TO JE TO !
tako sam mislila , bila sam sigurna da sam sasvim zadovoljna sobom, da sam sasvim ispiunjena,da se sve ispravilo u mom zivotu ''kao peglom kad se prodje po tkanini ''
ta euforija i sreca par mesci toga ''sve je divno i ja sam u harmoniji. Sta bi jos moglo da se ispravi ? nema sta? sa svima sam u miru , sa sobom sam u miru ...'' i onda iste noci sanjam 3 osobe sa kojima ''nisam u miru'' probudim se i shvatim da ima tu jos sta da se ''pegla''.i onda proradi moj ego
ja sve znam najbolje
pa naidje (hvala Bogu) neko ko me odusevi i kazem sebi da bi trebalo da malo poradim na svom egu i sebi na taj nacin, pa shvatim da sam jako samokriticna -nisam znalaonda je sledece bila moja borba sa ''materjalizovati energiju'' kao sto je mozda najvecem delu ljudi tesko da ''energizuje materiju'' tako je meni tesko da naucim kako da materjalizujem energiju-nismo svi isti , masta mi se bila malo pokvarila u medjuvremenu
i kada sam se tu manje-vise informisala , pogledala sam necije vencanje i shvatila svoje ogranicenje da ''ja to nikada necu imati kao tako skupu ceremoniju, nisam dostojna toga ,bla,bla....'' MOLIM!?
dokle vise ?
dokle vise te lancane reakcije i uvek shvatim na kraju da ''nesto ne stima bas onako kako bih ja to volela''
cini mi se da otvarajuci nove teme i upoznajuci sebe sve dublje i dublje sve sam vise nezadovoljna umesto srecnija
ali to jesam stara ja i ne moram to biti u buduce to se moze ovog trenutka sve promeniti samom promenom misli
ali moram da vam priznam , umorna sam , uzecu odmor ali mozak nece
svesna sam da cu celog zivota uciti
sto me bas i ne raduje vise
uvek novo i novo i novo i novo - samo nailazi kao bujica vode kada se srusi brana
u jednom trenutku bila sam obeshrabrena jako
i osecala sam se glupo sto svaku svoju etapu razmisljanja delim sa vama, osecala sam se da preterujem i da sam dosadna - ali zelim imam potrebu da delim to i crno i belo i slabosti i radosti - zar nismo svi mi i crni i beli ? cemu skrivati to ?
ali ima li ''lancanoj reakciji'' kraja ?
ljudi moji , da li se vi ikada umorite ???
))))))ja ga ne vidim i ne osecam se lepo kada ne vidim kraj i zasluzenu nagradu na kraju
moj bi zakljucak bio da kad god sam ''bila zadovoljna'' to bi bio znak da ne radim na sebi i ne istrazujem sebe , kad god sam bila necim nezdovoljna ja sam ''ulovila neso u sebi '' sto bas nije u razvni sa mojim razmisljanjem
ima li kraja ?
da li je neko blizu potpunog ispunjenje i poravnjanja ?- posto mozemo samo biti blizu toga , uvek postoji jos neka zelja i jos nesto
ne zelim da se ovo nastavlja u nedogled i da trcim na pokretnoj traci ili u najboljem slucaju u trci do beskonacnosti
))) hocu nagradu 
...
