Page 6 of 20

Re: Kako ste počeli?

Posted: 23 Oct 2012, 01:16
by ninuska
Hmmm, citam svoj tekst i vidim greske. "Ne mogu" cu da izbacim. Previse grcevito vapim za promenama u svom zivotu i mislim da treba da poradim na opustanju tako sto necu ciniti nista. Za pocetak :) I stvari ce se same pokrenuti. Hvala sto ste mi omogucili ovaj razgovor sa samom sobom :*

Re: Kako ste počeli?

Posted: 23 Oct 2012, 10:18
by Linda
Draga Ninuska, pazljivo sam procitala tvoje postove. Pa ti, draga, imas SVE sto je potrebno da bi bila srecna! To si sama sebi vise puta dokazala! Detinjstvo, bebica, aure...Fantasticno! Nemoj se sekirati zbog trenutnog stanja, prbrodices ti to.Hoces, sigurno! Samim tim sto ZELIS da poradis na sebi, samim tim sto si OVDE na forumu, sto citas interesantne tekstove, sto na primerima drugih ljudi imas predstavu kroz sta sve prolaze, a neko od nas citalaca :) sigurno da dobar savet, vidis da je ovo prilika koju ces iskoristiti da ponovo budes opet ona bezbrizna, radosna Ninuska! Ne, jos bolje receno- da shvatis koliko mozes biti MOCNA, VESELA, POLETNA jer ti to vec i jesi samo to trenutno ne vidis, a hoces uskoro, ma 100% :D :D :D :D :D :D
Kiss, Linda

Re: Kako ste počeli?

Posted: 24 Oct 2012, 21:27
by ninuska
Linda wrote:Draga Ninuska, pazljivo sam procitala tvoje postove. Pa ti, draga, imas SVE sto je potrebno da bi bila srecna! To si sama sebi vise puta dokazala! Detinjstvo, bebica, aure...Fantasticno! Nemoj se sekirati zbog trenutnog stanja, prbrodices ti to.Hoces, sigurno! Samim tim sto ZELIS da poradis na sebi, samim tim sto si OVDE na forumu, sto citas interesantne tekstove, sto na primerima drugih ljudi imas predstavu kroz sta sve prolaze, a neko od nas citalaca :) sigurno da dobar savet, vidis da je ovo prilika koju ces iskoristiti da ponovo budes opet ona bezbrizna, radosna Ninuska! Ne, jos bolje receno- da shvatis koliko mozes biti MOCNA, VESELA, POLETNA jer ti to vec i jesi samo to trenutno ne vidis, a hoces uskoro, ma 100% :D :D :D :D :D :D
Kiss, Linda
Hvala Linda draga.
Ja znam da mogu, znam da imam velike potencijale, samo sam nekako zapela i moram se pokrenuti.
Imam novu vest. Znam da niste u toku, ali odavno zelim da se odselim od svekra i svekrve. I kada sam vam ovo sve ispisala, osecala sam se bolje i samouverenije. Odmah drugi dan sam dobila informaciju o jednoj praznoj kuci gde traze stanare, onako kako meni odgovara, bez stanarine, za odrzavanje kuce! Divno! Danas sam pisala vlasnici u Kanadu, cekam odgovor. Puno vrata se pojavilo u poslednje vreme u mom zivotu, prilike se vrte oko mene, samo to jos nista nije uspelo, ali vidim da se nesto u univerzumu krece prema meni, samo trebam prihvatiti, smirena i vesela.

Puno ljubavi za vas, od mene <3

Re: Kako ste počeli?

Posted: 26 Oct 2012, 11:09
by joanna
Cao svima!
prvo da kazem da mi je trebalo dosta dugo da pristupim ovom forumu ali napokon sam i to presekla. U poslednje vreme skoro svakodnevno posecujem ovaj forum kao i sajt i stvarno mi mnogo znaci. Prvo sto vidim da nisam sama a sto je jos bitnije nekako se osecam dosta blisko sa mnogim pricama i iskustvima koje ovde procitam. Posto vazi da je uvek pozitivno zapoceti nesto novo ja evo prvi put zapocinjem svoju komunikaciju preko nekog foruma.
Ja tacno ne mogu vezati svoj pocetak za bilo koju situaciju ili dogadjaj, pa cak i knjigu. Kod mene je to period poslednjih godina, eto jedan kljucan malo duzi trenutak. i tek sada kada sam krenula da citam neke knjige, uvidjam kakav sam zivot vodila i uvidjam svoj problem. Imam 34 godine i shvatila sam da sam ceo zivot potiskivala sebe i nisam volela sebe, mislila sam da nista ne zasluzujem, jednostavno sam, mogu reci gazila po sebi, nedozvoljavajuci da postanem ono sto treba. Sokirala sam se kada sam shvatila to. Ustvari, ja sam ceo zivot bila predobra prema drugima, misleci da to tako treba. Tek sada su mi jasne neke stvari. Uvek sam se pitala pa kako ja uvek privlacim iste ljude, kako to da me svi stalno iskoriste i odu, pa kako meni nista da krene i ta klasicna nesigurna, kriticna, puna straha pitanja. I to sve je dovelo da sam ja zivela u konstantnom odlaganju svog zivota i cekanju, da. Nimalo nisam uzivala. I svo to vreme nesto u meni je cekalo svoj trenutak i bilo strpljivo i dovoljno jako. Taj osecaj sam imala. Znala sam da ja nisam losa osoba, uvek sam pomagala i bila tu za druge ali nisam zivela svoj pun potencijal. To je sigurno veliki uticaj okruzenja i porodice naravno. Ne krivim nikoga i ustvari sam uzasno zahvalna sto sam dobila sansu sada. Sada mi se veoma polako vraca ceo svoj dosadasnji zivot, i sve shvatam i to je isto veliki poklon.
I izgleda takodje, u sto sam ustvari sigurna, takvim svojim ponasanjem dovela sebe do poslednje tri godine gde mogu reci da sam jednostavno izgubila i taj osecaj sebe uznutra koja strpljivo ceka. Postala sam neko drugi, preambiciozna, kriticna i puna sebe, ego je valjda dostigao vrhunac :) . Oko mene su se koncentrisali negativni i iscrpljujuci ljudi koji su me maksimalno cedili. Na poslu sam dozivela gazenje i ponizenje, konstantan mobing i sikaniranje, ne mogu da objasnim to maltretiranje i ja sam sve to trpela jer eto imam posao, teska su vremena, cuti i trpi itd. Sada se smejem, glasno. Sa druge strane ono pravo ja ima ogroman integritet i mnogo je jako i borilo se. Inace se bavim umetnickim poslom i umetnik sam, kreativna sam osoba, sto sam potiskivala naravno, jer kako ziveti od toga :D , narocito u ovoj sredini itd. Sve se zavrsilo tako sto sam na kraju dobila otkaz i meni je laknulo. Jedno duze vreme sam ocajnicki trazila posao, i dalje preterano ambiciozna ali ustvari ja to nisam htela. Nisam vise htela da radim to. I islo mi je dobro, isla sam na razgovore, trazili su me ali nikada se to nije zavrsavalo poslom. I tako je to trajalo skoro godinu dana i onda odjednom, kao preko noci ja sam se promenila. Kao da je nesto htelo da me bukvalno dovede do kraja, da mi zaroni glavu u blato i otvori oci. Ja sam se transformisala. Prvo sto se desilo izgubila sam ambiciju. To je prvo sto znam. jednostavno je nestala. Pocela sam da uzivam u sitnim trenucima, prihvatala sam sve, telo mi se dosta transformisalo, i nikada se bolje u zivotu nisam osecala. I sada to traje. U ovom trenutku sam i dalje bez posla i bez partnera i prihoda i svega materijalnog i onog sto se smatra ispunjenjem i nikada se bolje nisam osecala u zivotu. sve vise volim sebe i otkrivam sebe. Dosta sam se isplakala, narocito kada otkrijem koju sam stvarno bol sebi nanosila. Radila sam sebi ono sto su meni drugi radili.
Na pocetku sam novog zivota, tako mi se cini i sada moram da budem mudra. Dosta mi pomazu knjige koje ovde nalazim i citam. radim afirmacije svaki dan. Pre neki dan mi se desilo da sam citajuci neku knjigu potpuno koncentrisano samo na trenutak izasla mi je neka slika mene i znanje i osecaj da ja imam moc stvaranja svoje realnosti, kao da mi je neko rekao, kako ti zamislis tako ce biti. Malo me je zateklo. Strpljiva sam po prirodi, ali i uporna tako da sam spremna za svoj novi zivot. Takodje sam sigurna da vise nema povratka. Prosto, ne mogu da objasnim sta mi se desava. Takodje, cudno mi je sto ne uspevam da se vidim i dogovorim sa nekim ljudima iz proslosti. Stvarno pokusavam ali ne ide vec mesecima. Izgleda da sam se stvarno promenila, pre zapocela promenu. Oko mene su sada neki novi ljudi. I vi svi ste deo toga. Sto je super. Juce sam dobila ponudu za posao, od stare prijateljice. Cula sam se sa prijateljem starim, dobrim posle pet i vise godina. Jednostavno ne radim nista po pitanju toga. Izgleda da sam se prepustila. Naravno ima jos mnogo da se radi, ali dobar je pocetak.
Sada vidim da sam malo udavila ali imala sam potrebu da bas sada sve nekome ispricam.
Nadam se da ste svi dobro koliko i ja. Takodje bih svima preporucila jogu, kao najboljeg saveznika za dalje.
veliki pozdrav :D

Re: Kako ste počeli?

Posted: 26 Oct 2012, 12:05
by Ivan Spg
Hej Joanna Dobrodošlaaaaa na forummm : )))
Hvala ti što si odvojila toliko vremena da se predstaviš. Super si počela i super si dostigla - idemo dalje svi zajedno :)

Re: Kako ste počeli?

Posted: 26 Oct 2012, 14:00
by Linda
Joanna , draga, dok sam citala ono sto si napisala, najezila sam se! Uvek je tako kad me zapljusne talas divne, iskrene energije.... Pokrenula si se. Samim tim, pokrenula si citav svemir, univerzum, magiju zivota! Ja ti cestitam na tome i radujem svim tvojim sadasnjim i buducim uspesima! Divno je citati ono sto je napisala osoba koja uzima konce zivota u svoje ruke!!! Bravo, bravo, bravo! Kiss, Linda

Re: Kako ste počeli?

Posted: 26 Oct 2012, 14:19
by joanna
e, stvarno ste svi strava! :D i ja svima vama zelim sve najbolje i drago mi je sto smo se sreli :D

Re: Kako ste počeli?

Posted: 28 Oct 2012, 01:39
by Vlajko
Inicijalna kapisla The secret i Zeitgeist :D

Samo tajna ne radi bez ovoga http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/tajna.htm

2010 sam otvorio o tome temu na našem bajkerskom forumu..

kao feedbeck sam dobio taj sjajan link sa pregršt knjiga i tekstova..

kao što kažu na samom početku: Ovde je sve što pametnom čoveku treba da se raspameti..

http://www.ivantic.net/ostale_knjiige.htm

Još bih dodao ovome i emisiju "Kosmos" autorke Nine Martinović

http://media.rtv.rs/sr_lat/kosmos/epizode?strana=5

nažalost ukinuli su joj emisiju.. ali nastavila je samostalan rad preko fb i tubeta

http://www.facebook.com/groups/153388624722080/

Meni je ona filter za more informacija koje dobijamo :ugeek:

Re: Kako ste počeli?

Posted: 28 Oct 2012, 07:58
by jelena
Vlajko hvala na predlozima obavezno ću ih pogledati.

Re: Kako ste počeli?

Posted: 29 Oct 2012, 23:50
by ninuska
Hvala , hvala , hvala.
Nasla sam kucu u koju se selim, u kojoj cu napokon ziveti onako kako zelim. Bila sam, videla, i danas sam vec pocistila dvoriste. A pocelo je tako sto sam spakovala jedan ormar u kutiju, nakon sto sam cula za kucu za izdavanje. Isla sam na sigurno, jer ja tamo idem, i desilo se. Gazdarica zeli bas nas, i danas nam je predala kljuceve. Lakse nego sto sam mislila, samo sam POVEROVALA I UZIVELA SE U TO.
Divno!