeg bića da je spremno da prevaziđe bol i patnju, to je polazna tačka na putu velike radosti, to je put vraćanja onome istinskom sebi, slobodnom i oslobođenom bilo kakvih stega Ega i bilo kakvog straha od spoljašnjeg sveta.
Nekada sam i ja u svoju svesku zapisivala sve negativne stvari koje su me progonile, bile su to tirade krivice i samoosuđivanja i samosažaljenja, sve ono što me je plašilo i sve što sam iskrivljeno videla je bilo zapisano. A sada taj zapis stoji kao podsetnik odakle sam počela i gde sam stigla...
Sada kada si sa nama podelio tvoje strahove ti si tom činu dao i izvesnu plemenitost i dah umetnosti i stvaranja, jer ćeš možda nekome drugom pomoći da lakše sebe oslobodi istih tih strahova.
U svemu što radiš i za čim osećaš potrebu da se izraziš, učini to, čitaj sve knjige koje ti dođu pod ruku jer ni jedan put knjige nije slučajan, trudi se shvatš najednostavniju istinu da su svi oko tebe isto tako zbunjeni i u potrazi za svojim bićem rade kako najbolje znaju...Ali tvoja iskrenost prema sebi samom i spremnost da to deliš je velika prednost koja će ti doneti brže promene i veća otkrovenja sebe samog, samo Ne odustaj da tragaš i istražuješ i sloj po sloj straha će otpadati sa tebe...Već te vidim kroz par godina kako blistaš u samouverenosti i samospoznaji svoga bića

Meni je strah saveznik.
Imati za saveznika strah je jedna neobična afirmacija koja kaže da: ukoliko nisam na oprezu, strah će se munjevito pojaviti.
Da bih bio na oprezu, potrebna mi je sva koncentracija. Biti na oprezu nije isto što i biti oprezan. Oprezan je lopov. Biti na oprezu je biti spreman na aktivno delanje u datom momentu. Ako se budem zaneo u neko činjenje, postoji indicija da se prepustim opsesiji zvanoj "raditi po svome" ili "biti u sebi". Biti u sebi meni znači imati ego tj. mnogo zahtevnosti a nimalo angažovanosti.

Smatram da svaki čovek zna šta je strah. Tako i ja. Odavno se poznajemo ja i strah. Gotovo od malena. I dan danas ja se 20-tak puta dnevno uplašim ali ne u onoj meri kao što je to ranije bilo tj sposoban sam da se ne prepustim strahu.
Recimo, u momentu se setim da nisam oprao veš, koji sam još juče planirao i tu se pojavi mali šok od straha jer nisam učinio ono što sam osmislio. Pa recimo, zaboravim u kome džepu držim ključeve od kuće zbog procesa misli i u momentu se nakratko šokiram kada ih potražim. ...Dakle, svaka zapovest
, naredba ili dogovor sa sobom ili sa drugim koji nije sproveden u delo utiče preko naše savesti na šokantnu pojavu straha.
Odavno sam počeo da proučavam svoj strah. Strah zavisi od činioca. Činioci su gotovo sve vrste odnosa u realitetu koji poznajem a postoji i u snu. Svi ti odnosi nemogu se nabrojati na prste jer su stvar svega onoga što nudi život. Ako se malo po malo suzi krug činioca koji ga evociraju kao strah može se preglednije imati perspektiva za odnos prema strahu.
Možda nećete verovati tek tako ovome što ću reći ali zaista sam uvideo da su očekivanja uzrok strahovanju...Čovek se zanese u popisivanje stvari u svome umu i u jednom trenu doputuje svojom svešću u momenat u kome treba da pristupi izvršenju nekog rada...Taj novi momenat rada ima komandu za izvršenje posve novog rada ili posve novog toka misli... Te komande su namera koje smo voljno uskladištili u podsvesti...
Npr. Trebate da putujete gradskim busom, koji polazi u određeno vreme, da bi ste stigli tačno na vreme u firmi ili poslu. Da bi ste postigli da stignete taj bus vaše vreme je ograničeno. Čim ste ograničeni vremenom vaš život je isplaniran i strašno užurban. Vi ne možete sve da postignete što bi ste hteli. Sve ono što bi ste hteli su očekivanja. Očekivanja imaju svoju važnost ili prioritet. U ovom slučaju prioritet je da se stigne za bus. Ako zakasnite za bus biće te nervozni. Dakle, potrebna vam je strategija vremena koja vam je slobodno na raspolaganju. Da bi vreme bilo slobodno vi nesmete biti opterećeni. Ako niste opterećeni na izvršenje komandi, vaša očekivanja su samo nadanja i nećete ih uraditi ako se ne angažujete.

Pazite, ja nisam završio sa svojim nadanjima. Moja nada je da postanem jedan od direktora u firmi. U toj firmi a kao i u svakoj se traži rad i uviđajnost, poštenje, iskrenost...ma gotovo da se traži da čitaš misli ljudima ...Da bih jednoj firmi bio potreban ja moram tačno do tačine da znam šta znači biti potreban toj firmi. Da bih to znao ja moram da otvorim četvoro oči a nikako da živim u iluziji da sam ja taj koji je potreban toj firmi. Ja moram da upoznam sve ljude u toj firmi i imam sliku o njihovim karakterima. Moram naučiti šta očekuju, koje su im nade, koje su im slabosti da bih uspešno izašao u susret svemu što zahtevaju. Za to je potrebno mnogo energije a život se svodi na strategiju. Ja nemam vremena da se plašim ako mislim da proučim vrh te firme. Strah mora da postane moj saveznik da bih otvorio oči tj. da se nebi zanosio tj. da bi integrisao trezvenost kao stožer moga uma.
Stah je takođe nužna posledica.
Vidite, ako su moje dužnosti kao direktora firme da besprekorno obavljam svoju dužnost, to onda znači da ja nemam vremena za onog sebe koji hoće zadovoljstva. Zadovoljstva su skupa investicija koja vode u kolaps sopstvenog sistema uma. Ako hoću uspeh, strategija zahteva usmerena planiranja na zglob nečijih slabosti da bih uspeo da se pokažem i prikažem kao pokrovitelj takvih nedostataka.
S druge strane, svako ko je na vrhu položaja podsvesno se nalazi u još i u jednom položaju - položaju tiranina.
Tiranin je osoba koja od ljudi traži da nemaju sklonosti. Ako neko ima sklonosti, tiranin zna da takav čovek nije dovoljno marljiv i vredan. Tiranin je zahtevan i jedino se on može iskoristiti za uspeh. Tiranin je izvor strahopoštovanja jer i on pošto je čovek zna da je život surov. Život je surov u onoj meri koliko je vrednovanje života. Tiranin polazi od toga da je hrana nužna za život te da se za tu svrhu moraju ubiti biljke i životinje. Ubiti bilo koj život je surovost.
Dakle stigli smo do svrhe...Sve u svemu svrha života je misterija zbog surovosti. Jedna vrsta ubija drugu vrstu i to se zove opstanak. Iz ovoga vidim da je smisao života predatorski nastrojen. Zato i kažem da je strah ono što me upozorava i govori nepoznatim jezikom (možda kristalnim ) da ukoliko nisam na svom mestu, ukoliko sam odsutan pažnjom, ukoliko sam prepustljiv sklonostima, nešto veće od mene može da me pojede za svoj obrok, da bih platio za onoliko pojedenu hranu.

Ne znam da li je bas pametno pisati o situacijama u kojima te je strah savladao, gde nije sve islo kako treba
u mom slucaju to ima kontra efekat (mozda se meni samo cini). Ja suprotno pisem, o istoj situaciji (sve isto samo ja izmenim tok desavanja mojih misli, i mog ponasanja) u kojoj sam se snasla, gde dominiram nad strahom, nema ga uopste. Mozda gresim, al deluje mi nekako pozitivnije, bar da na papiru bude sve kako ja hocu

Krijesnice,hvala ti puno na tvom odgovoru na ovoj temi. Dusa mi zna da su mi ovakvi komentari potrebni. A sad da udjemo u srz problema. Uzrok mog straha je - ja sam ispod drugih i sve sto ja kazem nema cenu niti vrednost,jer moram da slusam onog drugog jer ce mi on pokazati pravi put ili izabrati "bolje" reci nego ja. Slazemo se svi da je ovo uzasno pogresno i da su mi potrebne afirmacije,meditacije... ma samo da se predam svom osecaju u sebi,da mu dopustim da bude tu,da nije pogresno sto je tu,jer on je lekcija za mene i da svakim danom jacam. Ne smem ga kontrolisati,oblikovati,menjati,pojacavati.. Sve sto se trazi od mene je da ne radim nista kad osecam te napade straha. To je moja reaktivnost. Obrazci delovanja na koje sam se navikao. U prebogatom sadasnjem trenutku postoji bezbroj drugih nacina da zivis zivot. Da ja postanem strah,sto bi Stalker rekao,da on bude moj saveznik. Samim tim oslobodicu te rezerve energije koje su prozete strahom i delacu u zivotu bez problema. Imam te promene raspolozenja kad sam sigurniji nego ikad u svoja dela i svoje misli i tad dajem maksimum od sebe da razumem sebe. Mislio sam u pocetku da je to sizofrenija cak i ko zna sta sve. Evo,bas danas sam ustao nekako siguran u sebe. Negde se osetio eho mog straha,ali mi nije bio problem uopste. Sad vise nego ikad razmisljam da krenem sa procesom ponovo Krijesnice,jer mislim da nista necu postici ako svom ozdravljenju dam rok ili sansu da imam toliko i toliko vremena da to izbacim iz sebe. Odvojicu vreme za sebe,imam toliko lepih aktivnosti u zivotu koje volim da je meni zao sto moj strah me odvlaci od njih da uzivam u njima. Imam toliko toga za reci,nekad se zaledim od straha i ne mogu izgovoriti to sto zelim. Imam misao,imam recenicu,a tebi je tesko to da kazes kao kad pokusavas prvi put da poljubis devojku pa onaj trenutak sad treba,sad treba,sad treba... Znam sta mi je raditi,sve mi je poznato kako da integrisem to nezadovoljstvo u sebi,taj strah,to ocekivanje.. Danas provodim jedan veoma lep dan za mene.

Sarah - jesam prestrog prema sebi i to je moja podsvest na neki nacin. Sa strahom mi se pojavila visoka samokritika i samodestruktivnost,jer ne ispunjavam ocekivanja tudjih ljudi,sta ce oni pomisliti jao jao jao... To mi je od roditelja jednog koji je bio prestrog prema meni,ali kako me je pustao u zadnjih dve godine da konacno radim ono sto ja zelim sa svojim zivotom tako sam postao divlji i ranjiv u isto vreme. Samopouzdanje mi je povredjeno jer nema koga da me stiti sa te strane kao pre,ostao sam svoj na svome. Cudno je kako samo sa jednom vaznom osobom promenite ponasanje i sve ono sto ste znali dolazi na test ponovo. Trebam da gradim svoju snagu i ljubav prema sebi. Trebam da oprastam. Nemogucnost prastanja mi zadaje udarce jace nego sto sam mislio. Sam sebe kaznjavam i sam sebi stvaram nepostojeci strah u sadasnjem trenutku. Tvoje prelepe reci su mi sigurno pomogle i ukazale jos jednom na put koji je predamnom. Hvala ti

heheh Suncokret to ima dosta logike. O tome sam i ja pre razmisljao i tako sam cinio u svojoj svesci. Pisao sam misli koje bih voleo da imam,a one koje imam sam ignorisao maksimalno. Verujem da za to su potrebne afirmacije u kojima ih izgovaras i menjas svoju podsvest svakim danom,a negativna iskustva ostavi za trenutke kad si bas slomljen i kad ti se bas to desava. Kapiram da mislis da bas tad treba da pises suprotno. To je zeznuto za mene nekad. U pitanju je subjektivna stvar izgleda. Ali jako zanimljivo to sto si rekla,veoma moguce je da je i to pravi put za nekoga.

Hitheroad91 wrote:Krijesnice,hvala ti puno na tvom odgovoru na ovoj temi. Dusa mi zna da su mi ovakvi komentari potrebni. A sad da udjemo u srz problema. Uzrok mog straha je - ja sam ispod drugih i sve sto ja kazem nema cenu niti vrednost,jer moram da slusam onog drugog jer ce mi on pokazati pravi put ili izabrati "bolje" reci nego ja. Slazemo se svi da je ovo uzasno pogresno i da su mi potrebne afirmacije,meditacije... ma samo da se predam svom osecaju u sebi,da mu dopustim da bude tu,da nije pogresno sto je tu,jer on je lekcija za mene i da svakim danom jacam. Ne smem ga kontrolisati,oblikovati,menjati,pojacavati.. Sve sto se trazi od mene je da ne radim nista kad osecam te napade straha. To je moja reaktivnost. Obrazci delovanja na koje sam se navikao. U prebogatom sadasnjem trenutku postoji bezbroj drugih nacina da zivis zivot. Da ja postanem strah,sto bi Stalker rekao,da on bude moj saveznik. Samim tim oslobodicu te rezerve energije koje su prozete strahom i delacu u zivotu bez problema. Imam te promene raspolozenja kad sam sigurniji nego ikad u svoja dela i svoje misli i tad dajem maksimum od sebe da razumem sebe. Mislio sam u pocetku da je to sizofrenija cak i ko zna sta sve. Evo,bas danas sam ustao nekako siguran u sebe. Negde se osetio eho mog straha,ali mi nije bio problem uopste. Sad vise nego ikad razmisljam da krenem sa procesom ponovo Krijesnice,jer mislim da nista necu postici ako svom ozdravljenju dam rok ili sansu da imam toliko i toliko vremena da to izbacim iz sebe. Odvojicu vreme za sebe,imam toliko lepih aktivnosti u zivotu koje volim da je meni zao sto moj strah me odvlaci od njih da uzivam u njima. Imam toliko toga za reci,nekad se zaledim od straha i ne mogu izgovoriti to sto zelim. Imam misao,imam recenicu,a tebi je tesko to da kazes kao kad pokusavas prvi put da poljubis devojku pa onaj trenutak sad treba,sad treba,sad treba... Znam sta mi je raditi,sve mi je poznato kako da integrisem to nezadovoljstvo u sebi,taj strah,to ocekivanje.. Danas provodim jedan veoma lep dan za mene.

Sarah - jesam prestrog prema sebi i to je moja podsvest na neki nacin. Sa strahom mi se pojavila visoka samokritika i samodestruktivnost,jer ne ispunjavam ocekivanja tudjih ljudi,sta ce oni pomisliti jao jao jao... To mi je od roditelja jednog koji je bio prestrog prema meni,ali kako me je pustao u zadnjih dve godine da konacno radim ono sto ja zelim sa svojim zivotom tako sam postao divlji i ranjiv u isto vreme. Samopouzdanje mi je povredjeno jer nema koga da me stiti sa te strane kao pre,ostao sam svoj na svome. Cudno je kako samo sa jednom vaznom osobom promenite ponasanje i sve ono sto ste znali dolazi na test ponovo. Trebam da gradim svoju snagu i ljubav prema sebi. Trebam da oprastam. Nemogucnost prastanja mi zadaje udarce jace nego sto sam mislio. Sam sebe kaznjavam i sam sebi stvaram nepostojeci strah u sadasnjem trenutku. Tvoje prelepe reci su mi sigurno pomogle i ukazale jos jednom na put koji je predamnom. Hvala ti

Ključ je u samopouzdanju.
Postavlja se pitanje kako ćeš zadovoljiti okolinu? Kojim ponašanjem?
Možda UVEK propuštaš nešto važno u svojoj okolini. Tu mislim na tvoje kontakte. Ti ljudi su možda radili neke stvari a ti nisi našao reči koji su oni očekivali da čuju nego si pratio tokove situacije kao gledaoc.

Zamisli ovako da bih ti objasnio... Jedan otac je bio strog prema svome sinu iz ugla gledišta sina. Taj momak je tokom vremena saznao od oca da on nema ugao gledišta da je bio strog prema njemu. Tom momku i dalje nije bilo jasno ništa jer je živeo u začaranom krugu ponašanja na koje je bio prinuđen. U očima oca nije bilo prinude jer otac ono što je činio tumači kao vaspitanje.

Strah ti je ušao u koske, a to se teško leči.
Iz pričice o vaspitanju možeš zaključiti samo to da je sam vaspitač prinuđen na vaspitanje. Vaspitač je "sitni mučitelj". Sitni mučitelj nas uči lekcijama koje ne vidimo jer nam niko nije pokazao kako se gleda na lekcije. Dakle, mi smo od vaspitača dobili komande ponašanja iz njihove zahtevnosti. Njihova zahtevnost je samo ono što se od njih očekuje da učine pri vaspitanju (iako nisu položili za vaspitača ). Vaspitači nisu krivi ni zašta. Pazi nizašta nisu krivi. Oni u sebi znaju kako treba vaspitati jer su im to njihovi vaspitači preneli. Oni sve što znaju je ono što su videli ili čuli od drugog.
E sad...postoje situacije u životu gde ovaj u koga je strah ušao u koske, zbog straha nije slobodan da prati pravi tok situacije da bi reagovao ispravno.

Evo ti meni šta se desilo...Moj otac je u mojim očima izgledao okrutan i dvoličan. Zbog toga ja nisam imao pravog uvida u razumevanje. On je često ismejavao ljude, rugao im se u mojoj prisutnosti i to na neodoljivo smešan način iako je koristio ružne reči. Mene je to zavodilo i samo mi pružalo sliku u duhovnom oku kako je to zabavno , umesto da mu kažem ono što bi on očekivao a to je da je on veliki šaljivdžija. Pošto ga nisam pohvalio, onda bi se okrenuo protiv mene, nalazio bi mi mane govoreći mi ih otvoreno sa smrtničkim pogledom. Ja nisam imao razumevanja da mi on daje lekcije jer u mom umu su nisu rađale ideje koje bi ga zadovoljile mojim odgovorom.
Nadam se da si razumeo nešto iz ovoga.
Nećeš naći tek tako samopouzdanje, jer moraš savladati SEBE pre nego što reaguješ. Za to je potrebno poznavanje psihe ljudi ali ne ono školsko koje smo sami zaključili da je vezano za psihu nego ono jedinstveno vezano za svaku priliku u kontaktu gde svaka osoba ima svoje sklonosti...dokle, poznavenje namere pokreta čoveka za činjenjem. To je kao da kažem da sa licima ljudi čitaš tačno i šta hoće i koje su im nevolje, pa tek onda da reaguješ.
Ja sam SEBE savladao tako što sam rešio da konačno umrem. Umreti u figurativnom smislu. Kada se jednom umre na ovakav način onda ono SEBE koje ishitrije reakcije više ne vlada procesom razumevanja jer je ta instalacija izbrisana sopstvenom željom namere radi koncepta samopouzdanja.

E kad budes o ljubavi mogao ovoliko slova da otkucas, onda ce ti biti jasno i ko si i gde si i gde ides...

Hitheroad, sto rece Krijesnica, svi smo mi malo poremecni.
I svi smo prosli kroz neke svoje promene, izazove ( portale, ja ih tako zovem)
I na zalost, normalan si i proci ce. Tvoj mladi mozak sad radi brzinom svetlosti, usporices ga, vremenom, zeljan je svega i sve hoce da iskusi i da se pita.
STRAH JE ILUZIJA, sve sto je neljubav je iluzija te masine u mozgu.
hehehe imam i ja svoje sveske, pune svakavih misli, kad slusam vas mozda sam i ja bila anksiozna a da toga nisam bila svesna.
Zivot me voli, uvek i svuda i uvek sam bezbedan
Trebalo mi je malo vremena da poverujem u ove reci koje su istina za sve nas. Ove reci su mi donele olaksanje, da postoji sila koja vodi racuna o meni ( o nama svima), a da je samo iluzija u mom mozgu da ja kontrolosem situacije. Dovoljno je samo da poverujes u ljubav i to je sva mudrost.

Kad malo razmislim, da nema ovih preispitivanja mozda bi nam bilo dosadno, navikli smo da nam se desavaju problemi, zidovi, smatramo da ne vredimo dovoljno. A kome to??? Ko to kaze ?? Ko je odredio parametre mernih jedinica za nejednakost??

Ljubav ne meri, ne poredi se, ne plasi se, ne skriva se, ne povredjuje...ljubav prosto jeste.

Evo sta kaze Nil Donald Vols u svojoj 1. knjizi od 3 "Razgovori sa Bogom" upravo to sada citam

Svaka radnja koju ljudsko biće preduzima je zasnovana na ljubavi ili strahu, ne
samo one koje su vezane za meñuljudske odnose. Odluke od značaja za posao, industriju,
politiku, religiju, obrazovanje mladih, socijalne programe vaših nacija, ekonomske ciljeve
vaših društava, odluke vezane za rat, mir, napad, odbranu, agresiju, povlačenje; odluke da
se bude gramziv ili velikodušan, da se sačuva ili podeli, ujedini ili razjedini - svaki mogući
slobodni izbor koji ikada preduzimate, proizilazi iz jedne od samo dve moguće misli koje
postoje: misli ljubavi ili misli straha.
Strah je energija koja steže, zatvara, uvlači, beži, skriva, otima, oštećuje.
Ljubav je energija koja širi, otvara, odašilje, ostaje, otkriva, deli, leči.
Strah pokriva telo odećom, ljubav nam dozvoljava da stojimo nagi. Strah grabi i
nagriza sve što imamo, ljubav daje sve što imamo. Strah drži zatvorenim, ljubav drži
dragim. Strah zarobljava, ljubav oslobaña. Strah nagriza, ljubav ublažuje. Strah napada,
ljubav oporavlja.
Svaka ljudska misao, reč i svako delo zasnovani su na jednom ili drugom osećanju.
Vi tu nemate izbora, jer ne postoji ništa drugo što bi se još moglo birati. Ali imate slobodu
izbora za koje od ovih osećanja ćete se odlučiti