KOLIKO STE STARI
Posted: 27 Aug 2012, 01:24
KOLIKO STE STARI
Nase moderno drustvo je uvek spremno da “label” svoje clanove. Na primer star-mlad, libral-konzervativ, pismen-nepismen, bogat-siroma itd, itd. Mislim da ste dobili ideju. Sta se sa tim postize, jedna stvar sigurno a to je ogranicavanje i podela. Po drustvenim shvatanjima, ogranicava pojedince sta mogu a sta nemogu, sta mogu da imaju ili ne. Po tim shvatanjima za starije ljude je normalno da nemaju dobro zdravlje i da nisu vitalni, za mladje se ocekuje da nisu zreli i mudri. Svaka grupa je sa necim ogranicena i te kategorije nas jos vise odvajaju i dele, kao da u ovom drustvu vec nema dovoljno podela. Dovoljno su nam isprali mozak i spremni smo da prihvatimo drustvene standarde.
Nase «Drustvo» moze da znaci drzava, ucitelji, roditelji, crkva – sto god ili ko god pretstavlja autoritet za nas. Ustvari najveci autoritet traba da nam bude nas unutrasnji glas, nase unutrasnje vodjenje.
Mi svi jos uvek znamo nase prave nas, ko smo na soul nivou (na duhovnom nivou). Samo smo zaboravili da to znamo. Zato je dobro da se na to potsecamo.
Odlican primer te kategorizacije koja stavlja teret na nas je hronoloske godine. To je samo broj, nevazan broj jer smo mi svi veciti. Necemo nikada umreti (umire samo telo) i necemo nikada sve uraditi. Uzivanje je u putovanju kroz zivot.
Nasa fizicka tela dobijaju izgled starenja ali ne postoji razlog da MORAJU da stare. To je samo zbog naseg verovanja da tela, dok prolaze kroz godine, moraju da se ruiniraju kako se godine akumuliraju.
Nase «drustvo» nas je ucilo da verujemo u to i ako prihvatimo to ucenje to cemo i dobiti, to cemo i ostvariti, zato sto mi stvaramo nasu sopstvenu realnost. Nase fizicko telo je deo te realnosti i neverovatno je osetljivo na vibracije koje stvaramo. Puno vise nego sto vecina od nas zna.
U nasoj je moci da odaberemo da fizicki umremo u perfektnom fizickom i zdravstvenom stanju. Mnogi su to ucinili i mnogi jos uvek to cine. Mnogi od nas ne prihvatamo i ne verujemo to i napustamo ovo zivotno vreme na konvencionalan nacin, kroz bolesti i tragedije. To je jos uvek nas izbor, bez obzira na koji nacin napustamo ovaj zivot.
To je jedan od mnogih nacina kako nas drustvo ogranicava i razdvaja sa kategorizacijom u ovom slucaju sa etiketom 'star'. Stari ste i prema tome vase telo mora da se promeni, da oslabi, da izgubi funkcije da prihvati bolesti kategorisane za te godine.
Nasa tela su dezajn da zive mnogo, mnogo duze nego sto mozemo i da verujemo da je moguce i da svo vreme zive odlicnom zdravstvenom stanju
Mi ne umiremo od bolesti ili zaraze vec po nasem sopstvenom izboru, svesnom ili nesvesnom, kako cemo napustiti telo da bismo isli dalje. Mi stvaramo nasu realnost.
Nase moderno drustvo je uvek spremno da “label” svoje clanove. Na primer star-mlad, libral-konzervativ, pismen-nepismen, bogat-siroma itd, itd. Mislim da ste dobili ideju. Sta se sa tim postize, jedna stvar sigurno a to je ogranicavanje i podela. Po drustvenim shvatanjima, ogranicava pojedince sta mogu a sta nemogu, sta mogu da imaju ili ne. Po tim shvatanjima za starije ljude je normalno da nemaju dobro zdravlje i da nisu vitalni, za mladje se ocekuje da nisu zreli i mudri. Svaka grupa je sa necim ogranicena i te kategorije nas jos vise odvajaju i dele, kao da u ovom drustvu vec nema dovoljno podela. Dovoljno su nam isprali mozak i spremni smo da prihvatimo drustvene standarde.
Nase «Drustvo» moze da znaci drzava, ucitelji, roditelji, crkva – sto god ili ko god pretstavlja autoritet za nas. Ustvari najveci autoritet traba da nam bude nas unutrasnji glas, nase unutrasnje vodjenje.
Mi svi jos uvek znamo nase prave nas, ko smo na soul nivou (na duhovnom nivou). Samo smo zaboravili da to znamo. Zato je dobro da se na to potsecamo.
Odlican primer te kategorizacije koja stavlja teret na nas je hronoloske godine. To je samo broj, nevazan broj jer smo mi svi veciti. Necemo nikada umreti (umire samo telo) i necemo nikada sve uraditi. Uzivanje je u putovanju kroz zivot.
Nasa fizicka tela dobijaju izgled starenja ali ne postoji razlog da MORAJU da stare. To je samo zbog naseg verovanja da tela, dok prolaze kroz godine, moraju da se ruiniraju kako se godine akumuliraju.
Nase «drustvo» nas je ucilo da verujemo u to i ako prihvatimo to ucenje to cemo i dobiti, to cemo i ostvariti, zato sto mi stvaramo nasu sopstvenu realnost. Nase fizicko telo je deo te realnosti i neverovatno je osetljivo na vibracije koje stvaramo. Puno vise nego sto vecina od nas zna.
U nasoj je moci da odaberemo da fizicki umremo u perfektnom fizickom i zdravstvenom stanju. Mnogi su to ucinili i mnogi jos uvek to cine. Mnogi od nas ne prihvatamo i ne verujemo to i napustamo ovo zivotno vreme na konvencionalan nacin, kroz bolesti i tragedije. To je jos uvek nas izbor, bez obzira na koji nacin napustamo ovaj zivot.
To je jedan od mnogih nacina kako nas drustvo ogranicava i razdvaja sa kategorizacijom u ovom slucaju sa etiketom 'star'. Stari ste i prema tome vase telo mora da se promeni, da oslabi, da izgubi funkcije da prihvati bolesti kategorisane za te godine.
Nasa tela su dezajn da zive mnogo, mnogo duze nego sto mozemo i da verujemo da je moguce i da svo vreme zive odlicnom zdravstvenom stanju
Mi ne umiremo od bolesti ili zaraze vec po nasem sopstvenom izboru, svesnom ili nesvesnom, kako cemo napustiti telo da bismo isli dalje. Mi stvaramo nasu realnost.