A sada,kao da sam pocela da se plasim da ce mi ta sreca otici u out. Tj. da malo bolje objasnim situaciju. Posao koji radim je dosta, dosta stesan, i takav je bio od samog starta, a tu sam vec ima godinu dana. Pre par meseci sam pocela da zivim sa deckom, i sada se bukvalno plasim svaki put da nesto ne zeznem na tom poslu, jer mi je sada jako potreban posto treba da placamo kiriju, racune i sve ostalo sto treba. I od tog silnog stresa, ja vise ne mogu da spavam, cak mi i produktivnost opada jer molim Boga svaki put da se nesto ne zeznem, dodjem kuci razmisljajuci o poslu, ustajem razmisljajuci o poslu, sanjam posao...a zaboravljam ono zbog cega treba da budem srecna, a to je ljubav koju sam ceo zivot cekala.
Dok nismo poceli da zivimo zajedno, glavna preokupacija mi je bila ON
A sada, razmisljam samo o odrzavanju toga sto imamo, jer kad bih izgubila posao, sve bi mi bukvalno palo u vodu, ne bismo mogli vise ni da zivimo zajedno, jer ne bismo imali od cega, jedna plata ne bi bila dovoljna za sve te nase troskove.Ovo mi postaje tolika agonija, da vise ne umem da se preusmerim na onu pozitivnu energiju koju sam imala i zahvaljujuci kojoj sam ostvarila svoje snove. I zaista mogu da tvrdim da su oni ostvareni iskljucivo zahvaljujuci pozitivnoj energiji, veri i usmerenju mojih misli ka tome. A sada, kao da sam u nekom corsokaku iz kog ne mogu da se otpetljam, to traje li traje. Svaki dan stres, i kad ne radim stres, u glavi mi je samo posao, odsutna sam psihicki. Naznaka o otkazu naravno nema, ali posao je toliko kompleksan, jedino da umesto mozga imas kompjuter, pa da budes siguran da si uradio sve kako treba, a mozda ni tad. Samim tim i nivo stresa je jako visok u svakom momentu.
A najjace je sto ja ne zelim da odem odavde, ja samo zelim da se opustim, zelim da prestane taj stres, da mogu da se nosim s tim, da se ne opterecujem ovoliko. Hocu da kad radim radim, kad izadjem s posla da ne mislim o poslu, da se ne brinem od 0-24h. I pre svega da dokazem sebi da ja to mogu.
Da li ima neko neki savet za mene? Jako mi je potreban.
ŽIVIM SVJESNA BOŽJE PRISUTNOSTI.
, ma kakav stres, dobices zemljotres od stresa 
, tako je meni bilo, dok mi nije doslo da je sve to samo u mojoj glavi i prepustila velikom Menadzeru da zavrsi posao( mentalna vezbica iz te knjige)
, a sto ti ne padne na pamet npr tako dobro cu da radim svoj posao, svaki dan i uzivam u svemu i hvala ti sto sam nagradjena zbog toga, pa onda planiras neko putovanje sa svojim voljenim bicem??Eto, npr.
, more i to. Sve ono od cega nam je bolje, to radimo, o tome mislimo, to osecamo.
Sve brige i strahovi će uvek biti tu, samo je pitanje da li ćemo im pridavati pažnju ili ne. Kada ti se pojavi misao kako nešto ne valja ili kako nešto ne možeš, postani svesna te misli. Pokušaj da u svakom momentu uloviš takvu misao. To je pola puta. Kada jednom stekneš naviku da prepoznaš neke neprijatne misli u sebi, već ih slabiš i možeš usmeriti pažnju na nešto što je prijatno... 