Evo i mog iskustva sa andjelima. To je relativno sveže iskustvo, ne znam kako me pre ova tema uopšte nije zanimala, nisam razmišljala o andjelima. Nije da nisam verovala u andjele, već nekako...kao da to nije došlo na red.
Jedno veče, rekoh sebi baš da probam, nakon što sam čitala par zanimljivih tekstova i iskustava.
Spremila sam se da spavam, a pošto uvek pre nego što zaspim meditiram, tako sam i tada, uz upućivanje želje da vidim ili osetim svog andjela, na način koji me neće uplašiti (ne bih baš da iskoči ispred mene pa da pobegnem pod krevet
).
I bi tako.
To je bilo vrlo nežno i prijatno iskustvo, najpre sam videla svetlost iza ili iznad sebe, nedefinisan je bio pravac (inače mi se često to dešavalo da vidim u meditaciji, slabašnu svetlost negde tamo, ali nisam na to obraćala pažnju niti se pitala šta je to), ali ovog puta svetlost je bila jačeg intenziteta, opet ne prejakog, nego nekako...taman.
Zatim mi je (zatvorenih očiju naravno) došla slika kako mi se ta svetlost uliva u srce, ma bilo je baš, baš divno!
Zamolila sam za još neki osećaj, dodir, bilo šta i osetila sam blagu energiju na ruci, kao da duva neki lagan povetarac. Nekakvo prijatno strujanje.
Bila sam oduševljena i mirno sam zaspala.
Posle toga mi je postalo sasvim normalno zamoliti andjela da osetim prisustvo, da znam da je tu, ali nikad mi se više nije desilo iskustvo tog intenziteta.
Zaista, andjeli su uvek sa nama, treba ih samo svesno pustiti u svoj život jer mislim da poštujući našu slobodnu volju, neće nam se nametati dok ih sami ne pozovemo.
Sve pohvale za ovu temu, oduševilo me sve što sam pročitala, nadam se da ćemo se čitati još.