Forum Ratnika Svetlosti

Moja priča je slična vašim pričama - iste vibracije se privlače

Pre nekih petnaestak godina, dok sam još studirala, naišla sam na već legendarnu, "Moć podsvesti", kupila je, pročitala... Ostavila me je bez daha i u suzama... Počela sam pomalo da vizualiziram, ali na žalost, nisam bila istrajna. Međutim, ta knjiga je ipak imala svoju svrhu, poklonila sam je bolesnome stricu, koga sam obožavala. Ta knjiga mu je, čini mi se, produžila život, iako je kasno stigla do njega...

Kao što rekoh, prestala sam sa Marfijem, bila sam mlada, bilo mi je lako... Mada sam oduvek volela da čitam filozofske, religijske, psihološke, mistične i slične knjige, nikada ništa nisam praktikovala. Znači, teorija: desetka, praksa: nula

U međuvremenu, sam odrasla , postala majka tri preslatke devojčice. Sve bi to bilo kao u bajci da mesto radnje nije ovaj naš namučeni Balkan. Boreći se sa ogromnim problemima na poslu, radeći po 10-12 sati dnevno, po kiši, snegu i suncu, pokušavajući biti supruga i majka, a ne uspevajući u tome (mada sam imala ogromnu podršku svog muža) postala sam grozna osoba samoj sebi, a verovatno i drugima. Stalno sam se svadjala, mrgudala, plakala, borila protiv vetrenjača, povređivala sebe i druge, dok mi moja draga seka nije "lupila dva šamara" i otvorila mi oči. Shvatila sam da moram nešto da uradim za sebe, da izlečim sebe i da se izvučem iz depresije u koju sam upala.

Srećom, znala sam gde da tražim spas, nisam morala da lutam dugo... U ovih zadnjih par dana pročitala sam Abrahamov ZP i Traži i biće ti dato, pročitala sam i Igru života i Tajna vrata uspeha... Pogledala film Tajna... Našla vas, ratnike . Filmići koje nadjoh ovde od velike su mi pomoći - hvala vam na njima i na ljubavi i trudu koje ste uložili u njih za nas ...

Lagano osećam da se konci života vraćaju u moje ruke, i mada zvuči zastrašujuće činjenica da si sam odgovoran za svoj život (jer nemaš koga okriviti za neuspeh), za mene je to blagoslov, jer je moj najveći strah u životu, i to je ono što me je i odvelo u depresiju, strah od gubljenja kontrole nad sopstvenim životom...Pratim svoje emocije i misli koje ih uzrokuju, tražim dobar fokus i nastojim ga zadržati...

Elem, da ne dužim više...

Monja Samo Napred!!!!

Moj pocetak se za nijansu razlikuje od primera koje sam imala priliku ovde da procitam. Negde je sve krenulo sa bolescu jednog clana moje porodice, bilo je veoma tesko, i sad se bas pitam kako li smo sve to sto nam se desilo izdrzale... Elem, s obzirom da smo kao odgovor od lekara dobili "tu se nista ne moze", krenuli smo nekim putem alternative... i onda se poludrago kamenje pojavilo u nasim zivotima i kompletno preuzelo vodjstvo u nasem zivotnom putu.Od leka pa do hobija nastala je prava mala radionica nakita od poludragog kamenja.Onda smo nekako dosli na ideju da ako su nama kamencici bili od velike pomoci isto tako mozemo pomoci i drugima, i Korak po korak nasi kamencici su nas vodili i upoznavali sa jako interesantnim ljudima,knjigama, seminarima. Film "Tajna" , "Selestinsko prorocanstvo" knjige "Trazi i dobices" "Moc Podsvesti" "Kreativna vizualizacija", nezaobilazni Koeljo, "4 sporazum" "Moc ljubavi" "Iza granice straha" od Miguela Ruisa (ove poslednje tri) zatim "Carstvo svih mogucnosti" Raul Amon i upoznavanje sa Ucenjem vatre. Seminari dubinskog PEAT-a. sigurno sam nesto propustila... ali uglavnom to je to Bilo je uspona i padova, kao i u svemu u zivotu, ali otkad sam otkrila za ovaj forum i cula Vinu donela sam cvrstu odluku da zelim disciplinovano napred Trenutno sam ja pokretac moje porodice,(inace se medjusobno podupiremo, ali sad sam ja malo dodala gas) svakodnevno ih motivisem i prenosim sve te fenomenalne tehnike i vezbe koje ste podelili na ovom forumu sa nama, sledeci korak je samomotivacija. Osecam se fenomenalno jer svaki dan nekog usrecim radila sam to ja i pre ali ovako efektivno i usmereno, fokusirano daje jos vece rezultate. Hvala vam sto postojite... :* :* :*

Divno Tamaris Hvala i tebi. Možda bi htela da podelš s nama neka iskustva u vezi PEAT-a i Raul Amon-a Ja bih to posle prebacio u posebne teme, ili ih sama kreiraj.

Dugo Vas čitam Ratnici svetlosti, pratim, slušam, gledam i postali ste divan dio moje svakodnevnice, pa želim da sa vama podjelim i priču kako sam ja počela sa primjenom ZP. Sada znam da je to počelo davno, prije deset i više godina, život mi je tu i tamo slao poruke, dobila sam Marfija Moć podsvesti, ali mi se činio banalan, naivan, ali me je dobro zaintrigirao, zatim se sjećam mog prvog "susreta" sa Koeljom, kako me je Alhemičar oduševio i nekako sam osjećala da se u tim redovima nalazi istina koju ja već znam. Kasnije sam shvatila da ja nekako od početka svog života živim primjenjujući pozitivne afirmacije, pozitivno razmišljanje, cijelo moje odrastanje sam su čudila ljudima koji su mi govorili kako mi se dive zbog ovog ili onog, a nisam shvatala zašto jer mi se činilo da nisam uradila ništa posebno, samo sam stremila ka životu kakav želim, a ne kakav ne želim.
Svi su mi govorili da sam veliki "borac" i da, ja sam to prihvatila i za sve sam se borila. I dobijala, ali borila, jer sam vjerovala da se za stvari koje želiš moraš boriti. Sada mi je jasno da nije tako i da je sve moglo lagodnije i sa više uživanja, a manje napora. Jedina stvar za koju nisam mogla da se izborim, svojim radom, trudom i zalaganjem jeste ljubav. trebala mi je prava ljubav, nedostajao mi je neko moj, osjećala sam svim srcem da mi u životu treba partner, za mene idealan i znala sam da oni koje sam do sada sretala to nisu. E, da je postojao način da se borbom nađe srodna duša, ja ne bih okljevala - ja sam naučila sa se borim, ali to je polje na kome nema borbe, srodnu dušu si našao ili nisi. E tu me je života razoružao, činilo mi se da tu ne mogu ništa. Onda je život odlučio da meni mora da "nacrta" . Nisam nikad bila sklona mistici, niti obraćala previše pažnje na snove, ali ovo je bilo drugačije. Sanjala sam anđela koji dolazi do mene i govori mi "Traži i daće ti se, pokucaj i otvoriće ti se"! Bila sam zapanjena jasnoćom poruke. San sam sanjala u proljeće 2005. Od tada sam, ne uvijek baš kontinuirano zamišljala kakvog partnera želim, kako se osjećam kada je tu, kako sam mirna i ispunjena ljubavlju, molila sam se za takav život. U jesen 2006. sam na najnevjerovatniji način upoznala mog sadašnjeg supruga, moju ljubav i moju srodnu dušu
Onda sam naišla na Tajnu, Luizu Hej, Meloa, Čopru, razne tekstove na netu, magazin Sensa i polako sam počela da shvatam šta sam ja to duboko znala, ali nisam uspjela da afirmišem. Sada još učim i neizmjerno sam zahvalna što postoji ova stranica, forum, ovi divni ljudi. Sada polako učim i afirmišem da živim sa lakoćom, bez borbe, da su stvari koje želimo tu, već u nama i privlačim obilje i blagostanje.
Divni ste svi, jedva čekam da pročitam sve što ste spominjali ovdje, da pregledam sve linkove i uživam.

Hej Tanjusa dobrodošla na forum. Hvala ti što si sa nama podelila svoju priču
Družimo se!

Odlicna ideja Spoygg Pisem vam...

Joj.

Cao dragi ljudi!
Prvo, ja ne volim forume, jer se totalno navucem na njih i ne uspevam da obavljam svoje svakodnevne duznosti jer zaglibim u citanju i pisanju.
Iako sam se koliko-toliko odvojila od interneta, "visim" po njemu samo neobavezno, odlucila sam vam se pridruziti jer je to upravo ono sto mi treba. Pozitivno razmisljanje, saveti, uputstva, oslonac.
Potpuno sam svesna da mi sami moramo odraditi najveci posao, u sebi, ali isto tako znam kako je dobro i podsticajno da cujemo istomisljenike i da se pomazemo.

MOja prva iskustva sa snagom podsvesti pocinju jos u detinjstvu, kada sam nekako, znala da imam moc da ucinim "nemoguce", kada sam videla blage obrise aura oko tela. kada sam jasno osecala da postoji neki nevidljivi svet, sila koju tesko moze dete da objasni. Moja draga mama me je uvek podrzavala u tim idejama, jer je i ona videla da u meni ima nesto sto treba razviti, samo nije znala kako.
Ja jos uvek ne znam tacno kako.....ali znam da mogu, i hocu.
Kada sam imala oko 10 godina, jedan stari mamin prijatelj nam je pozajmio knjigu Hosea Silve "Silva metod", i vec tada sam razumela mnogo stvari iz nje, i sa mamom smo proucavale metode i isprobavale tehnike. Tada nam je obema uspevalo da polako ulazimo u duboke nivoe svesti, i da cinimo mala cuda u svojim telima. Lecile smo nase male bolove, neprijatnosti, a ja sam nekoliko puta i drugima olaksala fizicku bol. To je bio pocetak. I tu smo stale.

Kada sam napunila 18 godina, 4 ginekologa mi je potvrdilo da ne mogu imati decu, a samo jedan od njih mi je rekao da je ipak sve moguce ako duboko verujemo u to. I to me je pokrenulo. Prvo sam dve godine patila, tugovala, lecila se, borila se sa depresijom, i onda sam postala zrelija i jaca....pocela sam da vizualizujem trudnocu, bebu, dojenje....imala sam 20 godina i znala sam da zelim dete u skorijoj buducnosti. 2 godine sam nesvesno istrazivala sve o zacecu i uspesnoj trudnoci, privlaceci iz univerzuma pozitivne teme i tekstove pune nade. Toliko sam se uzivela na kraju u sve to, u mislima toliko puta srecna zbog "zamisljenih" osecanja , sanjala sam da sam trudna, da dojim dete, da ima dete, da ga drzim u rukama.....sve, sve. Na zaprepascenje lekara, zatrudnela sam, dva puta neuspesno. ali je do zaceca ipak doslo. Poverovala sam. I pustila. Lisila sam se svih dosadasnjih misli, prestala sam biti opsednuta imanjem deteta, i desilo se. Neocekivano, neplanirano, bez intervencija lekara, zatrudnela sam i sa 23 godine rodila svoje blago. I tada sam shvatila da sam svoju devojcicu sama prizvala i da je ona meni dosla svesno i namerno.

I to je bio momenat u mom zivotu kada sam zaista shvatila koliko mi oblikujemo svoj zivot. Sa verom i entuzijazmom sam upisala fakultet, i potpuno uverena u to da cu ga sa lakocom zavrsiti, uspela i pored male bebe. U ruke mi je dospela knjiga Tajna. Gutala sam je, upijala, i slicne knjige su mi dolazile u zivot, ljudi koji su pricali o svemu tome, iskrsavale su teme na internetu, sve je to doslo do mene kada sam se oopet upustila u depresiju i kada nisam znala kako dalje.

SAda sam opet na pocetku. Moram svesno da pocnem upravljati svojom energijom, svojim duhom i umom, jer imam osecaj da sam se izgubila. I kao da mi citav svemir svaki dan u sitnicama porucuje da moram ponovo da se povezem sa svojom "dusom, inteligencijom, unutrasnjom Ninom". Kao da i duh moj vapi za mnom, kako i ja za njim. Stigla sam do tacke kada moram svoj svet prevrnuti naopacke, izbrisati lenjos i uciniti nesto sa sobom. Posle porodjaja su mi se pocele desavati strasne stvari u zivotu, koje su me psihicki toliko spustile da sam pocela da se i fizicki razbolevam, da propadam.

U cemu je moj problem? KOje su to blokade koje ne mogu da otkrijem i otklonim? Zasto mi ne uspeva ni pocetni korak...da se opustim?
Previse sam napeta i ne mogu da se skoncentrisem ni na sta, ne mogu uvece da se upustim u meditaciju ili vizualizaciju, jer mi se misici grce od napetosti, pocnem svrbeti i sve mi smeta, kada uspem na nekoliko sekundi da vidim i osetim to sto zelim, brzo izgubim nit.
Probala sam sve metode koje opisujete vi, kao i koje sam pronasla u knjigama. Problem je u meni, ja negde kocim. Nekada mi je to bilo tako lako, a sada imam neki otpor. Zato sam jedno vreme batalila sve to, i resila da malo pustim da me prodje. I sada treba poceti ponovo, Kako? Sta? Ako i uspem da se opustim, napokon, onda utonem u san. Ili odradim sve dva-tri puta i kasnije zaboravim, ili mi se ne da.

Krenem ljudima siriti pozitivne misli, smesim se , kazem nesto lepo, od srca, kada ono, bam, sruse me samo tako. Zelim povratiti svoju moc, svoju snagu, dusevni mir, svoj osmeh.

Radujem se malim stvarima, po prirodi sam optimista i veseljak, i zaista uzivam u mnogim carima zivota, koje drugi mozda ni ne primete. Ali nesto ne valja. Moje samopouzdanje. Ambicioznost. Da me neko snazno gurne da poletim.

Izvinite sto mi post nije pun radosti, ne zelim vas bacitio u negativno stanje, samo pokusavam da izbacim iz sebe sve sto me muci. Mozda, kako se to cesto desdava, pri postavljanju pitanja sama pronadjem neke odgovore.