Forum Ratnika Svetlosti

Lela wrote:ČITAM DANIMA OVO ŠTO PIŠETE, ČITAM I OPET ČITAM, I SVAKO VEČE KAŽEM SEBI "OD SUTRA OKREĆEM LIST I POČINJEM DA ŽIVIM" ALI KADA DODJE SUTRA JA RAZMIŠLJAM "DA LI DA SE UMIJEM ILI UBIJEM" I TAKO IZ DANA U DAN IZ GODINE U GODINU I EVO VIŠE OD DESETAK GODINA TAKO,... DOŠLA SAM DO TOG STADIJUMA DA IZ KUĆE NE IZLAZIM, DA SE NE DRUŽIM, KADA NEKO TREBA DA MI KODJE MENE HVATA PANIKA, NIJE MI DOBRO POČINJU NESVESTICE, LUPANJE SRCA .... STRAŠNO, OVO MI JE JEDINI NAČIN DA SAM U KONTAKTU SA LJUDIMA I DUGO SAM TRAŽILA OVAKVU STRANICU I EVO PRONAŠLA, DOK ČITAM VAŠE PRIČE DAJETE MI SNAGU I VERU DA I JA MOGU ALI OPET KADA SVANE NOVI DAN.... NIŠTA NOVO JEDNOSTAVNO NEZNAM KAKO POČETI, LECI MI JE ODGOVORILA, VINA TAKODJE, A ZAŠTO NEMAM SNAGE DA KRENEM??? KADA BIH ZNALA DA ODGOVORIM NA TO PITANJE? DRAGO MI JE KADA ČUJEM DA SU DRUGI LJUDI USPELI DA SE VRATE NA PRAVI PUT, RADUJEM SE ZBOG DRUGIH ALI JA NIKAKO DA SE POMERIM SA MRTVE TAČKE. VALJDA ĆU PORED VAS JEDAN DAN OPET DA PIŠEM I NAPIŠEM DA SAM BAR JEDAN KORAK NAPRAVILA. POZDRAVLJAM VAS SVE PUNO, PUNO I SVIMA ŽELIM SVU SREĆU.

Ovo je sasvim logicno ponasanje za nekoga ko ne zna sta mu se radi.
Sta ti se radi? Ukrasava cvece? Prave lepe slike? Prave kolaci?

Sad si se sigurno setila par stvari.
Samo kad imas neku ideju, sta bi radila, pomerices se. Zar ne?
Inace...ostani da lezis u krevetu. I to toliko dugo, dok ti nesto vredno ustajanja ne padne na pamet.
Da se ubijes, ne moras, dovoljno je da ostanes da lezis u krevetu.
I mozda, ali samo mozda ...ti nesto sto ti se radi padne na pamet.

Loki wrote:

joanna wrote: Sve se zavrsilo tako sto sam na kraju dobila otkaz i meni je laknulo. Jedno duze vreme sam ocajnicki trazila posao, i dalje preterano ambiciozna ali ustvari ja to nisam htela. Nisam vise htela da radim to. I islo mi je dobro, isla sam na razgovore, trazili su me ali nikada se to nije zavrsavalo poslom. I tako je to trajalo skoro godinu dana i onda odjednom, kao preko noci ja sam se promenila. Kao da je nesto htelo da me bukvalno dovede do kraja, da mi zaroni glavu u blato i otvori oci. Ja sam se transformisala. Prvo sto se desilo izgubila sam ambiciju. To je prvo sto znam. jednostavno je nestala. Pocela sam da uzivam u sitnim trenucima, prihvatala sam sve, telo mi se dosta transformisalo, i nikada se bolje u zivotu nisam osecala. I sada to traje. U ovom trenutku sam i dalje bez posla i bez partnera i prihoda i svega materijalnog i onog sto se smatra ispunjenjem i nikada se bolje nisam osecala u zivotu. sve vise volim sebe i otkrivam sebe.

"Od ambicije ka Svrsi", a? ) http://www.youtube.com/watch?v=BIGBGv77LHQ

Mislim da cemo se svi sloziti da niko od nas vise ne veruje u slucajnosti, tako sam uverena da postoji dooobar razlog za to da u nekom trenutku budemo "bez posla, bez partnera...' Uverena sam da je to zato sto nam treba svo vreme i sav fokus - za nas. Partner, i posao, su stvari kojima svakako dajemo puno nase energije i emocija. A dok radimo na sebi, "cistimo se" i preispitujemo, potrebna nam je sva nasa energija. Taj partner i taj posao su na putu ka tebi joanna, to je jasno, samo ce uci kad je idealan trenutak. Uzivam u tvom putovanju..

ej, hvala puno
moj put je izgleda tek poceo. Novi posao je vec tu, desio se, kompromisno, nije onaj savrseni ali kao izazov je ok. Strpljiva sam, neka se sve desava u pravo vreme.

Ok kako je sve pocelo,eeeh ajdeee
Pa prvo sto sma primetio da svi oko mene kukaju.Te su nezadovoljni platom,te poslom,te drustvom te ovim,te onim.Onda sam poceo i ja,i onda sam poceo da idem na posao umoran,da idem sa psola umoran,da se vucem ko neka baba,pa onda osecao pritisak od posla,strah da cu ga izgubiti itd(a radim psoao koji ni ne volim).Jednog dana sam pukao i shvatio da sam upao u to neko sivilo drustva,da su oko mene ljudi koji ili iskreno kukaju ili se neiskreno smeskaju,i smetalo mi je.Cesto sma se zapitao zasto je nestalo to neko lepse vreme,kada sam bio mali,bezbrizan,kada sam se radovao kada izadjem napolje da se igram,zar je to sve?Sta? Doziveo sam 32 godine i to je to?Onda sam saznao za video klipove na ju tjubu,ukapirao da je vina??(valjda sam dobro napisao) pozitivna osoba,zracis pozitivnom energijom i dosao eto ovde

Poz Frikou Super si opisao sve. Dobrodošao na forum. Dobro si ukapirao devojka se zove Vina. Ekstra si opisao kako si korak po korak došao do pozitive.

Hvala mada imam jos da radim,u meni ima delic sumnje i evo danas je siv dan kisni,a to ume da me bedaci sta raditi tada?

Promeni pogled na sive dane Priroda ide u krug kao i sve u životu, bilo bi dosadno da je stalno sunčano. Kontrasti prave svo uzbuđenje

Kažu kad je učenik spreman pojavi se i učitelj.Sasvim slučajno(ništa nije slučajno ali se tako doimalo) na netu san pronašla film "Tajna" koji me je osvojio na prvu .Potom je usljedila knjiga Kvantni uspjeh , Svi na netu dostupni Abrahamovi filmovi ,predivna Luisa H. a onda kao kao šlag na sve stranica ratnici svjetlosti. Mislim da je puno lakše ljudima koji na prvu zavole svu ovu priču oko pozitivnih misli i koji na "prvu "prepoznaju i osjete razliku kada počnu voditi računa o svojim mislima. Ja sam realizovala određene ciljeve i dalje radim na svojim svim mojim ciljevima i da što je najvažnije odgajam svoju djecu u tom duhu. Poput one kultne rečenice iz filma Will Smita kada on razgovara sa svojim sinom i kad mu kaže "ako nešto želi idi i uzmi to.Tačka."

Pre nekoliko godina mi je majka dala knjigu, tad sam je pročitala i tu i tamo primenjivala, bila sam baš klinka tad, tako da nije ništa bilo od toga. Koristila sam zakon privlačnosti ponekad, uglavnom za sitnice. A onda sam ga upotrebila na grozan način, imala sam sve što se može poželeti, a ja sam vizualizovala da sam sve izgubila, baš sam se unela u to, glupavi razlozi za to, no nebitno. Onda sam se našla na dnu i iz očaja pogledala film ,,Tajna''. Plakala sam kao malo dete, shvatila sam šta sam uradila. Prošlo je malo više od mesec dana, konačno su se sve moje grozne ,,želje'' koje sam vizualizovala ostvarile i uz pomoć Tajne (bukvalno se nisam odvajala od knjige, svaki dan sam za doručak, ručak i večeru imala film Tajna, baaaaš sam se trudila) vratila sam se na pravi kolosek Vina, ti si šlag na torti, skoro sam otkrila tvoje snimke i baš su mi pomogli

Samo napred ekatarine!!! Vina je vec ovo davno podelila ALI DA NAPOMENEM DA JE OVO VRLO BITNO DA SE POGLEDA ZA ONE KOJI NISU !!!

http://www.youtube.com/watch?v=xuXcj63hc-Y - STA MI UOPSTE ZNAMO (1.DEO)

Uf...procitah sve
Evo i ja da se upisem
Ja mogu reci da je meni doslo iz dupeta u glavu ali naravno nista nije bas slucajno.
Detinjstvo je bilo veoma tesko najvise na psiholoskom planu,porblemi i muke na sve strane,porodica disfunkcionalna,necu da krivim svoje roditelje,voleli su me i pruzali dosta ali mi nisu pruzili ljubav,podrsku,porodicnu atmosferu,poverenje,sigurnost...(to sam sve tek kasnije shvatio).Adolescentno doba jos teze,jos vise problema u porodici,finansijski problemi,jos vise sam zapostavljen tako da sam kroz sve kriticne faze prolazio sam i nije mi padalo ni na pamet da od njih nesto trazim ili pitam za neki savet jer bi mogao samo da budem nagrdjen ili kaznjen,oni nisu imali vremena za mene.U skoli katastrofa,bio sam dobro neiskvareno dete ali sa takvim stavom sam cesto izvlacio deblji kraj,tada sam imao teskih emocionalnih problema i nisam se uklapao u drustvo i u sredinu.Krivio sam sebe za sve,mrzeo sebe sto sam takav.U svim tim svojim mukama krenuo sam da "unovcavam" svoje fudbalsko znanje,igram aparate,bukvalno kako bih dosao do nekog dinara jer neretko sam bio svorc.Onda pocinju da se sklapaju prijateljstva sa svakakim ljudima,imam nesto para u dzepu,vucaram se po gradu,osecam se nezavisnim,postajem bezobrazan,prevrtiljiv i bas me briga da li sam nekom naudio cak se i radujem tome.Onda srednja skola ja vec mangup,kafici,devojke,kladionice,pocinje intenzivno ozbiljnije kockanje iz dana u dan,jedino pozitivno u to doba je bilo sto sam koliko toliko trenirao fudbal ma da i to se tuzno zavrsilo (moj ego do neba).Pred kraj srednje skole je vec bilo katastrofa,kriticno ponasanje,moze se reci da sam flertovao sa kriminalom,izlasci,devojke,pare,svakakve ludosti,bukvalno neznam sta cu od sebe,majstor za pravljenje gluposti i problema.Nakon srednje malcice sam se smirio,drustvo se razislo i poceo sam da se druzim sa momcima iz kraja koji su malo mladji,jeste da sam njih "poducavao" svemu sto ne treba ali bio sam malo pribraniji.I tako malo po malo pocinjem sebe da pitam sta ja to radim? cemu to vodi? sta zelim da postignem? Polako sam poceo da citam.U srednjoj mi se iskreno dopadala socijologija cak mi je i filozofija bila zanimljiva ali tada nisam imao vremena za knjigu.Poceo sam po netu da trazim clanke o socijologiji,zanimalo me kako funkcionise drustvo,onda sam presao na psihologiju zatim se zaljubio u filozofiju i malo po malo provodio vreme citajuci i razmisljajuci.Shvatio sam da me zanimaju i religije,citao o hriscanstvu,budizmu,islamu pa i ostalim verama,onda sam presao na istoriju,alternativne teorije istorije pa mistika,metafizika,ufologija,gnostika i jos mnogo toga.Desavalo se da cak ni vikendom ne idem u grad,nego sedim do kasno u noc i citam a onda prevrcem po glavi razne teorije,postavljam sebi pitanja,trazim odgovore.Poceo sam da razmisljam o spiritualizmu,zivotu,vrednostima,moralu,uzivam u prirodi,ucim od drugih,gledam na svet drugim ocima,razmisljam na duge staze i pronasao sam sebe i harmoniju.Sto se tice pozitivnog razmisljanja ja uvek tezim ka tome da gledam na stvari objektivno i tako razmisljam,ali posto ovaj svet mi stvaramo nasim mislima naravno one moraju biti pozitivne! I tako sada sa radoscu upoznajem zivot i svet oko sebe i mogu reci da sam se promenio za 180 stepeni,imam jos mnogo toga da naucim i mnogo toga me zanima i mnogo toga ne znam i mnogo toga bih da otkrijem.Slazem se sa onim sto je Lao Tse odavno rekao "Sve je jasno,ja sam taj koji je zamagljen" ali bar znam da sam na pravom putu