Pa, sta kazete? Na vasoj zivotnoj skali, ima li nekih drugih modaliteta?
Ja naprosto obozavam onaj osecaj kada nesto podrhtava, treperi u meni, kada osecam radost kako se od najmanjeg noznog prsta siri po celom telu...Vrlo cesto taj osecaj preraste u euforicno stanje. Primecujem da su moja raspolozenja crno-bela, retko kad siva. Kako je to kod vas? Ima li medjustanja?
euforija ili nista!
Re: euforija ili nista!
Vremenom, kada naviknemo sebe da cenimo ono gde smo, ko smo i šta nas okružuje, sve nam je lakše i lakše da osetimo tu radosnu euforiju zahvalnosti i uzbuđenja za sve ono lepo što nam dolazi, što očekujemo, i što nas uzbuđuje.
Još jedan dokaz da je sve navika, pa čak i radost svakog momenta našeg života. I to se može naučiti, i usvojiti.
Primetila sam da kada padnem na dno i kada je sve crno, čak i da hoću ne mogu da krenem sa žalopojkama i žaljenjem sebe, zato što mi je to sada postalo smešno i ispod mog nivoa. Sada vidim širu sliku i znam da sam rođena sa pravom na sreću i da je radost moje srednje ime. Pa mi dođe smešno da govorim nešto dramatično, imam utisak da glumim u nekoj domaćoj seriji, tipa Bolji život' i sl.
Imam i hiper ardosnih trenutaka, imam i crnih bunara bez dna, ali imam i sivih.
E te sive bih okarakterisala kao trenutke kada nit vibriram radost, nit vibriram tugu - ne vibriram ništa. Gubim vreme.
To se dešava kada nisam prisutna u momentu i kada imam tendenciju da nesvesno brinem. Znači, ipak malo naginje na negativno, ta siva varijanta.
Još jedan dokaz da je sve navika, pa čak i radost svakog momenta našeg života. I to se može naučiti, i usvojiti.
Primetila sam da kada padnem na dno i kada je sve crno, čak i da hoću ne mogu da krenem sa žalopojkama i žaljenjem sebe, zato što mi je to sada postalo smešno i ispod mog nivoa. Sada vidim širu sliku i znam da sam rođena sa pravom na sreću i da je radost moje srednje ime. Pa mi dođe smešno da govorim nešto dramatično, imam utisak da glumim u nekoj domaćoj seriji, tipa Bolji život' i sl.
Imam i hiper ardosnih trenutaka, imam i crnih bunara bez dna, ali imam i sivih.
E te sive bih okarakterisala kao trenutke kada nit vibriram radost, nit vibriram tugu - ne vibriram ništa. Gubim vreme.
To se dešava kada nisam prisutna u momentu i kada imam tendenciju da nesvesno brinem. Znači, ipak malo naginje na negativno, ta siva varijanta.
Ti si ono o čemu razmišljaš najveći deo vremena.
Re: euforija ili nista!
Ja imam i crno i belo i sivo.
Najbolji opis tog sivila dala je Vina...Ni tamo, ni 'vamo, samo GUBIM VREME. Ali, šta je, tu je, živa smo bića sa našim umom takvim kakav jeste.
Stanje euforije je nešto najlepše na svetu. Možda je bolje nazvati ga stanjem osećanja apsolutne moći, jer kada sam euforična ja tada jedva čekam da radim stvari koje želim jer osećam da sam nepogrešiva i da je sve u redu. Stabilna sam, jaka i sve mi je kristalno jasno, a vreme se zaustavlja...UF, kako je to lepo!
Najbolji opis tog sivila dala je Vina...Ni tamo, ni 'vamo, samo GUBIM VREME. Ali, šta je, tu je, živa smo bića sa našim umom takvim kakav jeste.
Stanje euforije je nešto najlepše na svetu. Možda je bolje nazvati ga stanjem osećanja apsolutne moći, jer kada sam euforična ja tada jedva čekam da radim stvari koje želim jer osećam da sam nepogrešiva i da je sve u redu. Stabilna sam, jaka i sve mi je kristalno jasno, a vreme se zaustavlja...UF, kako je to lepo!
"Vaše unutrašnje biće vas uvek vodi ka onome šta želite. Ono vas nikada ne štiti od nečeg drugog." Abraham
Re: euforija ili nista!
Moram priznati da mi ponekad dođu neki dani, kada mi samo prija da mirujem. Da se ušuškam ispod ćebeta, kontempliram, i opuštam um.
Ali to svakako ne znači da tada treba da vibriram sivo. Sivo je diskonekcija, zato što nismo svesni šta , gde, i ko smo. To je kao ono što Abraham govori za halucinogene hemije, tipa droga i bilo šta što nam pomuti svesnost uma. Mi tada jesmo u Vorteksu i jesmo konektovani, ali nam je želja nikakva, nema je, jer ne privlačimo svesno. Nemamo nikakvih otpora, ali nemamo ni htenja.
Navela sam ovo zato što nam nekada prija da se umirimo i sklupčamo negde, u neku našu tihu oazu, ali samo zato što nam tada tako prija, vibracija nam je i dalje radost, pre svega. Baš zato što pratimo svoj blagoslov, pratimo ono šta nam prija u trenutku, i ne prisiljavamo se da budemo volume 100% pojačan, već se radujemo u tišini. I to je lepo, i to je potrebno.
Ali to svakako ne znači da tada treba da vibriram sivo. Sivo je diskonekcija, zato što nismo svesni šta , gde, i ko smo. To je kao ono što Abraham govori za halucinogene hemije, tipa droga i bilo šta što nam pomuti svesnost uma. Mi tada jesmo u Vorteksu i jesmo konektovani, ali nam je želja nikakva, nema je, jer ne privlačimo svesno. Nemamo nikakvih otpora, ali nemamo ni htenja.
Navela sam ovo zato što nam nekada prija da se umirimo i sklupčamo negde, u neku našu tihu oazu, ali samo zato što nam tada tako prija, vibracija nam je i dalje radost, pre svega. Baš zato što pratimo svoj blagoslov, pratimo ono šta nam prija u trenutku, i ne prisiljavamo se da budemo volume 100% pojačan, već se radujemo u tišini. I to je lepo, i to je potrebno.
Ti si ono o čemu razmišljaš najveći deo vremena.
Re: euforija ili nista!
Ja sam pobornik toga da radimo uvek, ali uvek onako kako se osećamo bez obzira na sve...Pročitla sam dosta knjiga, teorija i tehnika, one su mi samo dale uvid u različite mogućnosti samopomoći, ali od svega sam usvojila samo ono s čim sam se saosetila u ovoj fazi razvoja u kojoj jesam. Cenim svakog ko je disciplinovan, vežba, ustaje rano, živi zdravo itd...ali meni je najbitnije da se ja osećam dobro, da bez otpora polako korak po korak usvajam ono što mi prija...Radim meditacije u toku dana kad osetim potrebu da se obratim svome biću, kad želim da utišam um, najbitnije mi je da posmatram sebe da lovim svoje reakcije i kad u sledećoj situaciji reakcija izostane to je radost koja se ne da opisati:PVina wrote: Navela sam ovo zato što nam nekada prija da se umirimo i sklupčamo negde, u neku našu tihu oazu, ali samo zato što nam tada tako prija, vibracija nam je i dalje radost, pre svega. Baš zato što pratimo svoj blagoslov, pratimo ono šta nam prija u trenutku, i ne prisiljavamo se da budemo volume 100% pojačan, već se radujemo u tišini. I to je lepo, i to je potrebno.
Učenja su predivna stvar ali čim postaneš učenik ti se koncentrišeš na jedan način koji možda isključuje drugi, čini mi se da sam to pročitala u Heseovoj "Sidarti" koji se otisnuo od učitelja da bi kroz lično iskustvo došao do spoznaje
Re: euforija ili nista!
Uvek treba biti u skladu sa sobom. Nekada nam to ne odgovara bas, pogotovo kada dani nisu one boje koje zelimo. Zivot bi trebalo shvatiti kao skolu- tu smo da ucimo i druge, ali i da dozvolimo da nas neko nauci necemu. Drage Sarah, Vina, Clan 257, ja sam nesto naucila od vas. HVALA!!! 
Re: euforija ili nista!
Ja sam prošla kroz period ozbiljne depresije (plus anksioznost i panični napadi) i izvukla sam se iz toga ali uz veliki rad na sebi, želju da pomognem sebi i menjanje mnogih navika, pre svega načina razmišljanja. Tada sam krenula na jogu i posvetila se malo više svom duhovnim životom (pravoslavlju) i to mi je puno pomoglo.
Ono što mi je ultimativni cilj je smirenost, što nikako nije sivo stanje već upravo svesnost i prisustvo u sadašnjem trenutku. To je ono kada na primer vozim biciklu i nikuda ne jurim, primećujem i najsitnije detalje na kućama i ulicama kojima sa milion puta prošla pre toga.
Naleti euforije su ok, ali su podjednako stresni kao i stanja depresije. I danas mi ponekad dodje to neko neraspoloženje, ali sada više ne dramim u vezi sa tim. Prihvatam to kao nešto prolazno (vrlo korisna mantra ili ako hoćete afirmacija u takvim trenucima je - ovo stanje je prolazno!) i kao deo moje prirode jer oduvek sam bila melanholična i u tome nema ničega lošeg.
DAkle, moj modus vivendi je smirenost i ravnoteža.
Ono što mi je ultimativni cilj je smirenost, što nikako nije sivo stanje već upravo svesnost i prisustvo u sadašnjem trenutku. To je ono kada na primer vozim biciklu i nikuda ne jurim, primećujem i najsitnije detalje na kućama i ulicama kojima sa milion puta prošla pre toga.
Naleti euforije su ok, ali su podjednako stresni kao i stanja depresije. I danas mi ponekad dodje to neko neraspoloženje, ali sada više ne dramim u vezi sa tim. Prihvatam to kao nešto prolazno (vrlo korisna mantra ili ako hoćete afirmacija u takvim trenucima je - ovo stanje je prolazno!) i kao deo moje prirode jer oduvek sam bila melanholična i u tome nema ničega lošeg.
DAkle, moj modus vivendi je smirenost i ravnoteža.
“The law of flotation was not discovered by contemplating the sinking of things, but by contemplating the floating of things.”
Re: euforija ili nista!
Obozavam euforicno stanje! Treba biti radostan sto vise u zivotu. Ja kad bih dolazila svaki dan na ovaj forum bila bih najsrecnija osoba na svetu. Toliko pozitivno raspolozenje 
To i volim, gde god da krenem veoma me oraspolozi ako je neko nasmejan i prijtan prema meni 
Mnogo volim euforicna stanja. ranije sam bukvalno skakala od srece a i sada bih trebala. Tada sam zaista mnogo lepih trenutaka dozivela ali uvek moze vise. Volim kad me obuzme osecaj srece, osecam da sam na neki nacin uspela u zivotu na nacin da sam uspela da se vratim na pravi put i da iskoristim sadasnjost na najbolji moguc nacin. Jojj ljudi kako sam sad srecna
To i volim, gde god da krenem veoma me oraspolozi ako je neko nasmejan i prijtan prema meni Mnogo volim euforicna stanja. ranije sam bukvalno skakala od srece a i sada bih trebala.
Tada sam zaista mnogo lepih trenutaka dozivela ali uvek moze vise. Volim kad me obuzme osecaj srece, osecam da sam na neki nacin uspela u zivotu na nacin da sam uspela da se vratim na pravi put i da iskoristim sadasnjost na najbolji moguc nacin. Jojj ljudi kako sam sad srecna Imam svoju unutrašnju lepotu koja privlači druge!