Subjektivna komunikacija je odlična kad želiš razrešiti problem sa nekim ili mu želiš nešto reći što ti baš i nije ugodno izgovoriti u stvarnosti.
Radi se tako što zapišeš u toku dana šta bi toj nekoj osobi želela da kažeš, ne postavljaš joj pitanja i ne upućuješ nikakve negativne rečenice, već samo ispričaš šta ti je na srcu. Šta osećaš, želiš, misliš u vezi vašeg odnosa.
Neposredno pred spavanje, ali ne popodnevno već noćno, kažeš svojoj podsvesti - Želim da se probudim u idealno doba noći i subjektivno komuniciram sa... (pa navedeš ime i prezime te osobe). U toku noći ćeš se probuditi kad tvoja podsvest utvrdi da je to najbolje vreme za oboje, da je um te druge osobe prijemčljiv za primanje podataka.
Kada se probudiš, pročitaš u sebi ono što si napisala misleći na tu osobu i zaspiš ponovo.
Može i bez pisanja, ako znaš šta ćeš reći, mada je možda bolje da onako buntovan ne mozgaš koje si reči htela da uputiš nekom.
Subjektivna se radi tri noći za redom pa se onda pravi pauza od tri noći i nastavlja se opet u krug, sve dok osećaš potrebu.
Deluje provereno, radim je po potrebi, a to je metod iz Silve.
U ta tri dana pauze između subjektivne, ne treba da kontaktiraš osobu, ona će se nekako obratiti tebi (ili direktno, ili preko nekoga možda).
Ova tehnika sigurno radi, čak i ako nema rezultata duže vreme posle subjektivne, treba biti strpljiv i verovati. Čini mi se da čak i ako ne veruješ, radi. Ja se nisam nešto preterano ubila od verovanja kad sam je probala, pa je ipak radila kao satić.
Meni se javila osoba sa kojom sam htela ponovo uspostaviti kontakt a nismo se čule duuuugoooo, s tim da je ja nisam kontaktirala, sama se pojavila. A razgovor je tekao kao da me je odista čula dok sam sa njom razgovarala subjektivno.
Nije to jedini primer, isprobavala sam je više puta i verujte da radi.
E da, ako se u toku noći nijednom ne probudite, ne treba se obeshrabriti, već pokušati sledeće noći. Ili ako se budite više puta, možete se više puta obraćati osobi, od viška glava ne boli.