Forum Ratnika Svetlosti

Ograničena sam time što sam slijepa ali trudim se svoje ograničenje pretvoriti u svoju prednost. Znam da to možda zvuči pomalo utopistički ili kao da se tješim ali eto naučila sam kroz život da je zbilja stvar samo u stavu i u načino kako promatramo život..
Po svim mjerilima ovog svijeta to što ne vidim broji se kao hendikep invaliditet ili kako to sve već nazivaju nemam pojma..
I istina je, ne mogu vozit auto ili studirat građevinu ili medicinu, to je sve točno ali nije da to baš i želim, hrpa ljudi koji to mogu ne bave se tim..
Postoji gomila drugih stvari koje mogu raditi pa u njima i uživam...
Ne vidim svijet oko sebe, iako je to mnogima nezamislivo ipak ga doživljavam na svoj način koji je lišen površnosti koja može pratiti vizualnu percepciju...
Ljude procjenjujem po vibraciji a ne po izgledu a zna se da je izgled najbitniji za stjecanje prvog dojma zar ne
Moja su ograničenja više bila rezultat mišljenja drugih njihovih predrasuda i sažaljenja...
Od kad radim na sebi i od kad učim voljeti sebe i ljudi me drugačije doživljavaju jer sam svjesna tko sam što sam što želim, studiram, radim normalno živim, dakle poput svih ljudi iz moje okoline imam prijatelje hobije...
Trebalo mi je vremena da to shvatim i da to što ne vidim ne bude moj izgovor za nedostatak ovoga ili onoga u životu..
Pogotovo me to u ljubavi mučilo, kao šta će netko samnom ali eto učim i radim i znam da postoji netko kom će to bit ono ok
Isto je što se tiče posla i svega drugoga, znam što mogu ponudit i znam da trebam u potpunosti maknut svoje predrasude i naučene obrasce i da društveni stereotipi jednostavno za mene ne vrijede..
Eto, čak mi frend reko da će mi dat vozit auto, brrrm brrrm
Ne brinite, objavit ću kad točno da se znate maknut s ceste

jaspis divim ti se, svaka ti čast. Da li si čitala knjigu od Napoleona Hila "Misli i obogati se". Njegov sin je gluv i u knjizi on pripoveda kako je uspeo da od toga napravi prednost i da mu baš to bude presudna osobina za posao kojim se bavi

Nisam čitala knjigu ali potražit ću ju na netu svakako, hvala na preporuci
Nema baš razloga za neko divljenje ali svejedno hvala, mislim živim normalnim životom, neke stvari radim na malo drugačiji način, u nekim mi je stvarima potrebna pomoć...
Ipak i ajmo reć zdravim ljudima treba pomoć, ima žena pravih zdravih pa ne znaju jaja skuhat već to netko za njih radi i opet sve ok problema nema
Netko će napravit frku zvog prištića na čelu i bit ćemu to najveća životna katastrofa ali eto to je opet izbor tog nekog pojedinca..
Glupo je razmišljat o onome što ne mogu kad ima toliko toga što mogu i sretna sam jer je takvih stvari puno više...

Zanima me, šta mislite da li postoje ,granice, ljubavi?
Da li ste ograničeni nekim normama ,,normalnog,, ponašanja, sistemom vrednosti koje nameće sredina, vaspitanje, na kraju krajeva ljubav prema samom sebi i koliko?
Čini mi se da upravo da već neko vreme radim neke stvari koje su u potpunosti u skladu sa mojim osećanjem ljubavi i prema sebi i prema drugima, a imam osećaj da kad bi svojim prijateljima, poznanicima to predočila da bi naišla na osudu i nerazumevanje, da bi im se promenilo misljenje o meni, i nas odnos uopste.

Tanita, mislim da bi ovde mogla da se okuva cela nova tema od tvog prvog dela pitanja.
Granice ljubavi ne postoje, ljubav je bezgranična, barem me je tako učila moja mama. Bless her <3
Što se tiče tvog osećaja, sigurno te ne vara, jer kad nekome treba nešto da kažeš, stvori se savršeni momenat za to. Drugačije ne vredi, desi se upravo ono što slutiš.
Ako sam dobro razumela, ti si spoznala nešto lepo, i želiš to da podeliš sa prijateljima, ali se plašiš...

Evo napravio sam novu temu http://forum.ratnicisvetlosti.com/viewt ... ?f=7&t=334 "Razumevanje okoline za pozitivan stav prema životu" Pa tamo nastavite o prijateljima i razumevanju

Ocekivanjem.
To sam skoro shvatila. Da me to ogranicava.
Bunilo me to , ima ta caka Misli dobro, vidi samo dobro, cuj samo dobro i OCEKUJ samo dobro.
Sad je ono, pusti i skoci. ( jer je vec sve dobro)vrlo nezgodna caka

DV ja sam to očekivanje pretvorila u ,,zelim da me zivot iznenadi,, pa se onako kao zamislim i : ,,juuuu, jedva čekam, biće zanimljivo, znam..,, i nastavim dalje. tako se umirim (to u slučaju da se pozivamo na strpljenje)

Ocekivnjem,iscekivanjem,opustenost

Tanita( hosteso moja ) vidis da si i pametna , u pravu si. Svidja mi se ovo. Znas, to sad kod mene ide dosta brze, koji dan, javljam .
Dajem Zivotu priliku da me iznenadi, za moje dobro( moz biti i lepo i manje lepo, a?ako je to dobro za mene)
Interesantno je kod ogranicenja, cim mu das ime i prezime, ti vise nisi time ogranicen.