Volim period Dzejn Ostin
U davnijim vremenima (ipak, ne tako davnim da bi se zaboravilo na to i da bismo se tako lako pomirili da sadašnjim stanjem), ljubav se iskazivala na mnogo lepši i romantičniji način – preko ljubavnih pisama. Taj neko u ljubavno pismo svojoj voljenoj osobi ne stavi samo pisani trag, svoj rukopis, već stavi i deo svoje duše i srca, pomeša to sa jednim osmehom, sa ljubavlju koju nosi, i tako dobijemo recept za ogromnu sreću onoga koji pismo čita. U književnosti imamo mnogo takvih ljubavnih pisama, ljubavnih pisama koja u sebi nose pečat jedne duše.Jedno od najlepših ljubavnih pisama u književnosti jeste ono koje nam je ostavio Aleksandar Sergejevič Puškin, pismo koje je svedočanstvo jedne velike ljubavi i patnje, svedočanstvo treperenja jedne skromne i nevine duše pri susretu sa drugom dušom. To je Tatjanino ljubavno pismo Onjeginu. Tatjana je u njemu iskazala sva tanana osećanja svog srca, u nadi da će time dirnuti jedno drugo srce. Ona, sa mnogo stida, ali stida koji biva nadvladan jednim mnogo jačim osećanjem, otkriva svoje srce i svoju dušu čoveku kojeg voli, pišući mu ljubavno pismo. Njena duša strepi od odgovora, ali ipak Tatjana skuplja hrabrost i obelodanjuje svoja osećanja.
Tatjanino pismo Onjeginu
"Što dodjoste u naše selo?
U stepi, gde moj život traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja šta je,
Smirivši burne osećaje,
možda bih jednom (ko će znati?)
po srcu našla druga verna
i bila bih mu žena smerna,
a svojoj deci dobra mati.
Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj život sav je jemstvo bio
da ću te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zaštitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me je svud proganj'o,
u duši davno glas odzvanj'o...
Ne, nije mi se san to snio,
jer čim si uš'o, ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!"
