Forum Ratnika Svetlosti

Mislim da je to duboko uživljavanje u tuđe probleme čak način da ignorišemo naše probleme...

U mom slucaju nije; ja sam i te kako svesna svojih problema, i vec 10-ak godina radim na samorazvoju, sto znaci da sam pocela vec sa 15-16 godina . Ali, imala sam stav da je pravi prijatelj samo onaj koji se duboko uzivi u tvoj problem, i posveti se njegovom resavanju. Srecom, upoznala sam ljude koji su mi pokazali drugaciju ideju o prijateljstvu; o onome ko te saslusa, kaze svoje iskreno misljenje, a onda te pusti da sam odlucis sta je za tebe.

Ja nemam neka posebna ogranicenja koja bi bila vredna pomena. Ako ikad naletim na neko ocisticu to u hodu i gotovo. No big deal.

@Mila To je najlepše

@ Mila Tako je, ma samo pozitivnim duhom, radošću možemo nekome pomoći i nama se tako može pomoći. Zamislite situaciju: umorna, iscrpljena, potpuno napeta dolazim sa posla kući, gde me čeka partner koji je nasmejan, koji je vedar, koji je fokusiran na sve pozitivne aspekte našeg života. Istog menta mi stavlja osmeh na lice, i ja počinjem da primam njegov virus pozitive. Pretvaram se u potpuno drugu osobu. Odjednom, ništa mi više nije tako sivo i opterećeno, nisam umorna, ma zaboravila sam na umor. Uživam u sadašnjem trenutku i srećna sam...
Takav muž može da mi pomogne i podigne me sa dna. Kao i ja njega, u obrnutim ulogama
Pozitiva je zarazna, i ne možemo joj odoleti. Ona pleni i uvek je dominantna zato što svako od nas najviše na svetu želi biti voljen i srećan jer je to naše pravo po rođenju. Sigurna sam u to

Ma samo kad kreneš od postavke da uvek imamo u sebi sve što je potrebno da bi rešili sve situacije u kojima se nalazimo, onda ti je jasno da drugima najviše pomažeš kada im kao prvo ne staneš na put i preuzmeš krst, i kao drugo time što ih svojim ultra radosnim duhom podstičeš da se pokrenu.

@Mina u Sreci Blago tebi! <3

Ja sam takav stav preuzela od djeda i tate. Djeda je nakon II svj.rata bio direktor nekog poduzeca gdje su uzgajali svinje. Jedna svinja je uginula i on je rekao da on nece traziti krivce medju jadnim radnicima. Onda je preuzeo mjesto u miliciji pa je nakon nekog vremena rekao da ne zeli ganjati i hapsiti jadne ljude pa je otisa u zidare. Tako je i tata, pbunio se protiv nepravde u firmi i prepustio rukovodeci poloza, stan prepustio drugima a mi smo dugo zivjeli u garsonjeri.

Nastavila sam i ja pa zbog ljubavi prema sefici koju je direktor htio zamijeniti sa mnom, otisla sam i dala otkaz. Iz toga je proizasla krivnja i ogorcenje. Krivila sam sebe i druge i neiscrpno analizirala proslost, sebe,ljude...Prekinula sam s tim! Moja mama je uvijek govorila da mi je srce blizu dupeta. Mislila je kako sam osjecajna...i to je jos jedino ostalo ...

Oovako kad vas citam prosto mi je srce puno radosti. Vi ste ljudi buducnosti i svaki pomak u pozitivnom razmisljanju je gigantski. Ja sam sigurna da cete svi ostaviti iza sebe ta ogranicenja i vec vidim kako se jedan po jedan javljate zadovoljni. U mojoj veziji buducnosti svet je sareno mesto u kome je svako svestan svojih emocija. Samo napred!