Neću detaljisati, ali osećala sam se jako loše.
Moja jutra nisu počinjala kao obično, jer nisam ni spavala kako treba, o vežbama da i ne pričam, nisam mogla da se skoncentrišem na knjige, ni na pisanje, pa me nešto nije ni bilo redovno ovde.
Budem pola dana kao dobro, jer čudo jedno su ove afirmacije, one su stvarno postale moje misli,ali bilo mi je loše ostatak dana(hodala sam kroz te dane kao zombi)
Jer sam se osećala loše jer mi je loše i kako, po bogi milome, ja to ne mogu sebe da podignem. Hej, bre koga ja to ovde lažem??
I onda me zveknulo, naravno, po sred lica, osećaš se loše po pitanju tih odlazaka jer misliš da nisi dala dovoljno sebe, da im nisi pokazala koliko ih voliš i bojiš se da si mogla bolje i nikada više neću imati priliku za to.
Heh, opet sam se saplela na klasičnu zamku.
Jer naravno da uvek dajem najbolje od sebe, uvek radim kako najbolje znam i umem i krajnje je vreme i da verujem toliko u sebe, jer ko će ako ja neću? Uvek je sve dobro, bez obzira šta se dešava.
Pa bar mi ovde verujemo u nefizičko, smatramo da je smrt početak drugačijeg oblika života. I oduvek verujem da ništa nije konačno, da sve postoji u večno i beskonačno, samo da ga postavimo pravilno, a to znači: s ljubavlju.
To znači- da u svakom trenutku svog postojanja sam dala najbolje što sam mogla, jer drugačije ne umem.
Da, imam neke dneve izazove iliti problemčiće, pa šta? Zato sam i odabrala da živim ovde, ovako, u ovim uslovima i na ovaj način jer sam toliko verovala u sebe da ću se setiti ko sam. I mogu vam reći da se polako i prisećam.
Ne pada mi na pamet da se preispitujem više, da probam neke vežbe kontrole misli,da prekorim sebe kako ja to sebi dozvoljavam loše periode? i sl to su sve moje misli i sve ih volim. Zato i jesam ljudsko biće, sa svim emocijama, osecajima, nagonima, energijom koja kruži u meni i oko mene.
Plače mi se, plakaću ( isplakaću se, ima sve da potopim
), vrišti mi se, vrištaću, za sebe naravno da ne prepadam ovaj ionako prepadnuti svet 
Ali ću i više da se smejem, da plešem, da uživam u sebi i vama, u svom i vašem životu.
Da uživam u odrastanju svog sina , jer u mom životu imam mnogo blagoslova i zahvalnosti za svaki segment koji udišem, da uživam u projektima spašavanja planete koji tek kreću i gde se itekako vidim.
Ovo je naš veseli forum i znam da ne pišemo tekstove žalopojki jer bi mogli onda napraviti "takmičenje : ko najbolje kukumavče?" i onda bi se izgubila poenta sve ove lepe priče.
Ali s namerom postavljam ovu temu, da ne zaboravim, da i kad je najlošije ja dobijem savršenu lekciju, istetoviranu u sebi za sva vremena.
Bez obzira gde sam, šta mi se dešava, kuda sam pošla i sa kim MOJA OSNOVNA NAMERA JE DA SE UVEK I SVUDA OSEĆAM DOBRO.
Jer samo tako mogu da "služim",samo tako mogu da znam i osetim svoju svrhu i da je poklonim svetu.
) ...ali sam se bas danas pitala pa zasto kad sve ovo znam se osecam tako lose i pitala sam se da li ostali ljudi na forumu imaju te momente i evo pojavljujes se ti sa temom 
na temi koja mi je u pravom trenutku pristigla i na ceo tvoj tako iskren i potreban mi tekst, bas na danasnji dan 
hvala DV