Sto je najgore, postaju i deo mog svakodnevnog govora i to me uzasava.
ima i dobrish stvari , imam drugaricu koja sa tolikim odusevljenjem svakog dana ponavlja '' jao, sto sam pametna! kako volim sto sam ovoliko pametna!''

bukvalno mac sa dve ostrice! ali cesto ne mogu da razgranicim odmah koje su to korisne a koje nekorisne uzrecice koje cujem, usvajam, ponovim u sebi nesvesno svakog dana... isto toliko veliki uticaj na meni imaju kao i bilo sta drugo u meni najintimnije. testo se postaje imun na nekorisne, svakodnevne uzrecice okoline.
ovo ''haos'' sam bila do te mere usvojila (jer sam ga cula po vise puta na dan) da je moj zivot ,zaljucno sa jucerasnjim danom, bio potpuni haos, kao da sam virus prelezla, tako se osecam.
ovo nije pitanje, samo sam htela da jos jednom napisem da sam zaknjucila da su uzrecice jako ozbiljne afirmacije i cim ih uocimo da ih neko ima ozbiljno se zapitamo da li nam ta uzrecica ide u korist ili ce izazvati lavinu ''propasti'', ''haosa'', ''ludila'',''katastrofe''....
u nekorisne uzrecice ubrajam i rec ''realno'' je slusajucu tu uzrecicu, jedan period sam pocela sa gledam suvise subjektivno i iz jednog ugla na stvari.
kada sada pogledam, shvatam tek koliko je tudjih uzrecica uticalo na oblikovanje mog zivota u tadasnjem trenutku.
toliko !

:*****