[/quote]Element mentalnog bi se mogao uporediti sa morem beskonačne fluidne energije. Kao što uzburkavanje vode prouzrokuje talase, koji se stalno šire i množe, tako i svaki mentalni i emocionalni pokret svesti oslobađa fino-supstancijalne energije, koje stiču samostalnu egzistenciju. To su prolazni oblici, isto kao što su i talasi prolazni oblici vode, međutim, nasuprot običnim vodenim talasima, mentalni talasi mogu da se održe veoma dugo, naime, toliko dugo, dok se ne uklone svesnim kontra-pokretom (neutrališu).
Uobičajeno se misli i osećanja prepliću u reci života kao talasi, a da ne nastanu nikakve ograde ili blokade. Čovek jednostavno usmerava svest na nešto drugo i prethodno bez problema prelazi u svesno ili nesvesno pamćenje. Snažne mentalne kreacije i utisci mogu ipak da poprime trajni oblik, kada se ne ’probave’ potpuno. Ti nerastvoreni, samostalni elementi u elementu mentalnog se nazivaju „elementali“.
Elementali su kao fino-supstancijalni kompjuterski čipovi, koji programiraju svest čoveka, koji ih nosi u sebi, i izazivaju u njemu određene mentalne reakcije, često protiv njegove volje. Elementali (misaone slike, emocionalne blokade, predstave) mogu da prate čoveka čak kroz više života, jer oni imaju snagu da utiču na određene želje i radnje, da utiču na celokupno usmerenje čovekove svesti.
Koliko uporni mogu da budu takvi obrasci elementala i „programiranja“, pokazuje se kada su veoma jaki. Tada se kaže, „čoveka proganja neka misao“, „zaposednut je nekom idejom“, „rob je svojih želja“, „ne može drugačije“. Posebno su intenzivni elementali uz mržnju, ljubomoru i strasti svake vrste (sakupljačka strast, TV-strast, zavisnost od droge, od seksa itd.), koje uvek iznova guraju ljude u tvrdokorne ideje, osećanja i načine ponašanja.
Prinudni obrasci, strahovi i druga psihička opterećenja imaju samo toliko dugo moć nad nama, dok ih ne postanemo svesni. Čim prepoznamo, da je reč o mentalnim odn. elementalnim programima, koje uopšte ne želimo, možemo preduzeti svesne korake na jednom višem nivou, da bismo ih se oslobodili. To ne uspeva, ako se odupiremo tim žudnjama i osećanjima, jer time oni postaju samo još jači! Zašto? Jer usmeravamo svoju mentalnu energiju na njih. Borbom i potiskivanjem naša pažnja se fiksira za te utiske i intenzivira njihov uticaj na našu svest, dok se pasivni otpor ne slomi i dok se čovek ne prikloni. „Onda učini, što ne možeš da pustiš!“
Prva mogućnost za oslobađanje od diktata mentalnih programa se sastoji u tome, da čovek ne odgovori na te „elementale“ i da se ne bori protiv njih, niti ih potiskuje. Rešenje se sastoji u promeni frekvencije: čovek se oslobađa od te predstave i stavlja je ispred sebe, da bi postigao distancu i neutralnost. Čovek sebe posmatra odvojeno od problema i može zbog toga objektivno da ga sagleda – što je značenje inteligencije, naime, „moć razlikovanja“ (od lat. inter-lagere, „birati između dve stvari; razlikovati“).
Prava inteligencija (buddhi) – ne treba pomešati sa „intelektom“ – znači prepoznati, da mi nismo ni materijalna ni mentalna bića. Kroz to proširenje horizonta postaju dostupni novi izvori unutrašnje snage, koji nam omogućavaju da se suprotstavimo negativnim uticajima, odn. da ih se oslobodimo.
Preuzeto sa http://armin-risi.ch/