Forum Ratnika Svetlosti

... i tako dosla ja ovde na forum sa nekim sitnim problemcicima , tamo negde decembra , vec u januaru sam se osecala prelepo
TO JE TO !
tako sam mislila , bila sam sigurna da sam sasvim zadovoljna sobom, da sam sasvim ispiunjena,da se sve ispravilo u mom zivotu ''kao peglom kad se prodje po tkanini '' ta euforija i sreca par mesci toga ''sve je divno i ja sam u harmoniji. Sta bi jos moglo da se ispravi ? nema sta? sa svima sam u miru , sa sobom sam u miru ...'' i onda iste noci sanjam 3 osobe sa kojima ''nisam u miru'' probudim se i shvatim da ima tu jos sta da se ''pegla''.
i onda proradi moj ego
ja sve znam najbolje pa naidje (hvala Bogu) neko ko me odusevi i kazem sebi da bi trebalo da malo poradim na svom egu i sebi na taj nacin, pa shvatim da sam jako samokriticna -nisam znala
onda je sledece bila moja borba sa ''materjalizovati energiju'' kao sto je mozda najvecem delu ljudi tesko da ''energizuje materiju'' tako je meni tesko da naucim kako da materjalizujem energiju-nismo svi isti , masta mi se bila malo pokvarila u medjuvremenu
i kada sam se tu manje-vise informisala , pogledala sam necije vencanje i shvatila svoje ogranicenje da ''ja to nikada necu imati kao tako skupu ceremoniju, nisam dostojna toga ,bla,bla....'' MOLIM!?
dokle vise ?
dokle vise te lancane reakcije i uvek shvatim na kraju da ''nesto ne stima bas onako kako bih ja to volela''
cini mi se da otvarajuci nove teme i upoznajuci sebe sve dublje i dublje sve sam vise nezadovoljna umesto srecnija
ali to jesam stara ja i ne moram to biti u buduce to se moze ovog trenutka sve promeniti samom promenom misli
ali moram da vam priznam , umorna sam , uzecu odmor ali mozak nece
svesna sam da cu celog zivota uciti
sto me bas i ne raduje vise
uvek novo i novo i novo i novo - samo nailazi kao bujica vode kada se srusi brana
u jednom trenutku bila sam obeshrabrena jako
i osecala sam se glupo sto svaku svoju etapu razmisljanja delim sa vama, osecala sam se da preterujem i da sam dosadna - ali zelim imam potrebu da delim to i crno i belo i slabosti i radosti - zar nismo svi mi i crni i beli ? cemu skrivati to ?

ali ima li ''lancanoj reakciji'' kraja ?
ljudi moji , da li se vi ikada umorite ??? ))))))
ja ga ne vidim i ne osecam se lepo kada ne vidim kraj i zasluzenu nagradu na kraju
moj bi zakljucak bio da kad god sam ''bila zadovoljna'' to bi bio znak da ne radim na sebi i ne istrazujem sebe , kad god sam bila necim nezdovoljna ja sam ''ulovila neso u sebi '' sto bas nije u razvni sa mojim razmisljanjem
ima li kraja ?
da li je neko blizu potpunog ispunjenje i poravnjanja ?- posto mozemo samo biti blizu toga , uvek postoji jos neka zelja i jos nesto
ne zelim da se ovo nastavlja u nedogled i da trcim na pokretnoj traci ili u najboljem slucaju u trci do beskonacnosti ))) hocu nagradu

Jo, moj dragi Jo
Rekoh li da imam 39 godina, sina od 10 god, radnog staža 18 god, u "samopotrazi" sam već više od 5 god( svakodnevnog rada, treninga, pada, ustajanja, uživanja)posle više od 50 pročitanih knjiga i videa o ZP, vibraciji, meditaciji, kontrole drame, Univerzalnoj energiji , samospoznaji i više od 10 tehnika koje sam upražnjavala i koje nekad i dalje radim svakodnevno, jer je to postalo moj život.
I tek sad, ovih dana osećam, da se kockice slažu.
I ceo život će biti tako, samo što sam se ja u ovoj drugoj polovini svog života odlučila da se SVAKI DAN osećam dobro.
I da, padaćemo, pa ustati, pomoći jedni drugima ili ćemo kroz štošta sami proći, jer tako treba.
I da, uživaćemo i radovati se, sve više, svesni da je to naše prirodno stanje Bića.

A ti sa svojih 24 godine hoćeš da pronađeš Sveti gral ...
I dalje mislim i znam da je poenta baš u ovom i ovakvom putu.
Osećam da prolaziš kroz neku svoju ličnu promenu i dozvoli joj da se desi...pogledaj stvari sa šaljive strane, probaj..

Jovana, sve kockice se nikada ne poklope, jer, šta bi mi radili u slučaju da je tako. Loši trenuci i jesu tu zato da bi nešto naučili. I ako ne naučimo, oni se ponavljaju i ponavljaju. I sve tako dok ne prođemo tu lekciju. Godine su bile potrebne da se u nama stvori neko pogrešno uverenje, i ne može se za kratko vreme to rešiti. Ali je bitno biti na pravom putu. Kao što nije naše izvorno stanje stanje negativnosti, isto tako ne može biti izvorno ni stanje euforije. Svako se u određenom trenutku umori, pa posle kraćeg predaha opet napred. Nema nam druge. Svakog momenta naš mozak primi toliko različitih informacija da toga uopšte i nismo svesni, pa sistemom asocijacija to povezuje sa svim i svačim. Nešto od toga je po nas dobro, nešto manje dobro, ali smo mi skoro nemoćni da sve to ispravimo. Zato, Jovana, pokušaj da neko vreme samo posmatraš a da ništa ne menjaš. Posmatraj svoje navike kako se odražavaju na emocije, šta pokreću u tebi, koje asocijacije izazivaju.

Godinama smo u sebe ugrađivali sva moguća uverenja da bi opstali i da bi neke delove života učinili lakšim i prijatnijim. I onda, odjednom, rešimo opet nešto da menjamo. Rešimo da se uvek osećamo dobro, da mislimo samo pozitivno, da imamo najviše i najbolje što je moguće... Sve to zbunjuje naše biće, pa treba biti pažljiv i oprezan. Svako ima neki svoj način i put u rešavanju nekih životnih situacija i tako će uvek biti. Ono što važi za jednog ne mora nužno biti dobro nekome drugom. Svako treba da otkrije svoj put.

Čini mi se da si se ti više okrenula cilju nego samom putu. Ne očekuj nagradu. Nemoj ništa "na silu"... Budi povremeno u "istraživanju" a ne non-stop. Vremena za istraživanje će biti sasvim dovoljno, nećeš ništa propustiti što ne treba da propustiš. I nemoj da ocenjuješ koliko si napredovala. Sva ta razmišljanja odbaci i uživaj u sitnim stvarima. Taj istraživač u tebi će te s vremena na vreme probuditi i znaćeš kada treba da radiš na tome. Jedino što moraš uvek da radiš je da budeš svesna svojih negativnosti. U bilo kojoj situaciji samo uoči negativnost, nalepi joj onu nalepnicu "vidim te" i pusti je neka ide. A dalje će ti se samo ka'sti... I uživaj u svakom trenutku....

Zorane, amin. Baš sam to mislio al nisam imao inspiraciju da tako lepo napišem

HVALA DenVik
HVALA Zorane
HVALA Ivane



upravu ste
a kako ja da malo smirim i smanjim onda ''zapazanja'' ? jer ja u toku jednog sata mogu da zapazim cudo bozije i da primetim svaku informaciju koja mi udje u mozak i kako mi prolazi kroz glavu.
primetim skoro svaku moju misao kako se materjalizuje.
kako ja to da ''iskljucim'' ?
da li trebam to da iskljucim ?

Ne treba to da isključiš. To je super kada imaš toliko zapažanja. Ali nemoj da ih prosuđuješ. Odalji se od njih i samo ih posmatraj. Nemoj se identifikovati sa njima niti ih ocenjivati. Samo nalepnica "vidim te"....

pa ja se svaki put zgranem kada kazem ''manifestacija!''
svaki put kao da je prvi put u zivotu
i kad je dobro i kad je lose u pitanju - ne mogu da ostanem ravnodusna - izgleda da cu morati da vezbam
mogla bih da navedem bezbroj takvih dogadjaja zato sto je svako iskustvo u toku jednog dana manifestacija ustvari

kako ostai posmatrac ako se manifestovalo nesto lose izazvano pogresnim predhodnim stavom ili makar jednom najupecatljivijom misli koja je proletela kroz glavu pre toga sto se manifestvovalo ?
kako da se ne uplasim i pokusam da sprecim ubuduce neprijatne dogadjaje i iskustva ?

Pokušavanjem da se nešto spreči, obično se to desi.

Samo vežbaj da budeš neutralna. Svaka misao koja izazove reakciju drugačiju od ravnodušnosti nešto želi da nam kaže. Pokušaj da otkriješ šta želi da kaže, ali ako primeti da je gledaš, pobeći će... Zato, sakrij se iza ćoška i proviruj s vremena na vreme. I budi tiha da te ne primeti...

hvala na instrukcijama
i to jakoooo kvalitetnim instrukcijama
kazem ja lepo -SVAKA TEBI CAST !

javicu kako napredujem

zaista , postoje stvari o kojima krenem da razmisljam , pa pomislim na negativan ishod , protresem se i kazem sebi ''me zelim ni da razmisljam o tome!''
postoje ishodi koji su me progonili i po vise meseci sve dok im se nisam pepustila a ne bezala od njih i potiskivala ih i gomilala tako sve i svasta u moju zbunjenu glavu - samo sam rekla ''da tako je PRIZNAJEM, tu sam gde sam, tako je , upravo tako i priznajem to po 100puta,ne bezim od toga u tome sam sada. PA?!'' i oni su pobegli , nestali , prihvatila sam ih , bila neutralna, nema ih vise , prestali su da mi skacu po glavi dok ih nosim na ramenima, pobegli.
TACNO je sve !
svaki savet koji sam dobila )))))))

Uvek.

Tu smo da budemo podrška jedni drugima... I uživamo u tome...