DOBIO SAM PORUKU
Danas sam se bas dobro zamorio. Proveo sam skoro ceo dan u basti ali me je najvise zamorilo kosenje trave. To normalno nije tako tesko ali je trava bas narasla a pre dva dana nije izgledalo da je jos vreme da se kosi. Masina za kosenje je toliko tesko isla i bas sam morao da zapnem da je guram. Stalno se zagusivala i resih da pogledam sta to moze biti. Vidim da je spustena na najnize pa skoro ore po zemlji. Cudilo me je jer nikad ne kosim toliko nisko i pade mi na pamet da to mora da je bio Zipo. Verujem da je to on uradio kada je zadnji put kosio prosle godine. Nisam ga nista pitao jer znam da bi mi objasnjavao da je tako bolje jer trava nece biti toliko visoka u prolece. Ne pitam nista nego nastelujem masinu kako treba (po mome shvatanju). Pogledam tamo gde sam vec pokosio i na nekim mestima ni traga od trave, crni se zemlja. Opet ne kazem nista, znam da bi mi Zipo rekao da je sada teren lepo poravnan a trava ce da naraste pre nego sto kazes cesalj. Tako zavrsim taj posao a islo je mnogo lakse. Dosta me je umorilo jer mi je kuca na bregu a trava je na kosini pa nije bas lako. Nije lako kositi travu ali zato imamlep pogled na jezero i to mi je vaznije jer vise blenem na jezero nego sto kosim travu.
Spremao sam se za krevet ne samo sto sam malo vise bio umoran, nego je bilo i vreme za krevet kad cujem zvono na vratima. Presekao sam se. Prvo sto mi je palo na pamet su bili prijatelji iz Vankuvera o kojima sam bas pre neki dan pisao. Odem do vrata i pogledam (vrata su mi skoro cela od stakla, to je verovatno kao veca sigurnost od provala, staklo je tesko razbiti) i ne vidim nikoga. Setih se kako smo mi klinci zvonili po kapijama pa pobegnemo i pomislih da se to sada meni vraca. Medjutim nije bilo ni jedno ni drugo vec jedan poveci pas. Otvorih vrata da vidim sta hoce.
-„Dobro vece“, rece on na cistom srpskom jeziku, „vrebam te ceo dan...“
-„Cekaj, cekaj...“, prekinuh ga ja a kroz glavu mi prodje da to mora da je neki nas dzukac a u isto vreme se setih da nije jednostavno za dzukce da dodju ovde, mnogo je lakse teroristima i u isto vreme primetih da je to ustvari kojot, „otkud ti znas srpski?“
„Govorimo mi sve jezike samo se vi ljudi uplasite kad nas vidite i nista ne cujete. Posao sam da trazim neko pilence za veceru...“
„Pa sta trazis ovde? Ovde nema pilica.“
„Ma znam ja to...posao sam na obliznju farmu pa navratih do tebe. Ceo dan vrebam priliku, posmatram te sa brda. Prvo si izasao da radis u podne. Malo si radio pa si usao unutra, valjda da rucas. Pa si izasao i opet malo radio i naisao ti je komsija. Seli ste, pricali, pili kafu...vrlo dugo. Komsija je otisao i opet si malo radio pa je naisla komsinica. Seli ste, pricali, pili kafu...strasno dugo. Onda si opet malo radio pa su naisli komsija i komsinica...seli ste pricali, pili kafu...onda si opet malo radio...da ti ne pricam i sam znas koliko ih je bilo i koliko ste sedeli i koliko ste kafa popili. E vala, bas si udesio zivot pa trpis.“
„Znam, nije lako ali neko mora i to. Nego reci ti meni sta ti ustvari hoces od mene?“, odgovorih.
„Imam poruku od mecke za tebe“
„Kakva mecka, kakva poruka?“ , zapitah pomalo zbunjeno.
„Sta se pravis Tosa, mecka tvoja prijateljica. Nemoj mi reci da si je vec od prosle godine zaboravio. Pisao si o njoj a i neku Modernu Basnu. Pozdravila te je i porucila da ce ovih dana da te poseti i dovesce ti dva meceta“.
„Dobro, secam se mecke...rekla je da smo prijatelji...da sam joj simpatican iako ne voli ljude...da voli da prica samnom, nego kave veze ja imam sa mecicima?“
„Neznam ja to, svasta se prica po sumi“, rece kojot smeskajuci se seretski.
„Bas si odvratan, to se sve moze dokazati.“
„Moze, moze kako da ne. Jel si ti cuo onu pricu o zecu i macoru?“
„Ne. Kakve to veze ima?“
„Onda slusaj pa razmisli sam. U jednom gradu su se macke toliko razmnozile da nisu znali sta da rade sa njima. Onda su gradski oci posle duge diskusije i razmatranja doneli odluku da ustroje sve macore. Hvatali su ih gde god su ih nasli i kastrirali. Tako uhvate i jednog zeca. Buni se zec, dokazuje da je o n zec a ne macor...aja, niko ga ne slusa i tako dok eje zec dokazao da nije macor, odose mu jajca.“
Okrenuo se i posao svojim putem uz kikotanje. Malo zastade i dobaci mi: „Setio sam se i stari medved ti je poslao poruku da pazis sta radis inace ce i on da te poseti.“
Ostadoh gledajuci u nedoumici za njim. Da je i ovo basna trazio bih da nadjem naravoucenije. Posto nije basna, znaci da ga nema...ili mozda...