Jao, ljudi, kako me je sramota svoje reakcije!
Potpuni napad besa prema osobi koja to najmanje zasluzuje, prema mom bratu...
Glupi nesporazum... Lepo me je nesto pitao, ja ga nisam ni pustila da zavrsi do kraja, a tako sam vikala, bila bas neprijatna...Uzas!
Poslednjih meseci sam intenzivno radila na sebi u duhovnom smislu(ispade nedovoljno), radila na smirivanju, budjenju, aktiviranju nekih novih izvora energije, izucavanju ZP, Abrahama, ho oponopono...Posle duzeg vremena sam nasla mir, zadovoljstvo, lepotu, a onda BUM...Kako se osecam bezveze... Zasto je toliko tesko zadrzati mir? Pa ja prva ne volim kad neko reaguje tako histericno, bezosecajno! Zvala sam ga, izvinila mu se najiskrenije. Prihvatio je, ali se ja i dalje osecam bljak...
Iznenadila sam samu sebe na najgori moguci nacin jer sam bila ubedjena da sam neke stvari prevazisla. Sta radite u situacijama kad reagujete lose?
Linda wrote:
Zasto je toliko tesko zadrzati mir? Pa ja prva ne volim kad neko reaguje tako histericno, bezosecajno!
Hej Linda pa to je sasvim normalno mi smo na putu osvešćenja što znači napred-nazad, svesno-nesvesno, ali ja kontam da je ogroman napredak (kad dođeš u stadijum da razlikuješ te faze) i radujem se trenutku kad će početi da bude više napred ...Naše reakcije su uglavnon posledica mentalne navike našeg uma koji tako programiran od malena, treba samo posmatrati svoju reakciju, biti svedok reakcije, i što češće budeš svesna tog automatizma reagovanja vremenom ćeš uspeti da se odvojiš od svog uma(ega) i da se zatekneš u blaženstvu izvornog mira do sledećeg potresa, ali s tim što će periodi mira trajati sve duže i duže...
Kako i Sarah kaže to je sasvim normalno u toku duhovnog razvoja.Kako je rekao Ekhart T.da duhovni razvoj neraste uzlaznim ravnim tokom već spiralnim tokom nekad osećamo da smo na vrhu spirale(sretni,ushićeni poput malog deteta) a nekad na dnu (nesretni,tužni sa osećajem krivice i nedostojnosti).To je sasvim normalno važno je biti svestan svojih postupaka,misli i emocaja i na taj način podignuti svoju svest i vratiti se na vrh spirale te tam što duže ostati.
Trebamo se radovati kako i pozitivnim tako inegativnim osećajima jer oni nas čine jačim.
Nesmemo to svaćati tako ozbiljno već kroz igru jer sve je igra i trebamo biti razigrani poput malog deteta jer tu leži sloboda.
VELIKU PUSU VAM ŠALJEM
Linda, ne mogu te tesiti jer desavace se jos, sto znaci treba jos raditi na sebi. Moj savet: Postoji mali trik, koji treba uvezbati i stvoriti naviku: Pre svake reakcije, bilo sta da je u pitanju , pre svake i najmanje reakcije , zaustaviti se na nekoliko sekundi. To uvek pomaze. To mozes vezbati na malim obicnim stvarima pre velike eksplozije i kad predje u naviku da samo zastanes na dve sekunde pre nego sto reagujes, to ce kasnije raditi samo za sebe, po automatizmu. Nedavno sam slusala jedno predavanje o asertivnosti i kaze se da asertivni ljudi nikad ne vicu. Verujem da je to tacno, a postici stanje asertivnosti trazi puno rada na sebi i ponekad ljudi prolaze kurseve da bi to naucili. Ali ucimo stalno i razvijamo se, zar ne? Sve najbolje
Ja sam pre nekih dva meseca istukao svog psa zestoko,ali tukao sam ga kako me je stid da pomislim uopste sad na to. Udarila su ga kola kao malog i to pred mojim ocima i sve mi se to pojavilo,negativa koja mi je isprve izgledala kao da je nemoguce da je kontrolisem. A istukao sam ga jer je presao ulicu zbog hrane,a tako su ga ISTO udarila kola kad je imao dva meseca. Onda me je bio stid kakav nisam osecao pre. Da ja tu malu nezasticenu zivotinju (vecnu bebu) bijem. Nisam ga pipnuo od tada,kad uradi nesto lose,pokazem da sam ljut na njega,pricam sa njim,pa onda ga vezem. Jos ucim sta je ljubav... A on je moje ogledalo...
Linda wrote:Jao, ljudi, kako me je sramota svoje reakcije!
Potpuni napad besa prema osobi koja to najmanje zasluzuje, prema mom bratu...
Glupi nesporazum... Lepo me je nesto pitao, ja ga nisam ni pustila da zavrsi do kraja, a tako sam vikala, bila bas neprijatna...Uzas!
Poslednjih meseci sam intenzivno radila na sebi u duhovnom smislu(ispade nedovoljno), radila na smirivanju, budjenju, aktiviranju nekih novih izvora energije, izucavanju ZP, Abrahama, ho oponopono...Posle duzeg vremena sam nasla mir, zadovoljstvo, lepotu, a onda BUM...Kako se osecam bezveze... Zasto je toliko tesko zadrzati mir? Pa ja prva ne volim kad neko reaguje tako histericno, bezosecajno! Zvala sam ga, izvinila mu se najiskrenije. Prihvatio je, ali se ja i dalje osecam bljak...
Iznenadila sam samu sebe na najgori moguci nacin jer sam bila ubedjena da sam neke stvari prevazisla. Sta radite u situacijama kad reagujete lose?
Evo ja sam se osobno prepoznala u tvom postu, i ne samo sebe nego i svog brata. Među nama je velika razlika u godinama i zbog toga često dolazi do nesporazuma, posve smo različiti i ne znamo si pokazati ljubav koja među nama nedvojbeno postoji. Kao prvo, da, takve su reakcije veoma neugodne. Moj brat je nepredvidiva osoba i plane u sekundi. Godinama sam dolazila s njim u sukobe gdje bi on toliko vikao da ja nisam mogla doći do riječi. To je ostavilo velike posljedice na meni. Međutim, što sam više postajala svjesnija, to sam sve češće viđala jednaku reakciju kod sebe. Doduše, ona nije uvijek bila usmjerena prema njemu, jer je on stariji pa si ne dopuštam da se previše istresam na njega. Ali u nekim drugim odnosima sam itekako znala izgubiti kontrolu i doći na njegov nivo ponašanja. Tada doslovno ne prepoznajem samu sebe.
Te burne reakcije su zapravo programi koji se nalaze u podsvijesti, zbog nekih prošlih događaja. U prošlosti se možda desila jedna situacija gdje si ti prvi put planula. U tebi je ostalo zapisano da ubuduće tako reagiraš kada osjetiš prijetnju. Zapravo, ne kada ju TI osjetiš, nego tvoj Ego. To su sve reakcije Ega. I to je normalno, njega nije lako obuzdati. Slično se dešava kada nam se dogodi nešto lijepo. Imamo jednu sebi svojstvenu reakciju, i na taj isti način uvijek reagiramo kada nam je nešto lijepo. Reakcije i obrasci ponašanja su programi koji se pale automatski kada se nađeš u situaciji u kojoj su se oni prvi put pojavili. Te programe nije lako izbrisati, jer su se oni zapisivali od našeg djetinjstva. Godinama i godinama su se nadograđivali, oblikovali, i sada ih odjednom treba izbrisati iz memorije i nadomjestiti novim, ljepšim i polaganijim programima. To zahtijeva puno prakse i vježbe svjesnosti.
Najbolje što možeš učiniti idući put jest to da postaneš svjesna svoje reakcije kada se ona počne buditi u tebi. Obrati pažnju na trenutak kada osjetiš da bijes izranja iz tebe, kada se u tebi počne rađati potreba da odreagiraš. Kada to osvijestiš, situacija se okreće u tvoju korist. Imaš moć da smjesta zaustaviš tu reakciju tako što ćeš nekoliko puta duboko udahnuti i dopustiti da napetost iziđe van. To je jako učinkovito. Tek kada osjetiš da nemir polako nestaje, dopusti si da odgovoriš osobi. Sada imaš kontrolu nad svojim reakcijama i priliku da stari program zamijeniš novim.
Samo otkrivanje nekog lošeg obrasca je pola posla. Kad vam dođe da se iznervirate, zastanite na trenutak i čestitajte sebi što ste primetili taj neprijatan osećaj. Onako, u mislima, skakućite od sreće što ličite na Šerloka Holmsa u tom momentu (na primer). I onda prođe... I javi se rešenje.... Ma život je divan....
...Naše reakcije su uglavnon posledica mentalne navike našeg uma koji tako programiran od malena, treba samo posmatrati svoju reakciju, biti svedok reakcije, i što češće budeš svesna tog automatizma reagovanja vremenom ćeš uspeti da se odvojiš od svog uma(ega) i da se zatekneš u blaženstvu izvornog mira do sledećeg potresa, ali s tim što će periodi mira trajati sve duže i duže... 
ŽIVIM SVJESNA BOŽJE PRISUTNOSTI.
Kiss!