Evo, što se tiče trenutnih iskustava nakon Procesa.. Moram priznati da nije tako lako održati tu svjesnost, koliko se čini. Međutim, neke loše navike od prije sam s lakoćom promijenila. Pušač sam, i prije bih palila cigaretu i na najmanji znak nelagode. Sada nema šanse da ću zapaliti ako sam ljuta, tužna ili uplašena. Tek tada to neću učiniti! Dopuštam svakoj emociji da prođe kroz mene, više ništa ne potiskujem. Ako pušim, onda pušim zbog samog čina, a ne zato da bih nešto riješila. Isto tako, pušim puno manje, a puno puta sam i ugasila cigaretu nakon dva dima jer mi je jednostavno nepotrebna. Tko zna, možda ih jednog dana i bacim u smeće.
Fizički se isto bolje osjećam. Više nisam toliko osjetljiva na neke vrste hrane koje su mi prije stvarale problem.
Također, učinak meditacije je sada puno brži i jači. U svaku meditaciju ulazim povezanim disanjem, i na isti način izlazim iz nje. Neki put i ne pokušavam upravljati disanjem, a ono se poveže samo od sebe - izgleda da je tijelo prihvatilo novi ritam.
Proces prisutnosti
Re: Proces prisutnosti
To je super, drago mi je da pusis manje i razmisljas cak i o ostavljanju, to je velika stvar. Ja sam nepusac i podrzavam svakoga da se ostavi te lose navike, i prekrasno je ako je proces delovao na tebe da znatno smanjis tu naviku. Da, i sama se slazem sa tobom, iako sam ja jos u proces, da nije jednostavno odrzati svesnost sadasnjeg trenutka, ali je vremenom sve lakse i lakse, kao i sa meditacijom i disanjem.
Imagination creates reality. 
Re: Proces prisutnosti
Da li je moguce da niko nema nova iskustva da podeli sa nama ovde 
?? 
?? Imagination creates reality.
Re: Proces prisutnosti
Zdravo svima još jednom.
Nisam se javljala neko vreme, prolazila sam kroz nedelje procesa a dogadjaji su se javljali toliko brzo da sam pod utiskom svega totalno pogubila kompas.
Nalazim se u devetoj nedelji Procesa. Ono što mi se dešavalo kroz prethodne jeste sledeće:
1. Teško sam podnela vežbe u vodi. Nisam mogla da dišem mada sam pokušavala i 15 min jeste proteklo. Vrućina koja se javljala donosila je osećaj da će me ugušiti.
2. Glasnika je sve manje i manje.
3. Odredjene osobe "otvorile" su se ka meni iako smo bili u prilično hladnim odnosima. Imam utisak da se desilo ČUDO i da me vide drugim očima. Da me vide kao na rentgenu i da mogu da vide istinu a ne svoju projekciju.
4. Na probleme koji su se pojavljivali sam odgovarala i rešili su se brže nego što sam mogla i da pomislim. Jednostavno su se vrata otvarala, vrata ka rešenjima problema.
5. Paradoks ili ne, osećam se smireno, pametnije, da mogu ostvariti sve, da želim da dajem i pružam više neko ikad jer me ljudi sada vide "pravim" očima.. dok sa druge strane disanje i dalje donosi suze, bol...
6. Dešava mi se da svesno disanje ne uspem da povežem ujutru sedeći i žmureći već to radim na putu za posao, hodajući. Nisam htela da padam u "dramu" niti da sedim na silu a znam da ću kasniti na posao. To ne bi bilo to te sam svoj problem rešavala "u hodu". Jednostavno, osetila sam da je prisutnost tu kada je prizovemo, sedeli, šetali. žmureli, gledali..
Ovo su moji najupečatljiviji utisci..
Veliki pozdrav za sve vas!
Nika
Nisam se javljala neko vreme, prolazila sam kroz nedelje procesa a dogadjaji su se javljali toliko brzo da sam pod utiskom svega totalno pogubila kompas.
Nalazim se u devetoj nedelji Procesa. Ono što mi se dešavalo kroz prethodne jeste sledeće:
1. Teško sam podnela vežbe u vodi. Nisam mogla da dišem mada sam pokušavala i 15 min jeste proteklo. Vrućina koja se javljala donosila je osećaj da će me ugušiti.
2. Glasnika je sve manje i manje.
3. Odredjene osobe "otvorile" su se ka meni iako smo bili u prilično hladnim odnosima. Imam utisak da se desilo ČUDO i da me vide drugim očima. Da me vide kao na rentgenu i da mogu da vide istinu a ne svoju projekciju.
4. Na probleme koji su se pojavljivali sam odgovarala i rešili su se brže nego što sam mogla i da pomislim. Jednostavno su se vrata otvarala, vrata ka rešenjima problema.
5. Paradoks ili ne, osećam se smireno, pametnije, da mogu ostvariti sve, da želim da dajem i pružam više neko ikad jer me ljudi sada vide "pravim" očima.. dok sa druge strane disanje i dalje donosi suze, bol...
6. Dešava mi se da svesno disanje ne uspem da povežem ujutru sedeći i žmureći već to radim na putu za posao, hodajući. Nisam htela da padam u "dramu" niti da sedim na silu a znam da ću kasniti na posao. To ne bi bilo to te sam svoj problem rešavala "u hodu". Jednostavno, osetila sam da je prisutnost tu kada je prizovemo, sedeli, šetali. žmureli, gledali..
Ovo su moji najupečatljiviji utisci..
Veliki pozdrav za sve vas!
Nika
Everything is possible when you believe.....
-
Krijesnica
Re: Proces prisutnosti
Vezano za broj 3, isto se dogodilo i meni. Treba imati na umu da smo svi jedno. Iluzija da nije tako nastaje kada iskrivljenu sliku o sebi počnemo projicirati na druge ljude. Budući da je slika iskrivljena, ne vidimo ono što jest, pa tako ne vide ni oni. Nakon što smo se očistili, slika postaje jasna i shvaćamo da smo svi zrcala jedni drugima. Ti si postala ono što doista jesi, pa je to vidljivo ljudima oko tebe. Budući da oni zrcale tu sliku, i oni tebi postaju jasniji, lakše ćeš pronaći razumijevanje i suosjećanje za njih, jer vidiš sve ono što je dosad bilo skriveno, a time i neshvatljivo.
U početku mi je bilo nezgodno da ljudi koji me dosad nisu mogli shvatiti odjednom počnu očitavati svaku moju emociju, moj način razmišljanja, moje otpore i namjere. Ali, s druge strane, zašto da to skrivam? Ako si ne dopustimo da vidimo istinu, nego projiciramo laž, onda će i svi naši odnosi biti upravo to - lažni.
U početku mi je bilo nezgodno da ljudi koji me dosad nisu mogli shvatiti odjednom počnu očitavati svaku moju emociju, moj način razmišljanja, moje otpore i namjere. Ali, s druge strane, zašto da to skrivam? Ako si ne dopustimo da vidimo istinu, nego projiciramo laž, onda će i svi naši odnosi biti upravo to - lažni.
Re: Proces prisutnosti
Hello everyone!
Na kraju sam devete nedelje.
Prvi put za svo ovo vreme mi se dešava da pri svesno povezanom disanju osećam neki mir. Nema suza....
Da li ovo znači da je integrisanje uspelo ili da sam na pravom putu? Hm.... Odgovor će doći sam.
Radujem se da ću uspeti da ovo završim!
Utisci na kraju (mada rekla bih novom početku) ovog puta....
Nika
Na kraju sam devete nedelje.
Prvi put za svo ovo vreme mi se dešava da pri svesno povezanom disanju osećam neki mir. Nema suza....
Da li ovo znači da je integrisanje uspelo ili da sam na pravom putu? Hm.... Odgovor će doći sam.
Radujem se da ću uspeti da ovo završim!
Utisci na kraju (mada rekla bih novom početku) ovog puta....
Nika
Everything is possible when you believe.....
Re: Proces prisutnosti
Hvala Krijesnice! 
Proces me je naučio strpljenju. Bolje osećam, bolje slušam, bolje vidim i čujem.
Život je čaroban kada smo U njemu, ovde, sada. Boje življe pa i kada je belo, sneg, zima. Mnogo je više nijansi. Ljude srećeš i sada te svake oči pogledaju.
Lepota je svuda oko nas samo treba otvoriti oči za nju.
Ako neko bude čitao ove postove u želji da nadje razloge "za" i "protiv" ulaska u Proces ili zabludi da će čarobni štapić da učini da se tak neko oseća bolje evo mog razmišljanja:
Osećaćete bolje sve oko sebe, stvari ćete videti onakvim kakve one jesu, a ne onakvim kakvim vi mislite da jesu. Kada se sve neintegrisano integriše eto promene u kvalitetu sadašnjeg iskustva. Ovo je nesporno i to SE DEŠAVA.
Veliki pozdrav za sve vas!
Nika
Proces me je naučio strpljenju. Bolje osećam, bolje slušam, bolje vidim i čujem.
Život je čaroban kada smo U njemu, ovde, sada. Boje življe pa i kada je belo, sneg, zima. Mnogo je više nijansi. Ljude srećeš i sada te svake oči pogledaju.
Lepota je svuda oko nas samo treba otvoriti oči za nju.
Ako neko bude čitao ove postove u želji da nadje razloge "za" i "protiv" ulaska u Proces ili zabludi da će čarobni štapić da učini da se tak neko oseća bolje evo mog razmišljanja:
Osećaćete bolje sve oko sebe, stvari ćete videti onakvim kakve one jesu, a ne onakvim kakvim vi mislite da jesu. Kada se sve neintegrisano integriše eto promene u kvalitetu sadašnjeg iskustva. Ovo je nesporno i to SE DEŠAVA.
Veliki pozdrav za sve vas!
Nika
Everything is possible when you believe.....
-
Krijesnica
Re: Proces prisutnosti
Lijepo si to rekla i posve se slažem s tobom.
Promjena uvijek kreće iznutra. Proces ne mijenja nikoga i ništa, mijenja se samo naša percepcija prolaskom kroz date vježbe. I to je dragocjeno.
Svakome tko se upusti u ovo putovanje pruža se iznimna prilika da konačno počne aktivno sudjelovati u svom životu, da iskreno doživi sve što se događa oko njega, pa i u njemu. Iznutra i izvana je jedno te isto, granica između to dvoje se gubi. Osoba počne uočavati energetsko polje koje nas sve povezuje, počne osjećati protok informacija između sebe i svoje okoline, pojedinac i okolina postaju jedno. Primjećuje se skriveno značenje u svemu što vidimo, čuju se poruke i lekcije koje se skrivaju u svakom doživljenom iskustvu. Otvara se veza između duše i njezinog Višeg Ja.
I iako sam se ranije smatrala jako suosjećajnom, tek sada vidim što znači prava empatija. Više ne uklanjam pauke koji mi vise u ćošku sobe. Čak i u njima prepoznajem male duše koje su tu pronašle dom, koje traže sklonište i mir. Oni ne diraju mene, ja ne diram njih. U svačijem dramatičnom nastupu vidim samo žudnju za ljubavlju, stoga se više ne branim ni od koga, jer nitko zapravo ne napada. Bol koju mi netko želi nanijeti, je samo bol koju oni sami osjećaju.
Jedna od najboljih stvari koje sam zaradila kroz Proces je novo shvaćanje ponašanja Univerzuma. Univerzum/Izvor/Stvoritelj, kako god ga nazivali, ima jako dobar smisao za humor. Često voli biti ironičan. Sa mnom se bome našalio... U osmoj vježbi Procesa sam doživjela fizički obračun sa psom. Tu su se pobudili zbunjujući osjećaji iz djetinjstva. Kao malu me je napao jedan pas ispred moje zgrade. Bio je lutalica i ja sam ga podragala, njemu se to nije svidjelo pa je počeo trčati za mnom, htio me ugristi. Na svu sreću, mama je bila u blizini pa me obranila. I prvi i drugi pas bili su mješanci mršave građe i žute boje.
Da stvar bude bolja... U vrijeme kad me napao pas tijekom Procesa, najbolji prijatelj nabavio je malenu kujicu mješane krvi. Kad je narasla, shvatila sam da je identična kao ova prva dva psa! Visoka, mršava, žute boje. 
I tako ja sad imam priliku ponovno ostvariti bolji odnos sa psima, naučiti komunicirati, prepoznavati njihove želje i namjere. S tom kujicom se odlično slažem, postala mi je dosta privržena, s vremenom sam ju čak uspjela poljubiti u njušku. Univerzum se našalio, svi se grohotom nasmijasmo, a ja imam novu prijateljicu.
Promjena uvijek kreće iznutra. Proces ne mijenja nikoga i ništa, mijenja se samo naša percepcija prolaskom kroz date vježbe. I to je dragocjeno.
Svakome tko se upusti u ovo putovanje pruža se iznimna prilika da konačno počne aktivno sudjelovati u svom životu, da iskreno doživi sve što se događa oko njega, pa i u njemu. Iznutra i izvana je jedno te isto, granica između to dvoje se gubi. Osoba počne uočavati energetsko polje koje nas sve povezuje, počne osjećati protok informacija između sebe i svoje okoline, pojedinac i okolina postaju jedno. Primjećuje se skriveno značenje u svemu što vidimo, čuju se poruke i lekcije koje se skrivaju u svakom doživljenom iskustvu. Otvara se veza između duše i njezinog Višeg Ja.
I iako sam se ranije smatrala jako suosjećajnom, tek sada vidim što znači prava empatija. Više ne uklanjam pauke koji mi vise u ćošku sobe. Čak i u njima prepoznajem male duše koje su tu pronašle dom, koje traže sklonište i mir. Oni ne diraju mene, ja ne diram njih. U svačijem dramatičnom nastupu vidim samo žudnju za ljubavlju, stoga se više ne branim ni od koga, jer nitko zapravo ne napada. Bol koju mi netko želi nanijeti, je samo bol koju oni sami osjećaju.
Jedna od najboljih stvari koje sam zaradila kroz Proces je novo shvaćanje ponašanja Univerzuma. Univerzum/Izvor/Stvoritelj, kako god ga nazivali, ima jako dobar smisao za humor. Često voli biti ironičan. Sa mnom se bome našalio... U osmoj vježbi Procesa sam doživjela fizički obračun sa psom. Tu su se pobudili zbunjujući osjećaji iz djetinjstva. Kao malu me je napao jedan pas ispred moje zgrade. Bio je lutalica i ja sam ga podragala, njemu se to nije svidjelo pa je počeo trčati za mnom, htio me ugristi. Na svu sreću, mama je bila u blizini pa me obranila. I prvi i drugi pas bili su mješanci mršave građe i žute boje.
Da stvar bude bolja... U vrijeme kad me napao pas tijekom Procesa, najbolji prijatelj nabavio je malenu kujicu mješane krvi. Kad je narasla, shvatila sam da je identična kao ova prva dva psa! Visoka, mršava, žute boje. I tako ja sad imam priliku ponovno ostvariti bolji odnos sa psima, naučiti komunicirati, prepoznavati njihove želje i namjere. S tom kujicom se odlično slažem, postala mi je dosta privržena, s vremenom sam ju čak uspjela poljubiti u njušku. Univerzum se našalio, svi se grohotom nasmijasmo, a ja imam novu prijateljicu.