Forum Ratnika Svetlosti

Srecan Bozic svima koji slave
Pitanje za Vinu
Kako se uklopiti sa drugim ljudima u nekim neformalnim druzenjima, okupljanjima, tipa rodjendani, proslave, kada nekog sretnemo na ulicu i sl. Ja se trudim da zivim u skladu sa ZP. I tesko mi je da komuniciram s ljudima u nekim obicnim razgovorima, jer uvek zelim da im kazem sta mislim, tipa sami ste to prizvali u svoj zivot ili e pa meni je bas lepo sto kisa pada, volim kisu, jer me uglavom gledaju I onda cutim, ponekad budem trapava i ne znam kako da se ponasam. Ljudi neznaju puno o ZP, par puta sam pokusala da im obrazlozim zasto mislim neke stvari, ali je cela grupa ljudi na rodjendanu skocila na mene i ismijavala me. Mene ne dotice njihovo ismijavanje, ali se uglavnom osecam kao cudak

Dobro veče svima, još jednom svima koji slave neka je srećan Božić, htela bih nešto da pitam, ovoga puta ću ostaviti moju muku i moje probleme (lične) na stranu jer ovo mi je važnije, pitala bih: imam sina koji ima 32 godine, ima sina 6 godina, ima stalan posao divnu ženu, kuću ma hvala Bogu ima da prilično lepo može da živi, ALI uvek postoji ovo ALI.. ima desetak a možda i više kada je kupio kompjuter i počeo da ga koristi za igrice, ja tvrdim da je on zavisnik od kompjutera ali ja mu ne mogu to dokazati, u zadnje vreme je počeo da ima problema sa visokim pritiskom, aritmijom i lekari su mu rekli da je to od kompjutera i njegovih igrica on i dalje negira kaže da ga to opušta medjutim NE i lekar mu objašnjava da to samo on misli tako, sinu je kupio kompjuter, eee dete od 6 godina neće da se igra napolju sa decom igra sa ocem preko kompjutera igrice, počeo je da biva sve više na bolovanju, počinju svadje u kući, svi trpe (ženja i to dete) trpe jer su uskraćene porodičnog života. On neće da priča o tome a o lečenju ni da čuje jer on tvrdi da to što mu govorimo nije istina. Moje pitanje je da li ja mogu nekim afirmacija da utičem na njega i da mu pomognem da se oslobodi tog "poroka" , jer vidim da ovo neće izaći na dobro. Moram da kažem da ne mogu da slušam snimke jer je internet jako loš, tako da samo što ovde pročitam to mi je, žao mi je što ne mogu Vinu da gledam i slušam. Svima puno pozdrava i svako dobro.

Vina me pozdravila na face book-u jeeeeeee

Ja sam otvorila ovu temu, ali bih volela da cujem i Vinino misljenje pa sam citirala i kopirala post

Sophia wrote:Pozdrav svima
Imam problem i potrebna mi je vasa pomoc. Volela bih da cujem vasa iskustva, misljenje, savete, predloge

Svakodnevno se osecam kao da gubim dane i vreme, kao da nista pametno i korisno ne radim ni za sebe ni za druge. Mrzim taj osecaj da mi zivot i mladost tako beskorisno prolaze. Da napomenem, da sam zavrsila fakultet, radim u struci, imam partnera, ali ne znam cemu da se posvetim i sta da radim. Uglavnom od silnog razmisljanja sta bih danas mogle lepo da uradim, ja zavrsim na internetu citajuci tracerske casopise, gledajuci serije, ispijajuci kafe i sl.
Imam previse slobodnog vremena i ne znam kako da ga pametno iskoristim?

Pozdrav dragi Ratnici svetlosti, imam pitanje o medjuljudskim odnosima. Naime, nemam dobre odnose sa partnerovim roditeljima. Ja nisam osoba koja ce da "spusti glavu" i "igra kako oni sviraju". Znam da vredim jednako koliko i oni, i da niko nema pravo da mi odredjuje sta ja mogu, a sta ne mogu. Uz to, momak me izuzetno ceni upravo zbog toga sto drzim do sebe; dakle, ni on ne zeli da me neko drugi "vodi". Moje pitanje glasi ovako: "Da li moje afirmacije/vizualizacije treba da usmerim na njegove roditelje ili treba da zamisljam sebe u vezi u kojoj sam srecna i u kojoj imam dobre odnose sa partnerovim roditeljima; makar to znacilo da ce ZP da mi dovede nekog drugog momka u zivot?" U jednoj od knjiga sam procitala da nemamo pravo da se mesamo u tudju mentalnu semu, kao sto ne bismo zeleli ni da se drugi menjaju u nasu mentalnu semu. Zbunjena sam.

Pozdrav vec godinu dana primenjujem Zp u tom periodu mnoge stvari sam bolje razumela sto se tice moga zivota i sto me je najvise privuklo da ovo koristim jer ima jakooo puno slicnosti sa besedama Oca Tadeja kakve su ti misli takav ti je zivot.Bilo je onako kako je savetovano da ce biti jednog dana sam se probudila i 2 nedelje neprestano plakala to sam shvatila da izbacim sve ono iz mene sto ne valja i sto me je sputavalo ,ponovilo se jesenas da sam imala faze plakanja ali za divno cudo nije dugo trajalo,,pre tpga naravno da sam se osecala fanatasticno jer primenjujem ZP..ali nesto ocigledno ne radim kako treba jos ne funkcionise a to da jedan deo mene vuce me da budem ona *stara*osoba nemoj to da radis,neces uspeti itd ali ne obazirem se puno na te misli..mada znaju da me izbace na tren iz moje pozitive..inace sam produhovljena osoba i pre ovoga ali cini mi se da kao da tapakam u mestu,,najveci izazov(jer tako sada nazivam probleme)je sto sam nezaposlena osoba ,i onda mi ZP postane ne shvatljiv,mada sam ovim sebe najvise otkrila ko sam i mnoge *lose stvari*su iscezle shvatam da sve one osobe koje ti nikada nisu bili prijatelji odjednom budu bas to kao neka magicna zavesa da se ukloni sa njih i ranije bih bila veoma tuzna zbog toga ali sada sve drugacije razumem..

kako da zaboravim proslost??? imalla sam veoma ruzna iskustva u zivotu..svasta najgore mi se desavalo..zelim da budem pozitivna i zelim da zaboravim proslost koja mi je veliki otpor !!!!!

Nemam običaj da učestvujem na ovoj temi a posebno kada je pitanje upućeno određenoj osobi jer bi mi to ličilo na staru narodnu izreku - gura se kao mirođija u svaku čorbu.

Pošto sam ovde primetio nekoliko pitanja koja nisu upućena nikome specifično evo i mene da budem mirođija.

Mila
Tvoj slučaj sa svekrom i svekrvom me je potsetio na moje prve dane braka. Indentična situacija. Prvo ću reći da netrebaš da igraš ako ti se muzika ne sviđa i potpuno si u pravu da držiš do svog dostojanstva jer ako ti ne ceniš sebe neće te ceniti ni drugi. Nadam se da vas to ne dovodi u svađu i verbalne uvrede. Dobro je da je tvoj muž uz tebe jer je to najvažnije, to je vaš život.
Za citat iz knjige si u pravu a ako hoćeš da koristiš afirmacije koristi ih za sebe jer mi nemožemo afirmisati za nikog drugog. Drži svoje stavove i ne dozvoli sebi da te izbace iz takta.

Evo šta se dešavalo u mojoj kući. Moja majka je bila pod neverovatnim uticajem mog očuha. OK skratiću, njihova ideja je bila da smo nas dvoje neki šupljpglavi idioti i da zato oni moraju da nam kažu sve kako i šta da radimo. moja žena nije umela da savije glavu već je pokazala da ima svoje ja. Imala je moju potporu. Jednog dana dok su bili u našoj kući nešto su se uvredili i moj očuh je skočio i rakao mami da odlaze. Izleteli su iz kuće bez zbogom i nisu se pojavljivali tri meseca. Moja žena me je nekoliko puta pitala da odemo mi prvi ili da odem prvo ja sam a ja sam to odbio. Imali smo tada našu prvu bebu pa sam rekao da ako moja majka može da izdrži da toliko dugo ne vidi svog uinuka neka joj bude. Kasnije se sve kao sredilo i moja žena je bila cenjena a sa mojom majkom se slagala bolje nego što sam se ja slagao. Da je pognula glavu i igrala muzika bi verovatno bila sve gora i gora.

Želim vam da pronadjete neki kompromis. Možda ako bi seli i otvoreno razgovarali.

Nurr
Kako si opisala tvoje izazove ja imam utisak da se to ego povremeno vraća i pokušava da te vrati na staro. Vidim da možeš da ga pobediš jer se vraćaš nazad na svoju putanju. Moj savet bi bio da ostaneš strpljiva a vidim da si uporna i to će se sve ređe pojavljivati. Želim ti potpun uspeh u što kraćem vremenu.

Valentina,
Prošlost ume da bude vrlo uporna i da nam se pojavi kad je najmanje očekujemo.
Ovo je moje iskustvo.
Prošlost nas ostavi na miru kada oprostimo.
Prvo sam onako uopšteno u razgovoru sa samim sobom, rekao da opraštam svima koji su mi učinili nešto svesno ili nesvesno a onda sam to isto ušinio i za sebe, oprostio sam sebi za sve što sam znajući ili ne znajući učinio bilo kome.
Posle toga su mi se pojavljivali pojedini, specifični dogadjaji i onda sam na isti način oprostio i pojedincima i blagoslovio ih.
Nekad je to bilo dovolno a ponekad sam to morao da uradim više puta.
Nedavno mi se u mislima pojavio jedan dogadjaj iz ranog detinjstva koji mi se prvi put pojavio a ispostavilo se da mi je to nanelo ogroman ožiljak. Oprostio sam, blagoslovio i otpustio ga iz svoje memorije.
Eto to je moje iskustvo sa prošlošću
OPROŠTAJ; BLAGOSLOV I OTPUŠTANJE

Ziko, hvala puno na odgovoru, svaka rec podrske znaci. Njegovi roditelji (jos uvek smo "samo" momak i devojka) su prema meni fini kada smo zajedno, ali kada ja odem, pocinju da mu pune glavu raznim glupostima. Majka se u kuci nista ne pita, tako da ja prakticno imam problem sa njegovim ocem; kome uopste ne predstavlja problem ni da ponizava svoju suprugu ni da svoje dete (inace jedino) naziva kojekakvim imenima kada mu tako naidje. Ne verujem bas u razgovor, jer njegov otac ima ideju da je on zrtva celog sveta. Vise nema ni prijatelje, ne valja mu ni rodbina, ne valjaju mu ni najblizi; samo on uvek valja. Nesto u tom stavu "ne pije vodu" i on se smiri tek kada ga sin "spusti' podsecanjem na odredjene stvari. A to naravno nije razgovor. Dodatni problem je sto moj momak jos uvek zavisi od oca, posao je u fazi trazenja i samo se nadamo da ce to biti sto pre i da ce sto pre uspeti da se odvoji od njih. Kada je njegov otac dobro raspolozen, odmah nas vencava i prica o unucima; ali nije bas cesto dobro raspolozen. Radila sam afirmaciju: "Oprastam ti zato sto nisi onakav kakav bih ja zelela da budes i pustam te da budes slobodan" i Ho'oponopono sam premanjivala prema njemu. Situacija se malo smiri, pa opet razbukta i bude jos gore. I trudim se da o njemu razmisljam bas kao sto Lujza kaze - svi mi radimo najbolje sto umemo i da umemo bolje, radili bismo bolje. Svesna sam i nekih strahova iz detinjstva njegovog oca i trudim se da to imam na umu kada me ponesu negativna osecanja prema njemu, ali sto se ja vise trudim, on postaje sve gori. Mozda je to samo proces ciscenja onog loseg, posle cega ce uslediti poboljsanje situacije.
PS. Volela bih da cujem i Vinino i/ili Ivanovo misljenje o ovome. Hvala unapred.

Sta cemo sa sistemom skolovanja, koji nije uopste prilagodjen deci niti njihovom fizickom i psihickom razvoju? Na primer ne uci se uz pomoc asocijacija, vec napamet, zatim deca sede u istom polozaju mnogo duze nego sto treba (a poznato je da se sinapse kod dece slabo razvijaju u vezi funkcija koje slabo koriste) i slicno... U inostranstvu postoje Valdrof skole koje su potpuno prilagodjene deci, gde je prisustvo neobavezno (a zabelezen je mnogo manj broj izostanaka nego u klasicnim skolama), sve se uci u praksi a gradivo iz svih predmeta je povezano po epohama kako bi deca lakse ucila. O tome sam slusala u jednoj od epizoda emisije Kosmos, gde gosutuju dr Ranko Rajovic i Sinisa Ognjenovic i to je probudilo u meni interesovanje o sistemu skolovanja i razvoju dece. Takodje, znam koliko je skolovanje i u osnovnoj i sad u srednjoj uticalo lose na mene, prvenstveno psihicki. Ne bih volela da moje dete u buducnosti prodje isto... Sta vi mislite o aktuelnom sistemu skolovanja i sta bi trebalo da uradimo da ga unapredimo?

Ja mislim da je sadašnji sistem školovanje potpuna propast, mislim da bi nam bolje bilo da ne postoji uopšte nego da postoji ovakav. Sistem koji se meni sviđa je finski.