Page 4 of 20

Re: Kako ste počeli?

Posted: 04 Sep 2012, 23:17
by Mirjana
E da, samo jedna mala digresija.Kad sam u svom prvom postu pitala da li neko zna da li mozemo zakon da primenjujemo na nekom drugom,ja sam vec uveliko radila na tome za cerku,mada sam cula da mozemo raditi samo za sebe!Za sebe sam pocela pre mesec dana za sebe licno, a za nju kad smo se vratile sa mora krajem Juna,jer sam tamo procitala knjigu Tajna.Videla sam poboljsanje sto se tice izgleda njene mokrace ,i to sam mislila da se na moru malo iscistila,sto mi je dalo motivaciju da radim na njenom ozdravljenju tako sto sam zamisljala je kao da joj nije nista i kao da joj je parce tog uretera sto joj je ostao u telu nagrizla morska voda :D Mislim malo je smesno ali tako sam mislila i zamisljala kako su nalazi mokrace uvek bez bakterija itd..Evo na primer sutra branim diplomski i uopste nemam tremu,a inace sam uzasni tremaros!Jako su mi tu pomogli Vinini video snimci pogotovo onaj "Strah od graske" gde je ona objasnjavala da je glupo da mi imamo strah od ljudi i od toga sta ce neko misliti ili reci o nama.Taj video mi je konkretno pomogao da ne osecam tremu sutra!Hvala vam svima ,i samo napred oslobodimo se svih strahova,predrasuda,losih misli i zivimo zivot punim plucima !Cujemo se!

Re: Kako ste počeli?

Posted: 17 Sep 2012, 09:38
by Zika
Zaista ne mogu da se tacno setim kako sam poceo, mozda bas ovako kako sam opisao u ovoj prici.

RAZMIŠLJANJE JEDNOG KLINCA

Moje prve godine detinjstva su prolazile bezbrižno. Ne kažem da mi je sve bIlo med i mleko ali ja sam oduvek sve dogadjaje primao dosta realno i takodje prihvatao realnost. To mi je ostalo kroz ceo život. Naravno da sam radio na tome da popravim sve što se da poraviti ali uvek izgleda da neke stvari jednostavno nam dodju takve kakve jesu. U takvim slučajevima prihvatam to kao realnost.

Ma da sam imao dosta klinaca sa kojima sam se igrao,često sam voleo da budem sam u svome svetu u svojoj masti. Tada su delovi nameštaja postajali najsavršenije mašine, vozovi, avioni, automobili, koje sam satima vozio. Leti mi je najomiljenije bilo da odem na poljanče, legnem u travu i uživam posmatrajući oblake. Oblaci su nešto posebno, nebrojene figure i uvek ćete naći neki oblik koji vas potseća na nešto. Takodje sam posmatrao mrave i druge bubice, njihove aktivnosti. Primetio sam da uopšte na obraćaju pažnju na mene, da im uopšte ne smetam. Zaključio sam da sam ja toliko veliki u odnosu na njih da nisu u stanju da me celog sagledaju, znači da me u stvari ne vide. Tada su se misli produžile i pomislio da verovatno postoje neka druga bića koja su za nas toliko velika da nismo u stanju da ih vidimo. To mi je bilo vrlo logično i čak normalno. Prosto sam osećao da baš tu gde mi živimo, na tom istom prostoru u isto vreme, se razvija neki drugi život, postoji još jedan a možda i više života. Verovao sam da samo mi ne možemo da ih vidimo, nisam znao zašto ali nisam imao problem da to prihvatim, da postoji razlog što ih ne vidimo. Imao sam osećaj da je to nešto što ja znam i zato mi je bilo normalno. Ipak sam osećao da to ne trebam nikome da pričam jer me niko neće razumeti.

Kada sam odrastao, potpuno sam zaboravio ta moja dečija razmišljanja sve dok nisam čuo o teorijama paralelnog života. Vrlo slišno mojim dečijim maštanjima.

Dali su to bila maštanja ili?

Siguran sam da će svako imati svoje tumačenje.

Zika Popovic, 2006

Re: Kako ste počeli?

Posted: 02 Oct 2012, 13:31
by dina
sve se dogada onda kada se treba dogoditi.Vjerovali ili ne meni je knjiga Trazi i dobices dosla sama u ruke na sajmu knjiga ,jednodtavno moja ruka je posla da dohvati bas tu knjigu.Utom periodu u mom su se zivotu desavale neke stvari od kojih je jednostavno moja dusa trazila da pronadem izlaz ili rjesenje.Tek poslije ove knjige sam procitala Tajnu i jos puno ostalih knjiga.Mnogo mi je pomoglo i sad mi pomaze pozitivno razmisljanje.Na jos puno stvari trazim odgovore a tebi Vini hvala na savjetima koje sam gledala na Yuotubu

Re: Kako ste počeli?

Posted: 04 Oct 2012, 12:41
by Ara
Prije svega zelim sve da pozdravim sve clanove. Nova sam na ovoj stranici i ovom forumu. Danas sam po prvi puta i otkrila ovu stranicu i odmah dobila zelju da se registrujem i da napisem svoj komentar bas na ovom postu.
Kako sam pocela? Vrlo spontano....
Bio je to uzasan period mog zivota, koji je prilicno dugo trajao. Los brak, razvod, potom besparica, mnogo nagomilanih problema, iako razvedeni problemi sa bivsim suprugom, njegova proganjanja...., depresija, nervoze, ljutnja, strah, nezadovoljstvo.... da ne nabrajam.
U jednom trenutku sam osjetila da ludim, pucam, nema dalje. I to je bio presudan momenat, jednostavno nisam zeljela takav zivot, znala sam da mogu imati bolje , da zasluzujem bolje, nisam zeljela da mi moj bivsi vise unistava zivot i htjela sam promjenu istog trena, htjela sam dobro ljude u svojoj blizini, pozitivne stvari, pozitivna desavanja.... I tako se sve i pocelo mjenjati :)
Prvi korak koji sam napravila bilo je to da sam se prikljucila skoli yoge, a posije su stvari dolazile same od sebe. Prvo je to bio film Tajna, poslije sam procitala i knjigu, a onda je literatura te tematike nekako sama od sebe dolazila u moje ruke (Celestinsko prorocanstvo, Kreativna vizualizacija, Trazi i bice ti dano, Kako izlijeciti duh i tijelo.....), upoznavala sam pozitivne ljude sa pozitivnim stavom i razmisljanjem. Cudno je to sto kada se zavrti kotac privlacnosti, stvari dolaze same od sebe, tako je i dan danas. Mislim da nije slucajno sto sam bas danas naisla na ovu divnu stranicu.
Zaboravila sam napomenuti da je sve to pocelo prije tri godine. Ono sto sigurno mogu reci je da sam ja sasvim druga osoba, da je moj zivot sasvim drugi zivot u odnosu za onaj koji sam imala prije tri godine.
Mislim da upotrebu afirmacija jos nisam najbolje savladala, negdje grijesim, ali trudim se, imam zelju, imam volju.
Svima saljem mnogo zagljaja i ljubavi <3

Re: Kako ste počeli?

Posted: 06 Oct 2012, 11:59
by jelena
Zivot je moja škola.Ja se nisam mogla pomiriti sa sinovom bolesti sa 8mj.je počeo dobijati konvulzije (napade)toliko su bili jaki da je ostao nepokretan.Godinama sa njim po bolnicama nerazumevanje okoline itd.dovelo je do raskola.Nisam htjela piti nikakve lekove za smirenje(imam strah od lekova)tako da sam pala na samo dno.Jednostavno nisam mogla živeti sama sa sobom,a pošto sam odgojena u hrišćanskoj obitelji molitva mi je bila sve stalno sam se molila to mi je davalo snagu(recimo da bi mogla zaspati ponavljala sam OŠE NAĆ poput mantre stalno i tako zaspala).Tada sam počela sanjati LUCIDNE SNOVEkoji su mi puno pomogli u snovima bi stvorila svet koji mi je odgovarao(mislim da su takvi snovi mnogo važni za duhovni razvoj).Počela sam čitati Bibliju ali je nisam ništa razumela bukvalno sam je shvatala ,jednostavno nisam joj bila dorasla.I onda mi je rođaka poklonila jednu knjigu "misterij zvani Braco" od Drago Plećko u toj knjigi sam se po prvi put susrela ističnim učenjima i knjigom TEČAJ OČUDIMA(pojmovima kao što su meditacija ,joga ,čakrama,yogijima)MISLIM STVARNO ME SRAMOTA.Tada nisam imala kompjuter pa sam telefonom ualzila i tražila sve na tu temu bukvalno sam upijala kao spužva(i nervirala muža jer se nisam skidala sa interneta).I onda sam kupila kom.i nastavila istraživanja.Pa sam počela ponovo po kozna koji put čitati Bibliju i tad mi je bilo sve kristalno jasno svatila sam da su Istočnjačka učenja i Biblija poučavale isto isti im je bio cilj PROSVETLJENJE ili VASKRSENJE jedno te isto.(kako mi je bilo lakše kad sam to spoznala).Pročitala sam "iza ogledala,tečaj o čudima ,moć sadašnjeg trenutka,nova zemlja,buđenje itd..I ETO ME SAD OVDE SA VAMA ŠTO MI VEOMA DRAGO. SVI STE PREKRASNI...

Re: Kako ste počeli?

Posted: 16 Oct 2012, 00:56
by leci
Predivni ste svi!

Re: Kako ste počeli?

Posted: 16 Oct 2012, 09:19
by Ljubav
Obično biva da nas nevolja natera da se pozabavimo sobom i da zavirimo unutra i pronađemo odgovore koje nismo našli u spoljnem svetu. :D
Neću pisati na koje sam dno pala, jer to je prošlost i TAČKA.
Bitno je ovo SADA - DANAS.
Pročitala sam sve moguće knjige koje su mi došle pod ruku, na nekima sam i magistrirala... :D Ali, prave odgovore sam pronašla u sebi. Danas dišem punim plućima, radim na sebi 24 sata i smatram da je svako odgovoran za svoj život. :D
Image Image Image

Re: Kako ste počeli?

Posted: 16 Oct 2012, 09:21
by Ivan Spg
A koje autore, knjige ili šta već si korstila na početku? :D

Re: Kako ste počeli?

Posted: 16 Oct 2012, 10:42
by BREE
Vidim ima dosta ovde njih kod kojih je razlog bio anksioznost i napadi panike... Takodje je i kod mene slucaj... danas kad pomislim o anksioznosti i napadima panike cak stavishe sam zahvalan sto mi se to sve dogodilo.... jer sam trazio savete izlecenja (boze kako mi sad smeshno hteo sam da se izlecim od necega od cega nisam ni bolovao niti je bolest....) i tako sam doshao prvo do luizine knjige, pa do tajne ,pa do abrahama i tako dalje Ekart,Mooji..... :)

Re: Kako ste počeli?

Posted: 16 Oct 2012, 12:40
by Ljubav
Spoygg wrote:A koje autore, knjige ili šta već si korstila na početku? :D
Pretpostavljam da je pitanje za mene :D

Sada mi je malo i smešno kad se setim šta sam sve čitala ali u vreme kada nisam bila spremna. A tek posle te iste knjige kada su došle do mene i kada sam uspela da shvatim ono što čitam, donelo je i rezultate. U suštini, knjige su mi dale smernice a sve ostalo sam morala sama. Da se ne zavaravamo, svi odgovori su u nama.

Mandino i Marfi su nekako zagolicali moj um, a onda je krenulo sa Luis, De Melo, Tole, Osho, Vejn Dajer, Čopra, Brenan, Orlov, Shakti Gawain, Omraah, Vivekavanda, Kastaneda, F. Skovel, Ruis, Zeland .... ima tu još mnogo toga.
Ali, opet moram da ponovim, oni su samo putokazi.

Jer, svako učenje je nečije znanje - proistelo iz uma. Kada sledimo nečije učenje, ma koliko ono dobro bilo zarobljavamo se u njegovom okviru, doktrini i dogmi. Onda to nismo mi. Moj cilj je bio da očistim zastarele programe i da upoznam sebe bez svega onoga što mi je usađeno od rođena (a možda i od ranije :D ).
Isprobavala sam i razne tehnike, sve što mi je dolazilo u iskustvo, ali se ničemu nisam priklonila i prihvatila kao "svoje".

No, podržavam svaku tehniku u cilju buđenja svesti. Jer, svaki preobražaj je individualan. I svakom se "lampica" pali na različitu stvar. Ali, u celoj priči je najbitnije POVEROVATI. Jer, bez toga nema napred. I naravno, nikako ne tražiti logiku u svemu ovome i dokaze. Jer, ko ne veruje nijedan dokaz mu neće biti dovoljan.
Meni lično je moj dokaz - moj život. I to je to!
Pozdrav :D

Image