Forum Ratnika Svetlosti

nije bitno koliko dugo vec znas za njih dvoje bitno je da ih shvatas kao svoje prijatelje I BAS MI JE DRAGO ZBOG TOGA ... <3
i ja sam od relativno skoro pronasla RATNIKE SVETLOSTI i jako mi je drago zbog toga osecam se kao medju svojima
:* teee... :* :* :*

Eto Vina i ja često pijemo kafu, čak i u snovima Hahahaha ekstra. Ja sam noćas sanjao da smo Vina i ja pored gomile naših kerova usvojenih s ulice usvojili i jednog vuka Bio je skroz siv i moćan i dobronameran ali neverovatno moćan. Super osećaj biti u kontaktu s jednim takvim bićem!

Ja svoj avatar sa vukovima razumem na svoj nacin koji se delom poklapa sa ovim objasnjnem koje mi je Kyra dala na forumu:
Kyra:
>>DakleM-SLOVO O VUKOVIMA:Evo kako su Indijanci posmatrali vuka i njegovo simbolicko znacenje-Dugo su ga tzv Prvi narodi posmatrali kao ucitelja i onog koji nalazi put.Vjerovatno je od svih zivotinja on taj koje je najmanje shvacen.Cinjenica je da je do kraja odan hijerarhiji copora i svojim saplemenicima u coporu a u isto vrijeme zadrzava svoju izrazitu individualnost.Vuk je istinski slobodan duh mada su njihovi copori visoko organizovane strukture.Takodje mnogi tzv Prvi narodi su vukove opazali kao oprezne ali radoznale,neuhvatljive,porodicno orjentisane ,odane,posvecene,kooperativne,razigrane,neustrasive.U jeziku Dakota Indijanaca rijec za vuka je "bozanski pas". <<

mozda se i ti tako osecas ili si u blizini nekog takvog
pooz !

Uskoro cu vam se pridruziti , tema je zanimljiva.

Imala sam zvanično prvi san koji se ostvario (sigurno ih je još bilo, ali pre nisam nešto obraćala pažnju).

Sanjala sam da treba sa drugaricom da idem na neki intervju, ona ga je kao dala, a kad sam trebala ja da dođem na red, od toga nije bilo ništa jer me niko nije video. Mislim, nisam bila nevidljiva, već ljudi jednostavno nisu obraćali pažnju na mene. Trudila sam se da me uoče, ali oni me i dalje nisu zarezivali ni dva posto.
I probudim se i onda se desilo ovo sa forumom, da mu nismo mogli pristupiti - niko me ne vidiiiii

Odmah mi je kliknulo da je to, to, a ostatak sna je bio da se od te drugarice auto zaglavio u blatu i da ga ja guram. Na kraju smo uspeli da se izvučemo iz blata, a nadala sam se i da će se tako razrešiti situacija sa forumom - da ćemo se nekako izvući.

I bi tako, ponovo je proradio!

Dobar dan,ja sam ovde nova i poprilično mlada,imam 16 godina i susrećem se sa ovim sva u čudu. Videla sam ovu temu i pročitala komentare ali i dalje ne znam sta da radim. Naime,par meseci ,proučavam' afirmacije,čitam knjige Lujze Hej i ostalih pisaca (Emil Kue,Dipak Čopra itd) i fascinirana sam! Počela sam pre tri nedelje da radim na samopouzdanju i na nekim sitnim zdrav.problemima,da govorim i pišem i da slušam afirmacije pred spavanje i binauralne zvuke. I bila sam oduševljena,sve je bilo super,mislila sam kako napredujem,kako sam sve zadovoljnija sobom,zdrav. problemići (varenje i creva) su nestali skoro,sve super,-do sinoć!
Sinoć sam sanjala da treba da idem negde ali da ne mogu,neki zaista odvratan osećaj mi obuzima celo telo. Mučila sam se strašno i shvatila sam da sanjam i pokušavala sam da upitam sebe,šta to nije u redu i dobila sam odgovor ; ,nisam dovoljna,ne valjam'. I kada mi je to rečeno,opet mi je prošao taj osećaj kroz telo i tada sam se probudila. I osećala sam se isto kao u snu pa sam rešila da prošetam po kući (u sred noći,da) ,da se smirim. Ali nisam ,nego sam počela snažno da plačem,toliko da sam probudila sestru koja je došla da vidi šta nije u redu. Posle plakanja i razgovora sa njom sam nekako zaspala ali ujutru sam se loše osećala i osećala sam strašnju sumnju ka binauralnim zvukovima,čak pre svega strah. Ne znam šta se desilo,tako mi je lepo išlo,jel to podsvest htela nešto da mi kaže? I probudila mi se sumnja u sebe,mislila sam da sve dobro radim i da ne kočim svoj napredak.