Deca nemaju misli. Nemaju o čemu razmišljati. Ona tek uče. Nemaju iskustva kao mi. Ta nevinost u dečjem licu, očima i ponašanju je oličenje univerzalne Svesti. Nemojmo ih voditi svojim putem jer ona su već vođena. Pustimo ih da hode Božjom stazom. Ne bojte se. Na tom putu su najzaštićenija. Ne pripitomljavajmo ih kao što to radimo sa životinjama. Životinje nam to neće zameriti jer nemaju svest. Ali deca....Čim ih postavimo pred naša pravila gube to dete u sebi - gube vezu sa izvorom. To se nama desilo. Mnogi od nas pokušavaju u kasnim godinama života ponovo da se povežu sa Izvorom shvatajući da je to jedini put ka smislu - ljubav i sreća . A koliko smo godina jada i čemera trebali iskusitii do ponovnog susreta sa Izvorom? Ne radimo to svojoj deci. Pustimo ih da budu to što jesu - Lice Boga.
http://www.youtube.com/watch?v=9mg6oMiauUc&feature=plcp
Lice Boga je lice našeg deteta
Lice Boga je lice našeg deteta
Učitelji otvaraju vrata a vi morate ući sami.
Re: Lice Boga je lice našeg deteta
Divan video Lada 
Ja se lično sećam kao dete svoje da kažem inicijacije u Društvo, jer tada sam čini mi se počela da razmišljam a da se toga sećam, i živo mi je ostalo urezano jedno osećanje. Naime prve misli o spoznaji sveta oko sebe su mi bile najbliže brizi, a danas znam da je to zbog toga što odrastamo u takvom ograničenom materijalnom sistemu vrednosti. Zabrinutost pomešana sa zbunjenošću se javila kada sam pokušavala u svojoj dečijoj glavi da shvatim kako to da sam ja Ja, sama za sebe odvojena od svih drugih, koji su svet za sebe meni stran, i kako se zbog toga osećam usamljeno i izolovano. Mojoj dečijoj intuiciji nije promaklo da to čemu me uče mi ustvari ne prija, i zanimalo me je oduvek da li i druga deca razmišljaju slično, čak sam kasnije pokušavala da ispitam svoje prijatelje ali su mi uglavnom odgovarali da se ne sećaju...Pri svemu tome porodica u kojoj sam odrasla je bila tipično okruženje sa tipičnim vaspitanjem za to vreme, i kada su me upisali u školu naučila sam da oponašam odrasle i vremenom sam zaboravila na to osećanje, sve dok mnogo kasnije nisam počela da osećam besmisao i prazninu koji su me podstakli da se vratim u detinjstvo i potražim tu uplašenu devojčicu...
Sada je ona moj vodič kao moje istinsko Ja, ali za koje danas znam da je povezano sa svojim Izvorom, i sa svima drugima, i osećam da smo svi Božanstvena jednina u Bogu. Sada mogu da joj se približim kad utišam Um i da ni na šta ne mislim, postajući dete koje živi u sadašnjem trenutku i to mi donosi dosta radosti...
Sigurna sam da dolazimo na ovaj svet sa nekom "potisnutom" svešću koja se razvijala kroz mnogo života i ako bi se samo prepustili ona bi nas vodila do ostavrenja, ali nama od malih nogu potiskuju prirodne instikte, a kasnije nam treba dosta hrabrosti i poverenja da se vratimo u detinjstvo da bi mogli da počnemo iz početka...
Da li se Vi sećate Vaših inicijacija u Društvo, ili ste to zaboravili kao bolnu stvar, ili je naprotiv to za Vas uopšte nije bilo bolno..?
Hvala Lada što si ovu temu postavila, došla je baš u trenutku kad sam sa partnerom pričala o gore postavljenom pitanju, i kao što to obično biva uključim forum i imam šta da vidim
Ja se lično sećam kao dete svoje da kažem inicijacije u Društvo, jer tada sam čini mi se počela da razmišljam a da se toga sećam, i živo mi je ostalo urezano jedno osećanje. Naime prve misli o spoznaji sveta oko sebe su mi bile najbliže brizi, a danas znam da je to zbog toga što odrastamo u takvom ograničenom materijalnom sistemu vrednosti. Zabrinutost pomešana sa zbunjenošću se javila kada sam pokušavala u svojoj dečijoj glavi da shvatim kako to da sam ja Ja, sama za sebe odvojena od svih drugih, koji su svet za sebe meni stran, i kako se zbog toga osećam usamljeno i izolovano. Mojoj dečijoj intuiciji nije promaklo da to čemu me uče mi ustvari ne prija, i zanimalo me je oduvek da li i druga deca razmišljaju slično, čak sam kasnije pokušavala da ispitam svoje prijatelje ali su mi uglavnom odgovarali da se ne sećaju...Pri svemu tome porodica u kojoj sam odrasla je bila tipično okruženje sa tipičnim vaspitanjem za to vreme, i kada su me upisali u školu naučila sam da oponašam odrasle i vremenom sam zaboravila na to osećanje, sve dok mnogo kasnije nisam počela da osećam besmisao i prazninu koji su me podstakli da se vratim u detinjstvo i potražim tu uplašenu devojčicu...
Sada je ona moj vodič kao moje istinsko Ja, ali za koje danas znam da je povezano sa svojim Izvorom, i sa svima drugima, i osećam da smo svi Božanstvena jednina u Bogu. Sada mogu da joj se približim kad utišam Um i da ni na šta ne mislim, postajući dete koje živi u sadašnjem trenutku i to mi donosi dosta radosti...
Sigurna sam da dolazimo na ovaj svet sa nekom "potisnutom" svešću koja se razvijala kroz mnogo života i ako bi se samo prepustili ona bi nas vodila do ostavrenja, ali nama od malih nogu potiskuju prirodne instikte, a kasnije nam treba dosta hrabrosti i poverenja da se vratimo u detinjstvo da bi mogli da počnemo iz početka...
Da li se Vi sećate Vaših inicijacija u Društvo, ili ste to zaboravili kao bolnu stvar, ili je naprotiv to za Vas uopšte nije bilo bolno..?
Hvala Lada što si ovu temu postavila, došla je baš u trenutku kad sam sa partnerom pričala o gore postavljenom pitanju, i kao što to obično biva uključim forum i imam šta da vidim
-
snezana stranatic
- Posts: 17
- Joined: 25 Sep 2012, 12:27
Re: Lice Boga je lice našeg deteta
Draga Lada predivan video tako dirljiv ,topao i drag ! mene je pogodio pravo u srce i rasplakalo ne u smislu da sam tuzna nego suze olaksanja Oduvek sam osecala da tom detetu u meni lome krila tako sto su me sputavali i ucili sasvim drugim vrednostima .Pratila sam taj nametnuti put dok se nesto u meni nije pocelo buniti i traziti da ispliva na povrsinu ,setila sam se ponovo toga DETETA u sebi i polako ga pustam da mi pokaze put i da nastavimo tamo gde smo nekad davno stali.Hvala jos jednom svim RATNICIMA SVETLOSTI sto sam dio vas i sto svakoga dana spoznajem i ucim od vas kako je zivot divan !
Oduvek sam osecala da tom detetu u meni lome krila tako sto su me sputavali i ucili sasvim drugim vrednostima .Pratila sam taj nametnuti put dok se nesto u meni nije pocelo buniti i traziti da ispliva na povrsinu ,setila sam se ponovo toga DETETA u sebi i polako ga pustam da mi pokaze put i da nastavimo tamo gde smo nekad davno stali.Hvala jos jednom svim RATNICIMA SVETLOSTI sto sam dio vas i sto svakoga dana spoznajem i ucim od vas kako je zivot divan !Re: Lice Boga je lice našeg deteta
Drage Sarah i Snežana !
Započela sam ovu temu jer me je video koji sam postavila pogodio direktno u dušu kao roditelja koji tek sad shvata da je puno puta pogrešio sa svojim detetom. Želela sam nekim drugim roditeljima da prenesem poruku da poštuju to nešto uzvišeno što deca imaju i ne pogreše kao ja ( i kao možda mnogi drugi ). Nisam razmišljala o tome da će nakon gledanja ovog videa ljudi poželeti u sebi ponovo pronaći to potisnuto dete, da će ga se setiti i ponovo uhvatiti za ruku da ih vodi kroz život. I tako se oglasite vas dve koje kažete da ste uspele "povratiti" to dete i ono Vas sada uspešno vodi putem sreće i ljubavi. Kad smo povezani sa Izvorom put kojim hodimo kroz život je pravi put ka ispunjenju svih snova. I same ste to već primetile. I zato mi je srce veliko kao Univerzum i blista kao Sunce! Vi mi dajete nadu da, iako sam pogrešila sa svojim detetom, ono ipak ima šansu da (kao vi što ste) povrati svoju vezu sa Izvorom. Daje mi nadu da ći i JA u tome uspeti, ako se potrudim. Jako sam sretna zbog Vas obe, i zbog svih koje će ovaj post navesti na bolje u životu. Verujem u to jer verujem u izreku "Kada je učenik spreman da uči, nadje se i učitelj". Vi ste pronašle na ovom čarobnom forumu ono što Vam je trebalo, pronaći će i mnogi drugi. Pronašla sam i ja. Svako dobro Vam želim!
Započela sam ovu temu jer me je video koji sam postavila pogodio direktno u dušu kao roditelja koji tek sad shvata da je puno puta pogrešio sa svojim detetom. Želela sam nekim drugim roditeljima da prenesem poruku da poštuju to nešto uzvišeno što deca imaju i ne pogreše kao ja ( i kao možda mnogi drugi ). Nisam razmišljala o tome da će nakon gledanja ovog videa ljudi poželeti u sebi ponovo pronaći to potisnuto dete, da će ga se setiti i ponovo uhvatiti za ruku da ih vodi kroz život. I tako se oglasite vas dve koje kažete da ste uspele "povratiti" to dete i ono Vas sada uspešno vodi putem sreće i ljubavi. Kad smo povezani sa Izvorom put kojim hodimo kroz život je pravi put ka ispunjenju svih snova. I same ste to već primetile. I zato mi je srce veliko kao Univerzum i blista kao Sunce! Vi mi dajete nadu da, iako sam pogrešila sa svojim detetom, ono ipak ima šansu da (kao vi što ste) povrati svoju vezu sa Izvorom. Daje mi nadu da ći i JA u tome uspeti, ako se potrudim. Jako sam sretna zbog Vas obe, i zbog svih koje će ovaj post navesti na bolje u životu. Verujem u to jer verujem u izreku "Kada je učenik spreman da uči, nadje se i učitelj". Vi ste pronašle na ovom čarobnom forumu ono što Vam je trebalo, pronaći će i mnogi drugi. Pronašla sam i ja. Svako dobro Vam želim!
Učitelji otvaraju vrata a vi morate ući sami.
-
snezana stranatic
- Posts: 17
- Joined: 25 Sep 2012, 12:27
Re: Lice Boga je lice našeg deteta
Draga Lada zelim da se zahvalim tebi sto si postavila ovu temu jer nas ima puno koje je dotakla direktno u srce.Mene licno je dobro prodrmala da ponovo nadjem dete u sebi davno ostavljeno, koje se zajedno sa mnom raduje sto smo se ponovo pronasle Posebno mi je drago sto svoju decu sada gledam drugim ocima POSTOVATI IH i pustiti da budu slobodni da izaberu put za kojeg smatraju da je najbolji za njih ,bez obzira dali meni odgovara !!Zelim ti puno radosti i srece !!!!
Posebno mi je drago sto svoju decu sada gledam drugim ocima POSTOVATI IH i pustiti da budu slobodni da izaberu put za kojeg smatraju da je najbolji za njih ,bez obzira dali meni odgovara !!Zelim ti puno radosti i srece !!!!