sukobi s egom

[ana85]

Mislim da je prvi korak u pobjeđivanju ega, shvatiti da imamo veliki ego. Za sebe sam mislila kako nemam veliki ego, međutim kada dođe situacija u kojoj moram pobijediti svoj ego, onda vidim da mi to uopće nije lako, što znači da imam veliki ego. Prvo sam razočarana u samu sebe kad ga ne uspijem pobijediti, onda dođe ljutnja što nisam uspijela i onda opet idem ispočetka u borbu. Moj ego me stalno pokušava izbaciti iz mog središta, i zato stalno vodim borbu. Kako ga pobijediti? Zašto sam stalno u sukobu sa njim? I zašto me ponekad nadjača?

[Član 257]

SVE ČEMU SE OPIREŠ OPSTAJE!
Izvini što se petljam, ali meni je lakše da znam neke konkretnije detalje (možeš i da smisliš neku sličnu situaciju, ili da izmisliš) da bih ti bolje mogla pomoći.

[ana85]

Pa evo, recimo kad sama sebi obećam da neke stvari više neću raditi jer sam svijesna toga da su neispravne i svejedno pokleknem i napravim, to je pobjeda ega. Recimo, moj muž se ne voli svađati i nikad se ne svađa, niti povisi ton na mene, niti me ikad vrijeđa, a ja ga izvrijeđam, čisto jer se osjećam tako snažnije, žalosno, a rekla sam sama sebi da ću se normalno razgovarati kao i on...i stvarno se trudim, ali ponekad ne uspijem. Ima toga puno, recimo isto tako sam rekla da ne želim tračati ljude oko sebe i svejedno ponekad tračam, ili da neću osuđivati...

[Krijesnica]

Draga Ana!

Muku mučim s istim problemom i mislim da je to nešto sasvim normalno. Ego treba oslabiti, ali ne ga se riješiti u potpunosti. On je tvoj obrambeni mehanizam. Zahvaljujući njegovim procjenama i osudama, ti znaš kada bi nešto moglo biti opasno po tebe. Ego izaziva strah, što znači da ti neće pasti na pamet da se baciš u rijeku punu krokodila. Kada ne bi imala ega, bez problema bi uronila u rijeku. To je dvosjekli mač. Krokodili će te možda smatrati svojom večerom, a možda neće ni obratiti pozornost na tebe. U svakom slučaju, ostani izvan rijeke.

S obzirom da sam i sama zapetljana u klupko svoga Ega, i da sam također doživjela popriličan šok kad sam shvatila njegove razmjere, nisam baš osoba koja bi ti mogla reći kako ga pobijediti. Ali slažem se s 257, čim se boriš protiv nečega, to ima potpunu kontrolu nad tobom! Ono čega se Ego najviše boji jest ljubav i plemenito djelovanje. Kada na svijet gledaš očima ljubavi, i kada za svoju jedinu svrhu vidiš to da budeš produktivna i korisna drugima (bez da očekuješ rezultate), tada Ego slabi. Kada počne slabiti, on može postati još glasniji. Ali ako ne posustaneš u svojim namjerama, on će shvatiti da nema hrane za njega i jednostavno otići. Djelovanje iz ljubavi u svakom trenutku nije lako i to je nešto što se uči. (Da, žalosno, mi moramo učiti voljeti, ali to ne bi bilo tako da nas nikad nisu naučili što je strah i ljutnja). Dakle, ovo je kao da si ponovno rođena i iznova učiš živjeti. Ovoga puta odbacuješ strah i prihvaćaš ljubav. Tvoja reakcija na muža odraz je straha tvog ega da će biti pobijeđen. Boji se da će izgubiti moć nad tobom, i tada reagira on umjesto tebe. Jedino što možeš učiniti u takvoj situaciji je zastati kada osjetiš da ljutnja ključa u tebi. Osvijesti taj trenutak kada osjetiš da ego napada. Šuti, ne odgovaraj mužu. Uzmi par trenutaka i shvati da je to ego. Udahni nekoliko puta i otpusti svoju reakciju ljutnje (ljutnja se osjeća fizički, kao nelagoda, ubrzani puls, vrućina). Par udisaja pomoći će ti da ublažiš reakciju svoga tijela. Potom se podsjeti koliko voliš svoga muža, sjeti se svega lijepoga što čini za tebe. Prisjeti se zašto si se zaljubila u njega i što te točno osvojilo. Dostići ćeš stanje svijesti u kojem osjećaš mir i ljubav prema njemu. Tada se aktiviraj i odgovori mu. Sada će se tvoj odgovor uvelike razlikovati od prethodnih, jer u tebi više nema ljutnje. Uspješno si natjerala ego da začepi svoju gubicu.

[Član 257]

Postoje programi na ovom svetu koji nas uče da se naše uporište nalazi izvan nas. Da moramo da kontrolišemo spoljne uslove da bi nama bilo dobro. Tako radi ceo svet. I kada shvatimo da to u stvari nije dobro, sledeće što moramo da otkrijemo jeste kako da se borimo protiv toga. (U tome leži sva greška) Potom otkrivamo da iako smo rekli da to ne valja svaki put pokleknemo i uradimo to ponovo.
-Svađamo se sa partnerom jer verujemo da je on uradio nešto (slučajno ili namerno) što direkto utiče na naš život
-Vređamo nekog koga volimo jer verujemo da se osećamo lakše kad se "ispucamo"
-Ogovaramo druge jer verujemo da ćemo analizom drugih pomoći sebi da živimo ispravnije, opravdavamo šta nam se sviđa, a šta ne drugima (jer mislimo da moramo opravdavati naša mišljenja okolini)
Sve u svemu, osećamo se loše jer znamo da gubimo moć. Ne kontrolišemo ništa izvan nas samih niti ćemo ikad. Otkud tolike negativne emocije? Jer ono što mi misliomo o dotičnoj temi nije ono što je normalno u Univerzumu. Postoji jedini način da se ovo eliminiše i pusti, a to je da se čovek dovoljno udalji sa ove planete da bi jasno video. Znaš ono, planinar se popne na vrh Everesta i onda shvati širinu svega i poentu. Ova prostorno-fizička realnost nam se čini toliko stvarnom da svim našim čulima prihvatamo ovo kao istinu. Neko ko sebe shvata kao čoveka od krvi i mesa, Srbina, Hrvata, Afganistanca, katolika, protestantu, crnca, mladog, starijeg, fakultetski obrazovanog, nepismenog, muškarca, ženu, homoseksualca, heteroseksualca, padobranca ...nikad neće moći da se okane Ega. Hajde da se udaljimo dovoljno daleko da bi videli:

Mi smo, u stvari, duše. Nefizička duhovna bića koja potiču od istog Izvora (Boga, Univerzuma). Mi smo nešto poput delova Boga samog koji čini njegovu celinu. Kao da se nekad Bog sam rasprsnuo na mnoge delove. Delovi praska. Svi mi zajedno, ljudi, lišće, mace, kuce, vrapci, vodopadi, sunce i planete, svaka planina i svaki atom-sve je to Bog. I sve je jedna velika Ljubav i Radost koja se širi. U ovaj život dolazimo jer želimo da se razvijamo, a nema boljeg načina za razvoj od ovog igrališta zvanog Prostorno-fizička stvarnost. To se najbolje vidi na maloj deci. Ono kako se oni ponašaju-to je ono što smo mi i kakvi smo. Znaš da deca idu okolo i da su radoznala, uključuju se u igre koje ih zanimaju, napuštaju kad interesovanje prestane, jasno ispoljavaju emocije, svakom prilaze zainteresovano, obožavaju svet i život.
Ali, ubrzo nakon toga odrasli kreću da im usađuju razne programe. Ispočetka se deca bune protiv toga, ali naposletku većina prestane. Poneki koji ne prihvate programe osetiće samoću odbacivanja u društvu (stisni da kažeš da je škola glupa i da te ne zanima). Stariji su tu duže i oni su već izvesno vreme zaključivali šta valja, a šta ne i sada (iz najbolje namere) žele da poduče mlađe. Osim toga, oni su puni očekivanja jer i sami imaju programe koje su pokupili od svojih starijih. (vidiš kako je teško doneti novu ideju na svet )
Zašto je sve ovo bitno da znaš? Kao prvo onog trenutka kada shvatiš da tvoj suprug nije tvoj, nego da je on jedan od delova Boga, čiju celinu i ti i on činite, da ste možda na ovom svetu fizički razdvojeni, ali na duhovnom ste u stvari isto, možda tog trenutka staneš ispred njega da vičeš i zapitaš se "Pa da li ja sada upravo vičem na samu sebe i na Boga samog?" Sledeći put kada staneš ispred njega i poželiš da vređaš seti se: "On je takođe nefizičko biće koje je došlo da ispitiva i istražje, ali je programiran kao i ja, nekim svojim programima. On je nekad bio mala beba kojoj su se popeli na glavu, kao i meni, da živi na određeni način. Ne postoji Ja i On, postojimo samo Mi. U različitim telima. A ja se osećam loše jer radim nešto što moje božansko nikad ne radi, niti obraća pažnju na to. A osećam se loše posle toga jer moje božansko na mene gleda s puno ljubavi i ne osuđuje me, a ja samu sebe osuđujem." Kad čovek shvati da smo svi deo jedne predivne kreacije, kada osetimo veličinu ljubavi koja nas je iznedrila, kada nas taj prizor totalno zaslepi...onda znamo da nikakve veze nema sa nama to što neko drugi radi ono što se nama ne sviđa. Mi nismo došli da opravdamo njihova očekivanja. Mi smo slobodni. Svi. Nismo ovde da analiziramo i menjamo ono što ne valja. Ovde smo zbog SEBE i svog ličnog učenja, postizanja, uživanja...da li si videla da ljudi koji su ispunjeni u nekom svom ličnom projektu uopšte nisu zagriženi u očekivanjima u svojoj porodici? Da li ti je nekad zasmetalo kada drugi očekuju nešto od tebe što ti ne želiš? Zašto je drugima stalo do mene više nego do sebe? Zašto je meni stalo do drugih više nego do sebe? Ljudi u braku često misle da će nešto što partner uradi biti direktno naslonjeno na njihov život i da sve mora biti zajedničko, zbog toga sve svađe. Kada se čovek poveže sa svojim Izvorom tada nikad ne očekuje to jer oseća ličnu moć. "I šta god drugi radili ja znam da sam zaštićena i da će meni sve biti dobro. Ako drugi imaju probleme ja se ne petljam osim ako ne traže jer to je njihovo zemaljsko iskutvo". (ne mislim ovde na pomoć siromašnim i ugroženim)
Vina je napravila mnogo lep video na ovu temu, "Bože od koga ja to zavisim". Pogledaj. Sledeći put kada ogovaraš nekog shvati da ogovaraš najlepšu božiju kreaciju i boga samog. Sledeći put kad poželiš da vređaš shvati da vređaš samog Boga i sebe kao deo toga zato se naše unutrašnje biće toliko buni lošom emocijom. Jer smatra da će nam biti neizdrživo neprijatno pa ćemo prestati.

[jovanajovana10]

ZA mene su prvi sukobi sa egom
poceli kada sam shvatila koliko imam u sebi PONOSA ("srpskog" ponosa i dostojanstva kojim me je naucio otac najvise i direkno govoreci tako meni i indirektno posmatrajuci njega od malena pa i do dana danasnjeg). PONOS I INAT - pod njihovim okriljem sam odrasla,sto je donekle i normalno u nasoj zemlji posebno...
to ima i svoje dobre ali i lose strane-zavisi kako ga upotrebis
pogotovo PRINCIPIJALNOST
ali koju ja korist imam od toga ?! kad razaznam da je to LOS INAT, LOSA PRINCIPIJALNOST I LOS PONOS...
mogla sam da isgubim tako divne ljude zbog toga ,zbog inata i ponosa, kada sam u jednom trenutku umalo ostala sama... i to se cak zavrsilo dobro -jer sam shvatila koliko su svi oni divni , svi su mi oprostili a ja bezobrazna jer testiram tudje zivce i najdraza prijateljstava i svog divnog decka... nikada vise nadam se , pogotovo posle oprostaja, nemam prava da to radim ...
u sustini sam samo htela da skrenem paznju na sebe i da trzim dokaz da je nekome stalo toliko do mene , da ''ne moze bez mene" .... kako je to posesivno i ruzno hraniti svoj ego time ...
ali na srecu svi smo tu negde , svi su ostali pored mene , to je bilo odavno .... hvala im sto su tu i jos ih vise volim
i to sve je zavrsena prica ! jedno iskustvo! nije bilo neophodno ...ili jeste, da bih shvatila neke stvari.
i ne moze niko da mi kaze "pa ja sam takav" ili ''tako sam vaspitan'' -nije razlog jer ego moze da stvori cesto jak bol cak i fizicki i nas i drugih ljudi u okruzenju (pa u lecenju tog ''bola'' da bi ga zamaskirali i neurtalisali pocnemo sa konzumiranjem drugih ''otrova'' i tako se vrtimo po zacaranom krugu, neki ljudi to cine do kraja zivota) ... cemu to ?!
:*

[jelena]

Pa evo, recimo kad sama sebi obećam da neke stvari više neću raditi jer sam svijesna toga da su neispravne i svejedno pokleknem i napravim, to je pobjeda ega. Recimo, moj muž se ne voli svađati i nikad se ne svađa, niti povisi ton na mene, niti me ikad vrijeđa, a ja ga izvrijeđam, čisto jer se osjećam tako snažnije, žalosno, a rekla sam sama sebi da ću se normalno razgovarati kao i on...i stvarno se trudim, ali ponekad ne uspijem. Ima toga puno, recimo isto tako sam rekla da ne želim tračati ljude oko sebe i svejedno ponekad tračam, ili da neću osuđivati...

Po meni je najvažnije posmatrati svoje emocije recimo kad se u nama počinje rađati ljutnja zbog nečije reakcije ili trebamo je tad postati svesni i za trenutak osjetiti šta osjećamo ,trebamo ostati svjesni i nedavati mu snagu već se početi u sebi propitivati zašto se tako osećamo.
Recimo kad mi neko kaže da sam glupa u meni se počne javljati ljutnja i potreba za reakcijom branjenjem sebe i dokazivanjem suprotnog.U tom trenutku trebamo zastati i nereagovati već se početi u sebi propitivati:" zašto mi to smeta". Dobit ćemo odgovor naprimjer "zato što ta osoba misli da je pametnija od meene".Pa onda opet se upitamo:"a zašto mi smeta što je pametnija",odgovor:"zato što ja ispadam glupa".Pa opet pitanje:"a ko ispada glup".I tako samoispitivanjem uvjek ćemo doći do EGA.Tako unosimo svjesnost na te misli i one gube snagu.To jest Ego se hrani takvim negativim reakcijama i kad ga prestanimo hraniti njegova jačina opada(bacamo svjest na njega on se postepeno rastvara).

Ja tako radim sa svakom emocijom recimo i kad sam tužna i počnem plakati dođem samoispitivanjem do same srži patnje i kad shvatim ko pati,sve mi gubi smisao i počnem se smijati.Tako se širi naša svjest i postepeno širi nova čista energija u nama.
Znači ja pokušavam biti svjesna u svakom trenutku.
Recimo kada moi muž dođe kući sa posla a prethodno ga neko iznervirao i počne mi prepričavati sav bjesan šta se desilo ja ga zamišljam kao da ima tamni oblak iznad glave iz kojeg počinje sjevati i počnem se smijati naravno u sebi da ga još više ne iznerviram(to mi pomaže da se i ja emocijonalno ne uplićem u diskusiju).Bez ikakve reakcije i potpaljivanja vatre puštam ga da se i on polako smiri.Tako ne hranim ni njegov a ni svoj Ego.
Mi smo ti koji hranimo Ego većinom nesvjesno.

Meni je to jako pomoglo u rešavanju nekih odnosa(opraštanja) sa nekim ljudima sa kojima baš nisam bila u najboljim odnosima.Znači nisu se oni promjenili već ja.Oni su i dalje isti znaju i provocirati samo što sam ja drugačija te provokacije mi više nisu važne čak su mi i smješne.Imam potpuno drugačiji pogled na svjet.

Pa evo, recimo kad sama sebi obećam da neke stvari više neću raditi jer sam svijesna toga da su neispravne i svejedno pokleknem i napravim, to je pobjeda ega. Ima toga puno, recimo isto tako sam rekla da ne želim tračati ljude oko sebe i svejedno ponekad tračam, ili da neću osuđivati...

To što se ego ponovo ponekad prikrade i nahrani našom energijom netreba nas zabrinjavati toliko.To je normalno ne trebamo biti previše strogi prema sebi hram se nepravi preko noći potrebno je još puno truda i rada.Važno je da postepeno oslabimo tu energiju.Kao što je Kresnica rekla ego nam je potreban moramo se uravnotežiti.
Još da naglasim što je važno nama ženama da je Ego najaktivniji u PMS na te dane trebamo obratiti pažnju.
Pokušati biti što svesniji njegovih reakcija(što je dosta teško)Zato netrebamo biti puno strogi prema sebi i kriviti se jer i to ga hrani.

[jovanajovana10]

Recimo kada moi muž dođe kući sa posla a prethodno ga neko iznervirao i počne mi prepričavati sav bjesan šta se desilo ja ga zamišljam kao da ima tamni oblak iznad glave iz kojeg počinje sjevati i počnem se smijati naravno u sebi da ga još više ne iznerviram(to mi pomaže da se i ja emocijonalno ne uplićem u diskusiju).Bez ikakve reakcije i potpaljivanja vatre puštam ga da se i on polako smiri.Tako ne hranim ni njegov a ni svoj Ego.

Jeco, i ja imam to obicaj da radim
ali prvo saslusam druge,zatim lokalizujem boje oblaka iznad glave, a onda napravim parodiju od toga pa se citav dan smejemo
najcesce sa sestrom - CITAV NAS SVET KOJ NAS OKRUZUJE JE USTVARI ''PARODIJA NA ZIVOT''-tako opstajemo, tako stvari postaju jako smesne a ne tragicne ni u jednom trenutku i nama je super da se nadovezujemo jedna na drugu u snimanju parodije zivota, u nastavcima
sada kada mi je tesko ja odvalim takvu salu na svoj racun da se to prepricava danima
najnajnaj gora situacija- januar mesecm isekli su nam struju , pa time nema ni tople vode a ni grejanja, a ni kuvanja hrane, napolju hladno, sneg veje, mrak pada u pola 4 , ne znam gde sam pod svecom spremam ispit, i tako mesec nada ! mesec dana ! cimerka ludi , ni crni oblak iznad glave joj ne vidim u mraku dok sve to nismo humorizovale ,sta nam je drugo ostalo , http://www.youtube.com/watch?v=qhTTpwtBYEk
zvale smo prijatelje koje nismo davno videle, pricali dugo u polumraku, zblizilo nas je sve, dobila sam 10 na tom ispitu ...

ego nas valja prvo ubije a posle toga kada mu kazemo NE desvaju se najboljeeee stvari u zivotu, najlepsi trenutci, najveca sreca i uspeh
:**** teeeee

[jelena]

Hvala ti Jovana što si me ovako ljepo nasmijala.
he..he..he..

[jovanajovana10]

ahhah i ja se jos uvek smejem tome
pogledas u svoj ili tudj ego ''jeli prijatelju, mene si nasao da zbijas sale'' ,i nasmejes mu se u lice i ismejes ga, zbijas sale... bude manji od makovog zrna od sramote i ode...
ljubim te :*
pomenuti taj famozni PMS i zene u tom periodu i njihov ego -kada dobijem konstataciju ''nervozna si'' vec 3 sata -onda se nasmejem i pocnem da imitiram sebe sta sam sve pricala ta 3 sata i kako sam se ponasala -jer onda shvatim da sam stvarno smesna kad se tako ponasam i prekidam to iste sekunde