MOJA GLUMAČKA KARIJERA

[Zika]

Snimao se film u Bogradu i trebali su statiste pa sam se i ja prijavio. Izabrali su me i ja sam bio toliko ponosan verujući da baš ličim na filmskog glumca, ponosan koliko samo šenajtgodišnjak može biti ponosan.

Počelo je snimanje i video sam da sam u grupi stotinak ’’glumaca’’. Film je bio o nacionalizaciji neke fabrike i naša grupa je čekala iza neke zgrade na zvuk fabričke sirenei da dotrčimo do odredjenog mesta gde će nam se saopštiti da je fabrika nacinalizovana a mi smo trebali da urlamo od sreće, skačemo, bacamo kape u vis i da za odredjenu grupu vičemo živeooo a opet za odredjenu grupu doleeeeee. Oglasila se sirena i ova rulja ’’glumaca’’ je poletela, jedni preko drugih, saplitali se, padali, svako je hteo da bude u prvom redu da se na filmu bolje vidi. Neznam dali je to baš svako hteo ali ja sigurno jesam. Ta scena se ponovila dsetak puta dok neki čika koji je sedeo u stolici nije bio zadovoljan. Najzad je sve bilo baš kako je on želeo svi smo stali u red za isplatu. Dobio sam zasluženih 100 dinara i ako sam bio crknut od trčanja bio sam duplo zadovoljan, em glumac, em dobio stotku. Potajno sam se nadao da će me neko zapaziti i ponuditi neku ulogu, možda bš i ljubavnu a ne samo trčanje. A zašto pa i nebi,lepši sam od mnogih glumaca, mislio sam gledajući se u ogledalu.

Nisam mogao da dočekam da se pohvalim kod mojih drugara koji su se oduševili, verovatno zato što su mogli da pričaju da poznaju jednog mamlaza, njihovog drugara koji je postao filmski glumac.

Najzad je film stigao u bioskope i otišao sam da ga vidim sa velikom grupom mojih ortaka. Trebao sam da ih upozorim kad moja scena naidje ali kad je naišla munjevitoje prošla i video se samo čopor manijaka kako izbezumljro trči.
Svi smo bili razočarani.

[gagica]

Ha, ha, ha, pa Ziko uvek me nasmejes.
Ja licno nisam imala glumackih ambicija ali sam u par navrata bila na tv tako da sam se osecala kao glumica, ha,ha, salim se naravno....secam se jednom - promocija knjige Zenski rodoslov (od Ljiljane Habjanovic Djurovic) u Niksicu i moja sestra od tetke i ja idemo kao obavezno... ali, nismo znale da ce celo vreme biti televizija i snimati.
Ozbiljna tema, ozbiljna knjiga i ozbiljni ljudi a nas dve uhvatio ludacki smeh , ne secam se zbog cega a mislim da ni tada nismo znale a momak koji je snimao i on onako omunjen kao i mi stalno kamerom za nama. I sve ne bi bilo tako ni strasno da se deo emisije nije emitovao u udarnom terminu u vijestima u sedam i po. Sjecam se komsinice koja je dosla i onako sa vrata - eee, bile ste na Dnevniku sto ste se smijale casti ti onoliko?

[DenVik]

Sve sami atleticari, sportisti, Ziko trcao a Gagi jacala trbusne i usne misice zbog knjige ccccccccc ( e, a to mi se svidza)

[najzad]

Ja mislim da smo vec blizu i otvaranja pravcatog studija. Gazde nam imaju super kameru, pa imamo i TV i Filmske zvezde sa dugorocnim iskustvom a zna se da boljeg rezisera od clana nema ni Holivud.

[DenVik]

E, gde nam je drug reziser zvani Clan??

[najzad]

Verovatno na specijalnom nekom tajnom snimanju.

[DenVik]

e, to si u pravu.
ljubim vas, laku noc, za mene je ovo ekstremno kasno( obicno sam u dubokom snu u ovom periodu)i bas vas volim ( Najzad )

[Član 257]

Evo člana...
Jao sto sam se smejala...Idem da pokušam da otkrijem koji je to film...
I ja sam jednom bila na nekoj promociji koja se snimala. Žena je pričala o lekovitim biljkama u melemima i kremama. I sad tema nije uopšte smešna, šta, biljke neven, žalfija...šta ima tu smešno. Medjutim, Božica, ispred mene sedi i mi provalimo da ona ima zalepljenu cenu na cipelama i neko je ćušne i kaže ''Božice kad si kupila cipele?'', a ona kaže ''Pre tri meseca!'' i neko došapne ''Au, Božice draga...'' i počne ceo zadnji red da se smeje ludački. Nismo mogli da se zaustavimo. Nije nas snimala televizija za dnevnik, ali je snimao frajer koji je kasnije to štampao na diskovima i išli su diskovi uz prodaju te kreme u Energetixu...Ajd sad ti objasni zašto se raja smeje dok žena priča kako je divno koristiti sapune i kreme od biljaka...

[Član 257]

Žiko, znaci, ti si 1930.godište. Snimao si film kada si imao 16 godina dakle, 1946 godine. Jedini igrani filmovi u to vreme su bili:
''Slavica''
-''Sofka''
-''Besmrtna mladost''
U tim filmovima nisam mogla da te pronadjem. Ostaje samo još dokumentarni film ''Nova zemlja''. Ostali podaci o dokumentarnim žurnalima Filmskih novosti ne postoje meni na raspolaganju. A film ''Nova zemlja'' nema na internetu. Eto.
Koliko sam blizu????

[Zika]

Hvala na trudu Zdenka ali u filmovima nisi mogla da me pronadjes jer ne zivim u njima vec ovde u Kanadi. Ipak je bilo koristi jer si saznala da sam i ja bio 16 a i koliko sam sada mlad.
Ne mogu tacno da se setim, mozda sam bio i 18

Takodje se zahvaljujem gagici, DV i najzad na komentarima.