Kako ste počeli?
Posted: 20 Aug 2012, 17:42
Kako ste uopšte počeli da se interesujete za pozitivni način razmišljanja? Šta vas je inspirisalo, šta vas je podstaklo na promenu? Podelite svoju priču sa nama...
Ja sam svoju već ispričala u par videa, ali evo i ovde da kažem par...
Ja sam prvu knjigu koja je da kažem bila od 'pozitivne' vrste, pročitala knjigu Luiz Hej Možete izlečiti sopstveni život. Tačnije, odslušala sam je u audio formatu sa telefona mog muža, koji je bio neumoran i toliko je navaljivao na mene da odslušam barem 5 minuta dok ja nisam popustila i samo da bi ga ućutkala pristanem i odslušam to što mi je pustio.
Nisam imala nekakav veliki otpor, niti sam mislila da su to obavezno gluposti, nego još gore od toga - bila sam u stanju življenja SVEJEDNO. Što mislim da je najgora vrsta Bila sam nesrećna, i nisam verovala da išta tako nešto neuhvatljivo i ne-konkretno može da mi pomogne, činjenica da ću odslušati tu neku knjigu, moš' misliti. Luiz Hej, šta ona zna, ona je rođena u Americi, zemlji gde je sve lako! Nek dođe u Srbiju da živi, pa onda da je vidim, eh!
I tako, sa namrgođenim stavom, i besom koji je bio moj konstantni dnevni stav, zabila sam te slušalice u uši i sa negodovanjem i gunđanjem okrenula se prema zidu, ljuta na ceo svet, ljuta na muža što nije onakav kakav sam htela da bude, ljuta na sebe što nisam onakva kakva treba da budem, ljuta na roditelje što nisu onakvi kakvi su mogli biti...I tako...
Moj muž se vratio iz kupatila (to je bio dogovor, da ja odslušam samo toliko koliko njemu treba da se istušira) prošlo je jedno desetak minuta, a ja sam sedela na krevetu sva u suzama, ali bukvalno, kao malo dete koje plače, potpuno razoružana Luizinom ljubavlju, i istinom koju je govorila u knjizi, zahvalnošću, zbunjenošću...ma sve me je sastavilo. Ivan se samo nasmešio i zagrlio me.
Tako je sve počelo.
Tog trenutka, Luiz je svojom knjigom razbila sav led, i istopila sav čelik koji sam imala u tom trenutku, jer sada to vidim, tada sam već bila sazrela za promenu, i u meni je sve vrištalo za promenom; imala sam gomilu želja, vorteksovala sam 200 na sat, i jednostavno sam sebi manifestovala taj 'početak'. Naježim se dok ovo pišem, to je bio baš veliki trenutak za mene. Iako sam u tom trenutku bila na najvećem dnu, samim tim sam najviše želela da ne budem na tom dnu, moja želja je bila gigantska, i time sam manifestovala svoj prvi korak.
Ja sam svoju već ispričala u par videa, ali evo i ovde da kažem par...
Ja sam prvu knjigu koja je da kažem bila od 'pozitivne' vrste, pročitala knjigu Luiz Hej Možete izlečiti sopstveni život. Tačnije, odslušala sam je u audio formatu sa telefona mog muža, koji je bio neumoran i toliko je navaljivao na mene da odslušam barem 5 minuta dok ja nisam popustila i samo da bi ga ućutkala pristanem i odslušam to što mi je pustio.
Nisam imala nekakav veliki otpor, niti sam mislila da su to obavezno gluposti, nego još gore od toga - bila sam u stanju življenja SVEJEDNO. Što mislim da je najgora vrsta Bila sam nesrećna, i nisam verovala da išta tako nešto neuhvatljivo i ne-konkretno može da mi pomogne, činjenica da ću odslušati tu neku knjigu, moš' misliti. Luiz Hej, šta ona zna, ona je rođena u Americi, zemlji gde je sve lako! Nek dođe u Srbiju da živi, pa onda da je vidim, eh!
I tako, sa namrgođenim stavom, i besom koji je bio moj konstantni dnevni stav, zabila sam te slušalice u uši i sa negodovanjem i gunđanjem okrenula se prema zidu, ljuta na ceo svet, ljuta na muža što nije onakav kakav sam htela da bude, ljuta na sebe što nisam onakva kakva treba da budem, ljuta na roditelje što nisu onakvi kakvi su mogli biti...I tako...
Moj muž se vratio iz kupatila (to je bio dogovor, da ja odslušam samo toliko koliko njemu treba da se istušira) prošlo je jedno desetak minuta, a ja sam sedela na krevetu sva u suzama, ali bukvalno, kao malo dete koje plače, potpuno razoružana Luizinom ljubavlju, i istinom koju je govorila u knjizi, zahvalnošću, zbunjenošću...ma sve me je sastavilo. Ivan se samo nasmešio i zagrlio me.
Tako je sve počelo.
Tog trenutka, Luiz je svojom knjigom razbila sav led, i istopila sav čelik koji sam imala u tom trenutku, jer sada to vidim, tada sam već bila sazrela za promenu, i u meni je sve vrištalo za promenom; imala sam gomilu želja, vorteksovala sam 200 na sat, i jednostavno sam sebi manifestovala taj 'početak'. Naježim se dok ovo pišem, to je bio baš veliki trenutak za mene. Iako sam u tom trenutku bila na najvećem dnu, samim tim sam najviše želela da ne budem na tom dnu, moja želja je bila gigantska, i time sam manifestovala svoj prvi korak.