Forum Ratnika Svetlosti

Verujem da je svest potencijal čiste energije kao pokretačka sila Kosmosa. Kroz reinkarnaciju mi prolazimo kroz pročišćenje u ovoj trećoj dimenziji, dok je naš drugi tj siri deo nas još uvek sa izvorom iz kojeg smo potekli, ili Bogom. Taj izvor ili Bog vrši refleksiju čiste energije na nas, i stimuliše nas da dosegnemo iskustvo jednote, tako što postajemo svesna celina za sebe kroz različita životna iskustva. Mi učimo da postanemo kreatori kroz kntraste treće dimenzije, mi se čistimo prolazeći kroz više ili manje negativna iskustva dok naš potencijal čeka da evolucijom naše svesti dosegnemo materijalizivanje u nekoj drugoj, višoj dimenziji. ... I sve duše koje su postale svest u ljudskom biću ranije su bile biljke i životinje, mi smo evolutivna bića, a naš potencijal je da postanemo istinsko ljudsko biće ili ti svetlost
Po meni je ovaj tekst interesantan po tome što je opisno predstavio sliku buđenja ili osvešćivanja ljudi o svojoj iskonskoj prirodi i povezanosti sa planetom...a ta naša priroda i povezanost sa svim živim ne bi postojala da nije reinkarnacije...

Tko kaže da se duše reinkraniraju samo u 3D, i to samo na Zemlji? Pa pogledajte koliki je svemir! Da smo sami u svemiru, može reći samo Ego.
Smatram da Izvor nema granica, stalno se širi, što znači da se može roditi beskonačno mnogo duša, pa i ako se jedna duša treba roditi ponovno, sumnjam da će se to svaki put dogoditi na Zemlji, u ovoj dimenziji. Živimo u višedimenzionalnoj realnosti, ovo što vidimo ovdje tek je sitni djelić, komadić prašine, u odnosu na kompletnu sliku.

Krijesnice ni ja ne mislim da smo sami u svemiru, ali u ovom sličaju sam komentarisala predhodne postove koji aludiraju na proces reinkarnacije na zemlji pa nije neophodno ići dalje od iznošenja mišljenja o tome šta se konkretno dešava sa našom planetom koja je u prelaznom periodu i koja još uvek jeste u 3D.
Ljudi mi tako malo znamo u odnosu na istinu koja čeka da nam bude razotkrivena, a to se treba zaslužiti praćenjem svojeg unutrašnjeg bića, naša intuicija nam može uvek reći koje su informacije istinite a koje nisu...

Znate sta, mene reinkrnacije u citava ova stvar sa kojoj se slazem sa sarah cini jako srecnom , a ja se poistovecujem sa stvarima koje mi cine srecnom i verujem jako u njih , doduse cela ta ideja i bez toga svega jeste moje ubezdjenje i najlaksi nacicin za shvatanje ovog sveta i ljudi koji me okruzuju.
tako da, verujem i nadam se da je bas sve upravo tako.
...ako nista drugo dovoljan je razlog moja sreca i razumevanje drugih ljudi.
davno je meni Leci urezala jako mudru recenicu (ja sve pamtim i upijam ko sundjer pogotovo ono korisno ) "Da li zelis biti srecan ili pametan?!"
po 100ti put - srecna!

i smatram da iz kritika na ovaj tekst, kome god da ga dam da procita mogu da priblizno zaknjicim iz reakcije te osobe na kom je stepenu budosti i koliko je otvoren za duhovne, nove i apstraktne stvari.
:*

sarah wrote:Krijesnice ni ja ne mislim da smo sami u svemiru, ali u ovom sličaju sam komentarisala predhodne postove koji aludiraju na proces reinkarnacije na zemlji pa nije neophodno ići dalje od iznošenja mišljenja o tome šta se konkretno dešava sa našom planetom koja je u prelaznom periodu i koja još uvek jeste u 3D.
Ljudi mi tako malo znamo u odnosu na istinu koja čeka da nam bude razotkrivena, a to se treba zaslužiti praćenjem svojeg unutrašnjeg bića, naša intuicija nam može uvek reći koje su informacije istinite a koje nisu...

Eeeee, ma moja poruka se isto odnosila na ono prethodno, tebe nisam komentirala jer se slažem.
Stvar je u tome da ljudi, govoreći o životu, Bogu, smrti, uvijek vide samo planet Zemlju. Kao da Bog (Izvor, Tvorac, nije bitno) visi samo nada njom i tu obavlja svoje poslove. A šta s ostatkom prostora? On tu visi za ukras? Ja bih rekla da i tamo ima dosta posla.

I potpisujem sve što je Jovana rekla.

Zapita se tako jedna ćelija u ljudskom organizmu o smislu života. Htela je da nauči što više i o sebi i o sveukupnom postojanju u Univerzumu. Koja je svrha mog postojanja, pitala se ćelija? Pitala je i ćeliju do sebe, sa kojom, zajedno sa još par miliona istih, čini jedan ljudski organ, da li je i ona razmišljala o tome... Ćelija do nje joj je odgovorila da je to ne zanima. Njena svrha je da obavlja poslove koji su joj povereni, da živi i da umre. I dalje je ne zanima... Ali, radoznala ćelija je i dalje tragala za istinom... Slučajno je, dok je trebalo da prenese signal za promenu režima rada organa kod koga je zaposlena, srela drugu ćeliju koja je takođe okrenuta ka istraživanju i samospoznaji... Tako su one zajedno napredovale, skupljale znanje i iskustvo da bi shvatile u čemu je poenta... ...


Hm, interesantno... može od ovoga divan roman ispasti...

Nego, da se vratimo na temu. Sve u Univerzumu postoji upravo zbog toga što treba tako. Ne postoji nijedan drugi razlog. I sve što postoji može se razložiti i sabrati u beskraj... Negde na sredini tog beskraja, a možda to i nije sredina nego je bliže nekom kraju ( ) nalazi se čovek. I on se, kao i Univerzum, sastoji od velikog broja ćelija, energija i ko zna čega sve ne. Kako to sve funkcioniše u ljudskom organizmu nije mi jasno. Mogu da naslutim neke detalje, i oni me fasciniraju, ali sam siguran da je daleko više onoga što ne mogu ni naslutiti. Pored tog čoveka stoji drugi čovek... Po građi su identični, sastoje se od istih supstanci, a totalno su različiti... E, to tek fascinira... Svako od nas je Univerzum u malom, i svi smo mi mali deo Univerzuma. Ogromno smo mi prostranstvo koje treba istražiti, svi odgovori su tu, u tom prostranstvu... A da bi bilo lakše, tu su drugi primerci ljudske vrste koji takođe treba da istraže svoje prostranstvo... I zato, gledajmo druge sa poštovanjem sa kojim posmatramo Univerzum (jer oni i jesu Univerzum u malom) i mnogo ćemo stvari tako saznati...

Zorane, divne riječi, hvala

Zaista lepo rečeno Pozdravljam sve vas divne radoznale ćelije...I da ne zaboravimo ko traži na kraju će naći, ko pita biće mu odgovoreno, ali samo ako slušamo srcem

sarah wrote:Zaista lepo rečeno Pozdravljam sve vas divne radoznale ćelije...I da ne zaboravimo ko traži na kraju će naći, ko pita biće mu odgovoreno, ali samo ako slušamo srcem

A zašto moramo! da mislimo da je srce glavni organ? Jeste da put treba izabrati srcem, ali to podrazumeva celo telo. Po meni, glavni deo tela je stomak, zato što se tu čovek i rodi i umire.
Ako se moji tabani slažu da koračam putem ratnika, to je put srca.
U filozofiji koju sam prvo učio u zajednici sa borilačkim veštinama, učilo se a ja to primenio, da se misli trbuhom.
U drugoj filozofiji sam tek spoznao zašto je prva filozofija u pravu: volja kao sila izvire iz okoline pupka.

Mogu samo još naglasiti da centar tabana i centar listova dovode srce u snazi samo ako je njima dobro. A ako ćemo samo srce da gledamo, može brzo da se dobije tumor ili rak, i skončaš a da ne trepneš

Ako srce ne posmatramo samo kao ogran, već i kao simbol ljubavi koju imamo za sebe i druge, onda tu spada i središnji deo pleksus kao i sva dubina osećanja i intuicije koje nas vode U životu ništa nije bitnije od toga da se vodiš ljubavlju