-strah-

[jelena]

Moj najveći strah odkad pamtim sebe je bio strah od smrti ,da ću umreti a da neću ispuniti nešto što bi trebala.
Bilo je tu još puno strahova od izgubljene ljubavi,neispunjenja želja,bolesti,gubitka dragih osoba,od zlih ljudi,od šefa itd.Stalno strah,strah,strah....

Dok nisam rekla DOSTA.

"jer ako se neplašiš da umreš onda se ne plašiš da živiš"

Ne želim se više bojati.

Želim živetii punim plućima.

Radovati se životu a ne bježati od njega držeći se grčevito za budućnost,kao da će mi ona nešto bolje donjeti neko olakšanje.MA GLUPOST.

I tek tada kada sam udarila šakom od sto, kada sam počela preuzimati odgovornost za svoje postupke ,tek onda sam pustila ljubav u svoje srce.Jer kada se počnemo rešavati straha onda puštamo ljubav u svoje srce.Jer ljubav i strah neidu zajedno.
Tada trasformišemo strah u ljubav.

Definicija straha je:"misao da nećemo biti u stanju da dobijemo ono što mislimo da nam je potrebno"

"osoba kojoj ništa nije potrebno ne strahuje od ničega"


Dali ste spremni transformirati strah u ljubav?

Dali ste spremni preuzeti odgovornost za svoje postupke,i pustiti SVEST u svoje srce?

Koji vaš najveći strah vas je motivisao da započnete svoju transformaciju?

Pišite svoja iskustva i suočavanja sa najvećim strahovima,koliko njih je još ostalo u vama?


Evo jedan video o strahu:
http://www.youtube.com/watch?v=tnGwKOPX ... re=related

[marinija]

Au kakav video,"strah je objava potrebe".Svaka cast

[Linda]

Sto smo vise skocentrisani za strah od bilo cega/koga, sve vise tom nekom ili tom necem pridajemo moc koju, realno, to nesto ili taj neko nema. To samo govori o fokusu, raste ono na sta smo usmereni. Cesto to radimo nesvesno, tako smo programirani da se tako izrazim. Kada vec to spoznamo, neophodno je reprogramiranje pod hitno! Vrlo je cesta pojava plasenja i sa medija gde se samo kao ostvareni podrazumevaju bogati, atraktivni,ostvareni emotivno itd. Ako neko nema nesto od toga ili sve navedeno, pod uticajem sredine koja javno ili pritajeno vrsi pritisak, on ili ona pocinje da se plasi da li ce ikada naci placeniji posao, naci decka/devojku, ostvariti se kao roditelj, kupiti kucu ili stan , bla, bla, spisak beskonacan. Pre 10 godina gledala sam film- Americka lepota-. Mocan film ako mene pitate U jednoj sceni, jedna od glumica slusa cd i ponavlja poruku- Odbijam da budem zrtva-. i kada zaista prestanemo da se ponasamo kao zrtva a sve zrtve se boje, tek tada imamo SVE. Imamo sve jer smo sebi dali pravo na to! Strah- STOP!

[ajna]

" А meni se cini da je strah najveca sramota ovog svijeta, i najvece ponizenje covjekovo, Izmahnut je nad njim, kao bic uperen u grlo, kao noz. Covjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime kao vodom. Plasi ga sudbina, plasi ga sutrasnji dan, plasi ga vladajuci zakon, plasi ga mocniji covjek, i on nije ono sto bi htio biti, vec je ono sto mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrasnjem danu, poslusno ponavlja zakon, ponizno se smijesi mrskom mocnom covjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sacinjena od straha i pristajanja." Mesa Selimovic

Ja sam naucila da se smijem strahu, a vi'?

[sarah]

Meni se desilo da mi se u prošlosti realizovao jedan od najvećih strahova od gubitka...a kad ti se tako nešto desi u životu ti postaješ suočen sa ozbiljnim izazovom ili da se predaš osećanju da ga osvestiš, ili da bežiš. Tek kad shvatiš razarajuću moć razmišljajućeg Uma, na koji je društvo kojim vlada strah izvršilo presudan uticaj možeš da počneš da se suprotstavljš izaovu raznorodnih strahova. Ekart Tol je to fenomenalno objasnio navođenjem grančne situacije u kojo je neko suočen sa svojim najvećim strahom i u tom suočavanju naprasno postaneš svestan svog Bića koje nije tvoj Um, koje je odvojeno od Uma i njegovih projekcija...Kada se baci svetlost svesti na tamu koja je strah, on nestaje i postaje svest o Biću o miru i spoznaji da će sve biti uredu...
Ono što je još češće su manji strahovi kao što je npr. strah od autoriteta itd...koji su samo projekcija nesigurnosti Ega i potrebe da non stop bude zadovoljen, lako je zaista najlakše pobediti strah kad se oslobodiš Ega i njegovih reakcija, onda osetiš svu nepotrebnost drame koju Um stvara kad je ugorožen...
Toplo i od srca preporučujem svakome knjigu Ekarata Tola "Moć sadašnjeg trenutka" jer kako on kaže strah je patnja koja je buduće ili prošlo vreme, a ako se fokusiramo na sadašnji trenutak u nama je samo mir i radost našeg Bića

[jelena]

Au kakav video,"strah je objava potrebe".Svaka cast

Potpuno si u pravu ovaj video me i potaknuo da započnem ovu temu.Slušala sam ga nekoliko puta.

SARAH;
Jako lepo si to objasnila.

Što se tiče knjige "moć sadašnjeg trenutka"knjiga je odlična i ja je preporučujem onima koji ju još nisu pročitali.

Kao što kaže Ekhart strah možemo prevazići prihvatajući ga sad u sadašnjem trenutku,ne opirujući mu se ne bježeći;već biti ga svestan i osetiti ga u potpunosti jer samo tako ćemo ga pobediti bacajući SVEST na njega jer baš sva negativnost nestaje uz prisustvo svesti (u prisustvu svesti straha nema).
Jako mi se svđaju njegovi savjeti zato što su prirodni lako se prihvataju i po njima se može živeti samo treba svesno pratiti misli i emocije.
Naj važnije je nereagovati na tuđe provokacije i žaljenje ostati posmatrač tako im nedajemo snagu,ostajemo svesni i zaštićeni.

Glavni ključ je sadašnji trenutak.

[tamaris]

Hmm...Meni licno su neki moji strahovi dosta pomogli, narocito onda kada sam ih materijalizovala . Shvatila sam sustinu i kapacitet sopstvene stvaralacke moci i kreativnog duha, okrenula sam kormilo na drugu stranu i krenula istim intenzitetom .Zivot je mnogo lepsi moram vam priznati. Sami biramo da li cemo ziveti sopstveni pakao ili sopstveni raj.

[Mila]

U savladavanju strahova pomaze mi kada se setim da, ma sta se dogodilo, to me nece ubiti (osim ako me stvarno ubije, ali dusa je vecna pa cu opet otici negde da zivim ). Cak i ako napravim velike greske u zivotu, skrivim gubitak necega sto mi je veoma vazno; zivot ide dalje. Uvek se desava nesto novo, a iz gresaka mogu da izvucem zakljucke koji ce mi pomoci u buducnosti. I pored toga, niko nema savrsen zivot; svakome nedostaje nesto krupno, ali ljudi uprkos tome mogu da budu srecni.
Ne suocavam se sa svim strahovima, za neke pobede mozda jos uvek nisam spremna. Ali svaki put kada sam se suocila sa nekim strahom, to me je ucinilo jos hrabrijom, samosvesnijom i iskusnijom.

[jelena]

Hmm...Meni licno su neki moji strahovi dosta pomogli, narocito onda kada sam ih materijalizovala .

Da u pravu si strahovi kao i svi drugi osećaji postoje da bi nas uputili na pravi put.Od osećaja jako puno učimo oni su naši putokazi da pravilno koračamo stazama života i duhovnog razvoja.

Recimo: pogledajmo životinje njima strah intuitivno javi kada su u opasnosti i vodi ih kroz život štiti ih od suočavanja sa još većim opasnostima.
Ali kada su na sigurnom oni taj strah zaboravljaju i nastavljaju sa životom kao da se ništa nije ni desilo.POTPUNO ŽIVE U SADAŠNJEM TRENUTKU.(od životinja mnogo možemo naučiti).

Ali kod nas problem nastaje što mi i kad se sklonimo od opasnosti i dalje živimo u prošlosti i dalje nas proganja taj isti strah i pitanja (šta da se nešto desilo,šta ako se ponovo nađem u toj opasnosti,hoću li biti spremna prepoznati je i suočiti se sa njom itd.)tada nas taj isti strah koči da živimo u potpunosti u sadašnjem trenutku.(tog straha treba da se rešimo)

Evo još jedan primjer o životinjama kada gledamo (patke,guske itd.) kada se međusobno bore za teritoriju.Poslje te borbe one samo otresu krilima oteraju svu negativnost i nastavljaju dalje uživati u sadašnjem trenutku.

Tako bi i mi trebali učiniti u raznim situacijama negativnu energiju ostaviti tamo gdje joj je i mjesto u prošlosti...

[leci]

Nemam pojma šta je to, he he he šalim se naravno imam neka pojma, he he he
Meni se najviše sviđa što gosn Volš kaže, život je avantura!

Strah je super, jer nam upravo pokazuje šta je to što moramo menjati kod sebe, ako želimo biti slobodno ljudsko biće.
Živimo u svetu dualizma i da bi shvatili šta je sloboda, moramo proći kroz strah!
Mnogi kažu da program straha potiče još iz vremena kada nam je bio ne ophodan da bi preživeli, još kada smo bili pećinski narod, i to je tada imalo smisla ali sada je vreme gde se čovek sve više konektuje sa sobom i želi biti svoj i slobodan, tako da strah može slobodno da se uplaši od nas!